Rast euribora i posledice – šta očekuje one koji otplaćuju kredite sa varijabilnom kamatom
Šestomesečni euribor, cena novca koja najčešće služi za obračun indeksiranih kredita u evrima, posle dve godine stabilizacije ponovo raste i dostigla je 3 odsto. Te kamate ozbiljno povećavaju rate za stambene kredite sa varijabilnom kamatnom stopom. U Narodnoj banci ne očekuju dramatične promene.
Taman su se dužnici za stambene kredite oporavili od šoka zbog naglog povećanja kamata koje su se pre četiri godine duplirale, a Evropska centralna banka, zbog naftnog šoka, ponovo podiže osnovnu kamatu. Ona se prenosi na dužnike koji imaju ugovorenu varijabilnu kamatnu stopu.
Narodna banka Srbije pre tri godine donela je moratorijum u otplati i zaustavila potencijalno povećanje problematičnih kredita – pre svega donošenjem Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.
Tada su kreirani krovni mehanizmi da taj nagli, brzi rast ne može trajno da onesposobi klijente da vraćaju kredite.
"Uvedena su ograničenja. Ta ograničenja na svakih šest meseci Narodna banka Srbije (usklađuje) u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu – dozvoljeno je da u narednih šest meseci rast kamatne stope ne pređe više od dvadeset posto u odnosu na prosečnu ponderisanu kamatnu stopu koja se utvrđuje dvaput godišnje", objašnjava Darko Stamenković, direktor Sektora kontrole banaka NBS.
Dok se čeka novo usklađivanje kamata u decembru, stručnjaci smatraju da ukupan dug na stambene kredite ne bi trebalo da poskupi više od 6 odsto, a rata za petinu.
Inflacija u EU trebalo bi da se vrati u ciljani okvir
Preporuka je sačekati da se stvari smire, jer projekcije govore da bi inflacija u Evropskoj uniji trebalo da se vrati u ciljani okvir.
"Ovo su privremeni razlozi eksterne prirode – energetski šok, takozvani skok cena nafte, eksterni šok. Znači, nešto na šta centralne banke ne mogu da utiču, ali koji je ipak iscrpljiv", ukazuje dekan Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.
Ipak, to strpljenje nije bilo moguće pre tri godine, kada je kamatni šok bio neuporedivo jači.
"Ograničili smo kamatne stope 2023. i rate obuhvaćenih kredita snižene su od 10 do više od 25 procenata. Prosečna (kamatna) stopa na nove stambene kredite snižena je sa 6,4 odsto u septembru 2023. na 4,5 odsto u junu 2026. Na kredit čija je rata bila 518 evra, to je 76 evra manje svakog meseca", napominje guvrener NBS Jorgovanka Tabaković.
Najavljeno donošenje zakona o finansijskim savetnicima
Narodna banka je paralelnim merama uštedela klijentima 5,12 milijardi dinara kroz vraćanje jednostrano povećanih kamata. Još oko 700 miliona dinara kroz otpis duga po neaktivnim tekućim računima na osnovu pritužbi građana ili kontrole.
Na osnovu ujednačenja kursa pri uzimanju i vraćanju kredita građani su u uštedeli još 52 miliona evra.
U Narodnoj banci najavljuju i donošenje zakona o finansijskim savetnicima, na osnovu kojeg bi klijentima koji žele da se zaduže morali da se predoče svi rizici tokom otplate.
Takođe, morala bi da im se pokaže i simulacija različitih scenarija i plan otplate, posebno dugoročnih stambenih kredita.
