Od dedovine do sopstvenog biznisa – šta mladima treba da ostanu na selu
Dok se iz srpskih sela decenijama odlazilo, sada je sve više mladih koji svoju budućnost vide na dedovini. Za njih poljoprivreda nije samo tradicija, već mogućnost da pokrenu sopstveni posao i razvijaju gazdinstvo. Sve je teže bez početnog kapitala kupiti mehanizaciju ili proširiti proizvodnju, zbog čega su povoljni krediti postali ključni izvor finansiranja za mlade poljoprivrednike.
Од дедовине до сопственог бизниса – шта младима треба да остану на селу
Posle završenog fakulteta Vedrana Nedeljkov se sa porodicom vratila na dedovinu u selo Kać, nadomak Novog Sada. Tamo je pokrenula proizvodnju brendiranih mini lubenica, batata i bundeve. Uz pomoć banaka i države pokrenula je posao i 80 odsto proizvodnje izvozi u zemlje EU.
"Do sada u banci imam četiri subvencionisana kredita. Jedan je od pre dve godine za traktor i ove godine tri kredita sam dobila. Jedan je za đubrivo, jedan je za sredstva za zaštitu bilja i jedan je za boks palete", kaže Vedrana Nedeljkov.
Interesovanje mladih raste, naročito u Vojvodini, ali se sve više upita za kredite beleži i u drugim krajevima Srbije.
Povoljni krediti kao oslonac
U bankama naglašavaju da prihodi u poljoprivredi nisu uvek sigurni, jer proizvodnja zavisi od vremenskih uslova, cena na tržištu i troškova repromaterijala. Zato je važno da bankarske olakšice budu prilagođene proizvodnom ciklusu.
"Ukoliko uzmemo u obzir da Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše deo kamate, a u određenim merama su krediti beskamatni, ovo je najpovoljniji vid finansiranja koji poljoprivrednici mogu sebe da priušte. U strukturi 55 odsto isplata kredita išlo je za finansiranje tekuće proizvodnje", objašnjava Aleksandar Jakovljević iz Prokredit banke.
Za mlađe od 40 godina kamata jedan odsto
U resornom ministarstvu naglašavaju da je podrška mladima do 40 godina jedan od najvažnijih ciljeva agrarne politike. Uz podršku države i dobar biznis plan, srpska sela dobijaju novu šansu.
"Od preko 5.200 zahteva, negde oko 800 zahteva je bilo mlađih od 40 godina i oni su dobili najpovoljnije uslove sa kamatnom stopom od jedan odsto. Najčešće su uzimali novu mehanizaciju, to su krediti sa rokom otplate od tri do pet godina, grejs period 12 meseci. Ukupno je Ministarstvo angažovano od sredstava od banaka negde oko milijarda i po. Negde oko 13 miliona evra je otišlo samo kod mlađih 40 godina, što znači da poljoprivreda u Srbiji ima budućnost", poručuje Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede u tehničkoj Vladi Srbije.
Slovenija mladima daje i do 70.000 evra bespovratno
Za razliku od Srbije koja raspolaže sa 4,8 miliona hektara obradivog zemljišta, Slovenija je daleko manja – na oko 600.000 hektara površine samo jedna trećina je obradivo zemljište.
Ipak, tamošnje ministarstvo bespovratnim sredstvima snažno podržava mlade na početku bavljenja poljoprivredom.
"Veoma je važan program pomoći za ruralni razvoj i dodele sredstava za pokretanje proizvodnje. Premija iznosi 45.000 evra za mladog poljoprivrednika koji odluči da radi na svom porodičnom gazdinstvu. Ako odluči i da preuzme to gazdinstvo, dobija dodatnih 25.000 evra. Reč je o bespovratnim sredstvima Evropske unije koja se ne vraćaju", naglašava Branko Vrabec, novinar urednik regionalnog TV Programa Koper.
U Srbiji zvanično ima 4.720 sela. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 24 sela su potpuno prazna, dok je još oko 1.200 sela u fazi nestajanja, odnosno imaju manje od 100 stanovnika.
