Koliko status aktivnog kupca može da smanji račune i šta je potrebno da bi ga firme koristile

Privreda više ne mora samo da kupuje i troši električnu energiju. Kompanije sada mogu da proizvode struju za sopstvene potrebe, skladište je, prilagođavaju potrošnju i pod propisanim uslovima, prodaju višak u mrežu. Taj novi status zove se aktivni kupac.

NALED je zato pripremio praktičan Vodič koji firmama objašnjava modele, procedure i dokumentaciju.

Direktor Odeljenja za konkurentnost i investicije u Naledu Dušan Vasiljević objašnjava da na tržištu, sa jedne strane, postoje kompanije čija je osnovna delatnost proizvodnja električne energije, a sa druge oni koji su isključivo potrošači. Između te dve grupe sada postoji prostor za aktivne kupce.

To su najčešće privredni subjekti, ali mogu biti i stambene zajednice koje imaju određenu ulogu u proizvodnji struje ili mogu da doprinesu upravljanju potrošnjom.

Kompanija koja, na primer, ima solarne panele, baterijska skladišta ili sisteme kojima može da prilagođava potrošnju potrebama elektroenergetske mreže, može da postane aktivni kupac.

"Kada je sistem opterećen velikom potrošnjom, vi smanjite vašu potrošnju, a kada u sistemu ima manje potrošnje, vi je povećate. Tada ste aktivni kupac, jer na taj način vrlo direktno doprinosite stabilnosti elektroenergetskog sistema“, objašnjava Vasiljević.

Koja je razlika između aktivnog kupca i prozjumera

Institut kupca-proizvođača, odnosno prozjumera, ranije je uveden u domaći sistem i pre svega je prilagođen domaćinstvima i stambenim zajednicama.

Vasiljević navodi da je kod prozjumera ograničenje do 150 kilovata, dok je model aktivnog kupca posebno usmeren na privredu.

Reč je pre svega o srednjim i većim privrednim subjektima koji imaju dovoljnu potrošnju, sopstvene proizvodne kapacitete ili mogućnost skladištenja energije i prilagođavanja potrošnje potrebama sistema.

Veličina kompanije, međutim, nije jedini kriterijum. Važni su nivo potrošnje, mogućnost proizvodnje iz sopstvenih izvora i kapacitet da se sistemu pomogne skladištenjem energije ili povećavanjem i smanjivanjem potrošnje.

Prvi korak – izračunati kolika može da bude ušteda

Jedna od najvećih prepreka je, prema rečima Vasiljevića, to što mnoge kompanije još ne prepoznaju koliko bi mogle da smanje račune ukoliko bi investirale u sopstvenu proizvodnju električne energije, pre svega u solarne izvore.

Upravo zbog toga je NALED pripremio vodič koji treba da im pomogne da izračunaju sadašnju potrošnju, procene kolike proizvodne kapacitete mogu da instaliraju i kakav bi uticaj takva investicija imala na njihovo poslovanje.

Sledeći izazov je balansiranje elektroenergetskog sistema.

Ukoliko bi veliki broj kompanija istovremeno proizvodio struju iz solarnih izvora i predavao višak mreži, u određenim delovima dana sistem bi mogao da dobije više energije nego što je u tom trenutku potrebno.

Zato aktivni kupac mora da vodi računa o tome kada preuzima struju iz sistema, a kada je u njega predaje.

Pet modela za kompanije

NALED-ov vodič prepoznaje pet modela aktivnih kupaca, od jednostavnijih do zahtevnijih.

Najjednostavniji podrazumeva da kompanija ima sopstvene kapacitete za proizvodnju električne energije i da proizvedenu struju koristi za svoje potrebe.

Sledeći korak je da višak proizvedene električne energije predaje u sistem, pod uslovom da mreža u tom trenutku može da ga prihvati.

"Za vas je benefit to što možete za tu energiju koju predate u sistem da dobijete određena sredstva, dakle da budete plaćeni. Na taj način vi postajete aktivni učesnik na tržištu“, ističe Vasiljević.

Mala i srednja preduzeća, međutim, najčešće nemaju sopstvene kapacitete da samostalno upravljaju svim tim procesima. Zato mogu da se povežu sa drugim akterima na tržištu, među kojima su i takozvani agregatori, koji im pomažu da proizvodnju i potrošnju usklade sa potrebama sistema.

U Srbiji još nema aktivnih kupaca

Iako zakonska mogućnost postoji, Vasiljević navodi da u Srbiji za sada nema nijednog praktičnog primera aktivnog kupca, zbog čega još nema ni konkretnih proračuna kolike bi uštede taj model mogao da donese domaćim kompanijama.

NALED zato planira poziv za zainteresovane firme kojima bi bila pružena tehnička podrška i pomoć u povezivanju sa drugim učesnicima na tržištu.

Cilj je da se za svaku kompaniju utvrdi koji model joj najviše odgovara, a zatim da prve firme počnu da ga primenjuju i na osnovu toga ostvaruju uštede i prihode.

Vasiljević navodi da bi u prvoj fazi bilo poželjno da se jave kompanije koje već imaju određeni kapital za ulaganje.

"To je određeno ulaganje koje, ne na neki dug rok, nego na srednji rok, procenjuje se oko pet godina, može da im se vrati i onda da krene da im kreira profit“, kaže Vasiljević.

Potrebna i podrška države

Za kompanije koje nemaju dovoljno sopstvenog kapitala, Vasiljević smatra da bi trebalo razviti i programe državne podrške. To bi, kako objašnjava, mogle da budu subvencije za nabavku dela opreme, ali i programi savetovanja koji bi pomogli firmama da procene isplativost investicije.

Korist za kompanije bila bi višestruka – stabilnije snabdevanje električnom energijom, manji računi i veća profitabilnost. Istovremeno, veće korišćenje obnovljivih izvora doprinelo bi smanjenju negativnog uticaja na životnu sredinu.

Veštačka inteligencija može da pomogne u upravljanju potrošnjom

Dodatne mogućnosti za aktivne kupce otvara i razvoj veštačke inteligencije.

Vasiljević navodi da se i na domaćim visokoškolskim ustanovama, među kojima je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, već razvijaju različiti modeli za upravljanje potrošnjom i proizvodnjom.

"Pojedinačne firme mogu korišćenjem veštačke inteligencije da dimenzionišu svoju potrošnju, svoju proizvodnju, da smanje troškove, a razvijaju se i sistemi koji mogu da pomognu da se čitava mreža razvija na taj način“, objašnjava Vasiljević.

Baterijska skladišta sve pristupačnija

Skladištenje energije iz obnovljivih izvora i dalje je jedan od ključnih izazova. Vasiljević, međutim, ukazuje da Srbija sada ima odgovarajući zakonski okvir za korišćenje baterija.

Kako cene električne energije rastu, a tehnologija baterijskih skladišta napreduje, takva rešenja postaju sve pristupačnija kompanijama.

Pojedini domaći privredni subjekti ih već koriste, dok određeni proizvođači električne energije moraju da povežu proizvodne kapacitete sa skladištima kako ne bi dodatno opterećivali elektroenergetski sistem.

Vasiljević poziva zainteresovane kompanije da se upoznaju sa NALED-ovim vodičem i prepoznaju model koji bi mogao da odgovara njihovom poslovanju.