Cene energenata rastu – profesor Lukić: Nedostatak sporazuma između SAD i Irana povećava neizvesnost
Visoke cene energenata, geopolitičke tenzije i suša pritiskaju ekonomije širom sveta. Za šest meseci rata na Bliskom istoku samo je uvoz energije na globalnom nivou porastao za dodatnih 330 milijardi dolara. U jeku priprema za predstojeću zimu u Evropi ostaju otvorena pitanja – kakva je spremnost zemalja u slučaju eventualnih većih poremećaja u snabdevanju i rasta cena nafte, gasa i struje. O tim temama za RTS je govorio profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Velimir Lukić rekao je da domaće tržište nije neposredno pogođeno svetskim kretanjima, ali da svakako proživljava posledice tih kretanja.
"Sve su prilike da ulazimo u novi ciklus povišenih tenzija i neizvesnosti na tržištu energenata i on je praćen cenom nafte koja ide ka, pa čak sad, i preko 95 dolara po jednom barelu i cenom gasu koja prelazi 70 evra po jednom megavat-satu", objasnio je profesor Lukić.
Istakao je da je odnos između Irana i SAD ono što gura takva dešavanja i da može da se kaže da je taj odnos ponovo eskalirao preko nivoa razmene nekih pretnji na nivo direktnog fizičkog obračuna.
"Pored tih napada, možemo izdvojiti još jedan detalj koji je u drugoj polovini avgusta takođe doprineo ovim dešavanjima, a to je da je memorandum o razumevanju koji je zaključen 17. juna između SAD i Irana i koji je trebalo da važi 60 dana definitivno istekao i neće biti obnovljen, a taj memorandum je, zapravo, uprkos svim kršenjima koja su nastupila posle njegovog zaključenja, ipak doprineo smirivanju situacije, smirivanju na tržištu energenata i bio je neki, hajde da kažemo, tračak ili zrno nade da može doći do kraja sukoba", naveo je Lukić.
Dodao je da to što sada nema nikakvog sporazuma pojačava neizvesnost među trgovcima.
Pripreme za grejnu sezonu se ubrzavaju
Ubrzavaju se pripreme za grejnu sezonu. Govoreći o rizicima za snabdevanje evropskog tržišta, profesor Lukić ističe da to zavisi od uhodanih maršruta i logistike dopreme energenata.
"Mi smo videli da pored Ormuskog moreuza ove godine smo imali i zbog niskog vodostaja problem sa rekom Rajnom i dostavom i dopremom energenata. Zatim, zavisi od stanja strateških rezervi zemalja, strateških rezervi svih energenata za koje se drže strateške rezerve, zavisi od operativnosti i funkcionalnosti prerađivačkih kapaciteta i tu možemo da vidimo da je došlo do određenih opstrukcija i napada na postrojenja u Rusiji, ali takođe utiču i određene nove mere ili zabrane trgovine određenim derivatima", istakao je Lukić.
Dodao je da je za Evropu potencijalni problem to što je Rusija prestala da izvozi dizel i da je to stvorilo izvesnu paniku na tržištu derivata i da je profitna margina za sve kompanije koje trguju dizelom na rekordnom nivou.
Govoreći o gasu, Lukić je istakao da je veliki problem sa tim energentom zbog toga što je gas mnogo bitniji zimi nego leti, kao i da se tokom proleća i leta popunjavaju rezerve, ali da je sada taj ciklus poremećen.
"Mi ovoga puta nismo imali letnje mesece u kojima bi cena gasa bila pristupačnija u kojima bi oni koji se bave popunjavanjem rezervi gasa prihvatili tu cenu. Ta povišena cena je odvraćala od popunjavanja i sad imamo situaciju da neke zemlje, kao što je, recimo, vodeća evropska ekonomija Nemačka, imaju stepen popunjenosti na nešto iznad 50 posto", naveo je profesor Lukić i dodao da je Nemačka u ovo vreme prošle godine imala gotovo 70 odsto popunjenosti.
"Očekujemo novi gasni sporazum sa Gaspromom"
Govoreći o domaćem tržištu i sporazumu sa ruskim "Gaspromom" koji ističe 30. septembra, Lukić je naveo da su svi sporazumi koje smo do sada zaključili sa "Gaspromom" bili izuzetno povoljni po našu zemlju, ali da u poslednjih godinu dana dolazi do skraćivanja roka gasnog sporazuma.
"Taj rok je skraćen prvo na šest meseci, sada ove godine na tri meseca i očekujemo, naravno, uz produženje koje postoji, da zaključimo novi gasni sporazum koji verovatno neće imati prekomerno dug rok dospeća", rekao je Lukić.
Objasnio je da je zaključivanje sporazuma sa "Gaspromom" uvek bilo rezultanta dve stvari.
"Prva stvar, to su tekući tržišni trendovi i aktuelna kretanja, a druga stvar jeste geopolitička pozicija Srbije, s tim da skraćivanje roka za zaključivanje gasnog sporazuma nama sugeriše da je možda relativni značaj i ponder u tom pregovaranju i odlučivanju geopolitičke pozicije Srbije sada nešto veći i može još da jača na značaju", naveo je profesor Lukić.
"Odluku OFAK-a o sankcijama NIS-u može da preduhitri obznanjivanje ishoda pregovora MOL-a i Gasproma"
Kada je reč o sankcijama NIS-u, Lukić je naveo da je pitanje za Vašington pitanje nastavka njegove dobroćudnosti u vezi sa pregovorima o preuzimanju NIS-a.
"Mi smo se već navikli u ovoj godini da gotovo svakih mesec dana imamo testiranje te dobroćudnosti OFAK-a gde, negde nedelju dana pre isteka tog mesečnog perioda odlaganja stupanja sankcija na snagu, strepimo kako će OFAK i koju odluku da donese", istakao je Lukić.
Ocenio je da odluku američke strane o odlaganju sankcija može da preduhitri obznanjivanje konačnog ishoda pregovora MOL-a i "Gasproma", odnosno da li će većinski vlasnik NIS-a da bude promenjen ili će da ostane stari bar za neko vreme.
MOL menja vlasničku strukturu pošto odlazi jedan od akcionara. Lukić je objasnio da mađarska fondacija "MOL New Europe" izlazi iz vlasničke strukture, a da sve njene akcije preuzima kompanija MOL.
"Razlog ove promene jeste činjenica da je ta fondacija imala kao najveći oblik aktive upravo udele, odnosno akcije u MOL-u, da je najveći i osnovni prihod koji je ostvarivala prihod isplata po osnovu dividendi MOL-a koji je potom isplaćivan za različite društveno korisne odgovorne projekte i kao pomoć zajednicama. Sadašnja mađarska vlast je smatrala da su netransparentno dodeljivana ta sredstva i da su možda zbog toga i na nepravičan način dodeljivana. Tako da ono što će MOL da uradi, to je da će da preuzme sopstvene akcije", rekao je Lukić.
Razgovor sa prof. dr Velimirom Lukićem u celosti pogledajte u video-snimku na početku teksta.
