Cene struje i do 500 evra po megavat-satu – Mladenović: Čeka nas teška zima

Direktor Srpske berze električne energije - SEPEKS Miloš Mladenović objasnio je u Jutarnjem dnevniku RTS-a da se situacija na tržištu električne energije poboljšava kada je reč o hidrologiji i proizvodnji nuklearnih elektrana, ali su zbog, i dalje toplog vremena i visoke potrošnje, cene na visokom nivou.

"Tako da su, recimo, juče i danas, cene na SEPEKS-u i dalje prosečne, one su iznad 150 evra po megavat-satu, dok su u Mađarskoj tokom cele godine cene negde od oko 175 evra po megavat-satu", objašnjava Mladenović.

Mladenović je poredio jul i avgust 2022. sa ovom godinom, gde se, kako kaže, vidi se da se trend promenio. Prošle godine u julu cene su u Srbiji bile nešto više od 100 evra po megavat-satu, dok su u avgustu bile čak i niže, oko 80 evra.

"U tom periodu su cene između srpskog i mađarskog tržišta bile praktično na istom nivou, dok je ove godine situacija potpuno drugačija. U julu smo na SEPEKS-u  imali cenu na nivou od oko 110 evra po megavat-satu, u Mađarskoj je to bilo i preko 120, prosečna bazna cena. A znamo da su u avgustu cene znatno skočile", kaže Mladenović.

Večernja struja skuplja od dnevne

Navodi da se situacija promenila zbog većeg udela solarnih elektrana, pa su cene tokom dana znatno niže.

"Imamo situaciju da je u dnevnim satima cena znatno niža, dok su u večernjim, pogotovo tokom ove, da kažem, avgustovske krize, išle i do nivoa od preko 400 i 500 evra po megavat-satu u ta tri vršna sata", rekao je Mladenović.

Srbija je od momenta liberalizacije, od 2008. godine, deo jedinstvenog evropskog tržišta, pa se poremećaji i situacija u zapadnoj i centralnoj Evropi odražavaju i na naš region i srpsko tržište. Tokom avgusta sušom nije bio pogođen samo region, već je slična situacija bila i u Francuskoj.

"U Francuskoj je u nekim momentima čak oko 6.500 megavata nuklearne proizvodnje bilo van pogona. Mi smo imali direktan uticaj na smanjenu proizvodnju hidroelektrana. Kod nas u Đerdapu ovih dana protok je negde na nivou oko 1.400 kubika po sekundi, a znamo da je biološki minimum na nivou 2.500 kubika. Tako da, imali smo taj direktan uticaj", objasnio je Mladenović.

Kobno gašenje nuklearki

Pored direktnog uticaja suše na proizvodnju hidroelektrana, region je pogodio i indirektan uticaj – smanjena proizvodnja i izlazak iz pogona nuklearnih kapaciteta u Pakšu. Ipak, Mađarska najavljuje ponovno pokretanje svih reaktora.

"Ponovo pokretanje reaktora je dobra vest. Već su tri reaktora u pogonu, očekuje se da će sutra i četvrti reaktor biti u pogonu. Oni ukupno proizvode oko dva gigavata instalisane snage. To je kao ceo Obrenovca", kaže Mladenović.

Mladenović navodi da je veliki problem predstavljalo i to što je nuklearna elektrana Černavoda, kapaciteta oko 1.500 megavata, bila van pogona.

"Kod nas u regionu, srećom, Kozloduj je ostao u pogonu, tako da je tokom ovih, teških dana, višak energije u regionu pre svega dolazio iz Bugarske i iz Grčke. Mi smo se najviše oslanjali na proizvodnju iz termokapaciteta"rekao je Mladenović.

Ističe da tržište električne energije nije bilo u kritičnom stanju, jer je bilo dovoljno raspoloživih kapaciteta da energija može da se uveze.

"U bližem periodu se ne očekuju velike promene cena, situacija na 'futures' tržištu je slična kao sada, dakle očekuju se tu cene na nivou između 135 i 150 evra po megavat-satu u septembru. Situacija sa vodom se povećava, taj nivo polako raste, a nuklearne elektrane se vraćaju u pogon", objasnio je Mladenović.

Na korak do hladne zime

Mladenović navodi da će situacija tokom zime zavisiti pre svega od količine vode tokom jeseni i od toga koliko će akumulacije uspeti da se oporave.

"Predviđanja su da nas čnjka teška zima, to je sigurno, ali se nadamo da će se malo i akumulacije oporaviti. Veliki značaj ima energija iz vetra, posebno u večernjim satima, kada su potrošnja i cene najviše. U Nemačkoj je, na primer, prognoza proizvodnje iz vetra povoljna. Za danas je prognoziran nivo od 23 do 24 gigavata instalisane snage vetra koja će biti u pogonu kod nas. Vetar nije toliko prisutan, ali tih 300 do 500 megavata instalisane snage su sada zaista zlata vredni", objasnio je Mladenović.

Velike kompanije poslednjih godina insistiraju na kupovini električne energije iz obnovljivih izvora. Reč je o takozvanim garancijama porekla i strateškom opredeljenju velikih kompanija, ali se u širem kontekstu menja i dosadašnja paradigma energetske tranzicije.

"Kompletna paradigma i narativ se promenio jer je, sa početkom tog takozvanog 'Green Deal-a' i transformacije celokupne ekonomije, bio poznati '4D' koncept koji se bazirao na deregulaciji, dekarbonizaciji, decentralizaciji i digitalizaciji sistema", navodi Mladenović.

Objansio je da je taj koncept podrazumevao postavljanje ciljeva o broju novih kapaciteta iz vetra i solara, baterijskih skladišta i brzini digitalizacije. Međutim, nakon pandemije ponovo u prvi plan dolazi stari "4A" princip, koji se bazira na sigurnosti snabdevanja.

Dodaje da je suština tog pristupa da više nije jedino pitanje koliko brzo se instaliraju novi vetro-solarni kapaciteti i baterijska skladišta, već da li će u kritičnim večernjim satima biti dovoljno električne energije, koliko će ona koštati i koliko je njena cena društveno prihvatljiva.

"Znači, suština je u tome da pitanje sa toga koliko brzo mi instaliramo nove vetro-solarne i baterijska skladišta se menja u to da li ćemo mi večeras između 20 i 21 čas imati energije, koliko ona košta i koliko je ona socijalno i društveno prihvatljiva", kaže Mladenović.

Srbija u jedinstvenom tržištu električne energije EU

Kada je reč o ulasku Srbije u jedinstveno tržište električne energije Evropske unije, Mladenović navodi da je Srbija već deo tog tržišta, zbog čega se dešavanja na evropskom tržištu po principu spojenih sudova odražavaju i na nas.

"Ovo o čemu se već dugo priča je pristupanje tom takozvanom 'market coupling' procesu, to jest procesu spajanja spot tržišta dan unapred i  'intraday' tržišta. Mi smo, sa strane Sepeksa i EMS-a, već osnivanjem SEPEKS-a postali tehnički spremni", objašnjava Mladenović.

U međuvremenu je ustanovljena regionalna berza električne energije zajedno sa partnerima iz Mađarske i Slovenije. Ipak, još se čeka verifikacija pravnog i regulatornog okvira, odnosno transpozicija evropskog okvira u domaće zakonodavstvo.

"Mi svi se nadamo da će to uskoro biti. Očekivali smo u junu, međutim, Evropska komisija nije dala zeleno svetlo. Naše poslednje prognoze su, ukoliko se to završi po planu do kraja ove godine, da bi taj proces spajanja tržišta bio završen u prvom kvartalu 2029. godine", zaključio je Mladenović.