Suša, ratovi, trgovinske barijere – koliki račun čeka privredu Srbije i Evrope

Toplotni talas koji je ove godine pogodio Evropu i neizvesnost oko transporta energenata kroz Ormuski moreuz opterećuju energetski sistem i privrednu aktivnost u Evropskoj uniji i regionu jugoistočne Evrope, što se odražava i na ukupan bruto domaći proizvod. Cene sirove nafte nalaze se pred drugim uzastopnim nedeljnim rastom od oko šest odsto.

Vesna Bjelić, urednica portala Blic biznis, istakla da su cene nafte trenutno na 94 dolara po barelu, što predstavlja rast od 6,1 odsto u poslednje dve nedelje, ali je naglasila da analitičari smatraju da ovaj skok i nije toliki koliko su očekivali, s obzirom na sve neizvesnosti u svetu.

Gas je, kako je navela, na oko 65, što je rast od 120 odsto u poslednjih pet meseci, naročito u poslednje tri nedelje. Kada je reč o dizelu, on je premašio psihološku granicu od 230 dinara po litru.

Ukazala je i na to da se cena struje menja i preko noći, pa je, na primer, za Rumuniju i Mađarsku, koje su pogođene niskim vodostajem Dunava, dostizala i 700 evra po megavat-času. Istakla je da je snabdevanje i dalje stabilno.

"Ono što jeste važno jeste da je to snabdevanje i dalje stabilno. Apeluje se da štedimo struju, ali restrikcija neće biti. Ali kada je reč o samoj ceni, sada berze, kako govore, i ono što se trenutno dešava, ukazuje na to da neće biti baš laka jesen", kaže Bjelićeva.

Nemačka privreda najugroženija

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, osvrnuo se na procene da će rast privrede u Evropskoj uniji ove godine biti oko jedan odsto, ocenivši da Uniji predstoji borba za ekonomsku autonomiju, zasnovanu na većoj samodovoljnosti evropske privrede. Kao primer naveo je Nemačku, čija privreda, prema njegovim rečima, duže vreme stagnira, što nije posledica samo aktuelnog toplotnog talasa ili sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku, već dugoročno visokih troškova proizvodnje.

Objasnio je zašto pad vodostaja toliko pogađa nemačku privredu.

"Transport je skuplji za oko tri puta kada su u pitanju vozovi i za šest puta kada su u pitanju kamioni. Sa druge strane, ono što treba da preveze jedan brod – tu je potrebno 50 vagona ili 120 kamiona. Tako da, kada padne vodostaj, kao što se kod njih desio, ne postoji mogućnost da vi jednostavno taj transport koji je išao brodovima zamenite kamionima", objasnio je Stanić.

Zaključio je da je za srpsku privredu ključna tražnja u Evropskoj uniji.

"Za nas je glavno pitanje kakva će biti tražnja u Evropskoj uniji za našim proizvodima, zato što smo tamo najviše izvozno orijentisani", dodaje Stanić.

Poljoprivreda u Srbiji otpornija nego u Uniji

Na pitanje može li Srbija ostati imuna na ove probleme, Bjelićeva je ukazala na to da, prema poslednjem izveštaju Narodne banke Srbije, suša nije toliko uticala na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji koliko na evropsku, te da se čak predviđa rast poljoprivrede od sedam odsto, uz rekordan rod voća i povrća.

Upozorila je, ipak, da se problem dugoročno može preliti na Srbiju.

"Ono što jeste problem jeste da se dugoročno može preliti. I naravno, mi 60 odsto izvozimo u Evropsku uniju. Dakle, kada tamo tražnja padne, kada Evropska unija ima problem, imamo ga i mi", ističe Bjelićeva.

Pozicija Srbije u energetskom snabdevanju

Stanić je naglasio da svaka zemlja, pa i Srbija, mora da uključi klimatske rizike u buduće energetske projekte, ukazujući na to da pozicija zemlje, s obzirom na to da nema izlaz na more i da je okružena članicama EU i NATO-a, nije naročito povoljna.

Ocenio je da su sankcije OFAK-a malo verovatne za Srbiju, ali je ukazao na neizvesnost oko gasa iz Rusije.

"To se najverovatnije neće desiti, iz prostog razloga što je počeo taj strateški dijalog između Srbije i Amerike. Sa druge strane, naravno, postavlja se pitanje i prirodnog gasa, koliko će dugo moći da se produžuje ovaj kratkoročni sporazum sa Ruskom Federacijom o snabdevanju prirodnim gasom, koji ide na po tri meseca sada", rekao je Stanić.

Kada je reč o nuklearnoj energiji, ocenio je da je reč o dugoročnom projektu čija realizacija tek predstoji.

"To se tek govori o početku razgovora sa drugim zemljama koje bi pomogle u toj tranziciji srpske privrede do jednog stabilnijeg nivoa, koji bi uključivao svakako i nuklearnu energiju, ali tu se govori o decenijama."

Dodao je da Srbija u ovoj godini beleži blago povećanje privredne aktivnosti u odnosu na početnu projekciju, ali je upozorio da je sporije sustizanje evropskog proseka najveći rizik za zemlju.

Sankcije Iranu i uticaj na svetsku trgovinu

Osvrćući se na najavu Sjedinjenih Američkih Država o novom paketu sankcija prema Iranu, Bjelićeva je istakla da se svetska ekonomija nalazi u dužem periodu polikrize. Podsetila je da Kina uvozi oko 80 odsto iranske nafte i da je trenutno najveći kupac, ocenivši da trgovinski spor između Kine i SAD nije samo problem nafte.

Objasnila je zašto se taj spor prenosi na ceo lanac snabdevanja.

"To nije samo više problem nafte, nego robe i cena robe, odnosno lanaca snabdevanja, opet usporavanja tržišta. Ono što je problem je Ormuz koji je na najnižem kapacitetu. Naravno da to sve utiče, da kompanije kalkulišu u svojim izveštajima i taj problem", napominje Bjelićeva.

Na pitanje o popunjavanju zaliha gasa, ocenila je da Evropska unija mora da traži alternative i nove modele rasta.

"Gas je 120 odsto skočio. To nije malo. To je neki skok za najviše pet meseci. Problem je što sada Evropska unija mora da traži alternative. Dakle, traže se neki novi modeli rasta. Evropska unija do sada je zasnivala svoju ekonomiju na toj konkurentnosti, ali na jeftinoj energiji", dodaje ona.

Zaključila je da ne očekuje veliki ekonomski slom, ali da Unija ostaje osetljiva na energetske šokove.

Zima može biti izazovna 

Upitan za prognozu za jesen, Stanić je odgovorio da ništa dramatično ne očekuje, ali je upozorio da naredna zima može biti izazovna zbog intenziviranja napada na energetsku infrastrukturu u Ukrajini. Kao dodatni problem naveo je visok politički rizik, ključan za odluke investitora o dugoročnim ulaganjima.

Kao primer političke nestabilnosti naveo je migrantski talas prema španskoj enklavi na teritoriji Afrike.

"Kada se najednom našao veliki broj imigranata koji su ilegalno ušli na teritoriju Evropske unije, to je izazvalo alarme širom Evrope, od Finske maltene do Portugalije. I videli ste kako u jednom trenutku sve što se govorilo o Ukrajini, o požarima, o odnosima Trampa prema Bliskom istoku, sve je to nestalo sa naslovnih strana i samo se govorilo o toj migrantskoj krizi", ističe Stanić.

Ukazao je da su se pojavile i priče o isključenju Španije iz Šengena ili čak iz Evropske unije, zaključivši da politički rizik ne opada, nego blago raste, što dodatno ugrožava ekonomski ambijent u Evropi.