Suša i nizak vodostaj menjaju energetsku računicu Srbije – kako sačuvati stabilno snabdevanje strujom

Pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Predrag Škobalj kaže da su energetske prilike u Evropi ozbiljne, ali da Srbija za sada ima stabilno snabdevanje električnom energijom, pre svega zahvaljujući termokapacitetima na ugalj.

"U ovom trenutku Republiku Srbiju spasavaju naši termokapaciteti na ugalj", navodi Škobalj.

Prema njegovim rečima, Srbija iz uglja proizvodi između 65 i 70 odsto električne energije, dok se ostatak uglavnom obezbeđuje iz hidropotencijala. Upravo je proizvodnja iz hidroelektrana trenutno pod velikim pritiskom zbog izuzetno niskih vodostaja.

Niski vodostaji smanjili proizvodnju hidroelektrana

Hidrološka situacija je, ocenjuje Škobalj, veoma loša, što se direktno odražava na proizvodnju hidroelektrana. Posebno je pogođen Đerdap, gde je proizvodnja, prema njegovoj proceni, trenutno na svega oko 20 odsto raspoloživog kapaciteta.

"Na Đerdapu je proizvodnja trenutno možda na 20 odsto kapaciteta, ali naš termosektor radi, tako da za sada možemo da budemo sigurni i stabilni", kaže Škobalj.

Manja proizvodnja iz hidroelektrana trenutno se nadoknađuje radom termoelektrana, što omogućava da sistem održi stabilnost. Međutim, takva situacija istovremeno pokazuje koliko je važno da se proizvodnja ne oslanja na ograničen broj izvora i da se dugoročno razvija otporniji energetski sistem.

Rešenje je u kombinaciji više izvora

Upravo zbog toga, oslanjanje na postojeće termokapacitete nije dovoljno kao dugoročno rešenje. Škobalj podseća da su rezerve uglja ograničene i da Srbija mora postepeno da menja strukturu proizvodnje električne energije.

"Najbolje rešenje je energetski miks. To je neki put kojim treba da ide i Republika Srbija", ukazuje on.

Prema njegovim rečima, takav energetski miks trebalo bi da obuhvati nuklearnu energiju, obnovljive izvore i sisteme za skladištenje električne energije. Posebno mesto imaju reverzibilne hidroelektrane, koje mogu da skladište energiju i obezbede dodatnu proizvodnju kada je to potrebno.

Među važnijim projektima Škobalj izdvaja Bistricu, čija bi operativna izgradnja, prema njegovim rečima, trebalo da počne 2027. godine, kao i planirani projekat Đerdap 3.

Reverzibilne hidroelektrane mogle bi da budu posebno značajne sa rastom udela sunca i vetra u proizvodnji električne energije. Kada obnovljivi izvori proizvode više struje nego što je u tom trenutku potrebno, višak može da se iskoristi za skladištenje, a energija potom vrati u sistem kada proizvodnja iz sunca i vetra opadne.

"Neophodan je energetski miks da bismo u budućnosti bili sigurni i stabilni", poručuje Škobalj.

Nuklearna energija ponovo na stolu

U okviru takvog dugoročnog plana, jedan od potencijalno najznačajnijih izvora mogla bi da bude nuklearna energija.

Srbija je 2024. godine ukinula moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, a Škobalj očekuje da bi sredinom 2027. mogla da bude doneta odluka o tome da li će zemlja ući u nuklearni program u mirnodopske svrhe.

"Krenuli smo tim putem. Očekujemo sredinom 2027. da bi bilo logično da se donese odluka da li ulazimo u nuklearni program u mirnodopske svrhe ili ne", navodi on.

Ukoliko Srbija donese takvu odluku, Institut "Vinča" bi, prema Škobaljevoj oceni, mogao da ima značajnu ulogu u razvoju nuklearnog programa.

Škobalj očekuje da bi Srbija u narednih petnaestak godina mogla da ima znatno drugačiju energetsku sliku, sa reverzibilnom hidroelektranom Bistrica, nuklearnim kapacitetom i većim udelom obnovljivih izvora.

Letnja potrošnja sve više liči na zimsku

Pored proizvodnje, dodatni izazov predstavlja i rast potrošnje električne energije. Sve veća upotreba klima-uređaja tokom vrelih letnjih dana dovodi do značajnog rasta potrošnje, pa se letnji pikovi sve više približavaju nivoima karakterističnim za zimu.

"Pogledajte sada, klima-uređaji koliko rade. Mi dosegnemo taj pik potrošnje kao da je zima", kaže Škobalj.

Zbog toga, pored izgradnje novih proizvodnih kapaciteta, značajnu ulogu ima i povećanje energetske efikasnosti. Srbija, prema njegovoj oceni, ima veliki prostor za uštede, posebno u zgradarstvu.

Bolja izolacija, kvalitetnija fasadna stolarija i energetski efikasniji objekti mogli bi da smanje potrošnju električne energije i tokom zime i tokom letnjih toplotnih talasa, a time i pritisak na elektroenergetski sistem.

Energetika se ne planira za dve ili tri godine

Svi ti projekti, ukazuje Škobalj, zahtevaju dugoročno planiranje. Veliki energetski objekti zahtevaju godine pripreme, izgradnje i značajna ulaganja, zbog čega energetska politika ne može da se planira samo za narednu ili dve godine.

Srbija zato mora istovremeno da razvija više izvora energije i da smanjuje zavisnost od bilo kog pojedinačnog izvora.

"Energetska bezbednost i stabilnost zemlje je na prvom mestu. Zemlja koja je energetski zavisna, zavisna je u svakom drugom elementu", poručuje Škobalj.

Odgovornost države i građana

Uz razvoj proizvodnih kapaciteta, važnu ulogu ima i racionalna potrošnja. Škobalj smatra da građani mogu da doprinesu stabilnosti sistema odgovornijim korišćenjem električne energije, ali da je pre svega zadatak države da obezbedi dovoljne proizvodne kapacitete, pouzdanu prenosnu mrežu i sistem sposoban da odgovori na sve veće oscilacije u proizvodnji i potrošnji.

Srbija se trenutno oslanja na ugalj kako bi održala sigurnost snabdevanja, ali dugoročna energetska bezbednost zahteva raznovrsniji sistem — od nuklearne i hidroenergije do obnovljivih izvora, skladišta energije i energetski efikasnije potrošnje.