Putniković: Novi naftni šok nije pred vratima; Jorgić: Posledice krize i do 2028. godine

Novi napadi na tankere u Ormuskom moreuzu ponovo podižu rizik na jednom od najvažnijih energetskih pravaca na svetu. Saobraćaj je ograničen, traže se alternativni putevi za naftu, ali njihov kapacitet nije dovoljan da zameni Ormuz.

Urednica "Energije Balkana“ Jelica Putniković ocenjuje da je dobro što se cena nafte, uprkos novim rizicima, za sada drži pod kontrolom.

"Barel je i dalje jeftiniji od 90 dolara, tako da je to dobra stvar. Kada je počeo rat u Ormuskom moreuzu, bile su prognoze da će nafta otići na 120, pa i 200 dolara. Bilo je i onih koji su govorili da se ne zna gde će cena stati“, kaže Putniković.

Prema njenim rečima, na tržište utiče više faktora, uključujući stanje američkih zaliha sirove nafte, ali i činjenicu da se kroz Ormuski moreuz ne prevozi samo nafta i gas.

Alternativni pravci ne mogu da nadomeste Ormuz

Postojeći naftovodi već se koriste intenzivnije. Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija deo nafte preusmeravaju postojećim infrastrukturnim pravcima, uključujući transport prema Sredozemlju.

Međutim, izgradnja novih naftovoda nije brzo rešenje.

"Da bi se izgradio jedan naftovod, morate da imate više zemalja kroz čije teritorije on prolazi. To košta, traži vreme, ali i političku stabilnost“, objašnjava Putniković.

Zbog povećanog rizika i skupljeg osiguranja, deo brodova bira duže rute, uključujući plovidbu oko Afrike. To povećava troškove transporta, a posledice se, kako navodi Putniković, već osećaju i na tržištu naftnih derivata.

Problem dodatno komplikuju oštećene rafinerije i smanjen izvoz derivata iz pojedinih zemalja.

Nedostatak nafte pritiska inflaciju

Broker Branislav Jorgić podseća da je cena nafte pre sukoba bila oko 62 dolara za barel. Sada je, kaže, na oko 88 dolara, a u prethodnom periodu dostizala je i 90, 100, pa i 110 dolara.

"To su velika opterećenja za proizvodne troškove i troškove transporta“, ocenjuje Jorgić.

Poseban problem predstavlja činjenica da se kroz Ormuski moreuz odvija značajan deo svetskog snabdevanja naftom, dok je istovremeno smanjena dostupnost ruske nafte.

Zemlje G7 već su posezale za strateškim rezervama kako bi ublažile pritisak na tržištu, ali te rezerve nisu neograničene.

"Moramo da idemo ka nekom rešenju kako bi svetska ekonomija došla u stabilne uslove poslovanja. U suprotnom ćemo biti suočeni sa velikim pritiskom na inflaciju“, upozorava Jorgić.

Posledice krize mogu se osećati i 2027. i 2028. godine

Čak i u slučaju brzog političkog dogovora i smirivanja situacije na Bliskom istoku, posledice po energetsko tržište ne bi nestale preko noći.

Jorgić ukazuje da su u sukobu oštećena postrojenja za proizvodnju, preradu i skladištenje nafte. Obnova takve infrastrukture može trajati godinama.

"Ta postrojenja moraju da se poprave. Te popravke će trajati godinu, dve ili tri. Nije to konfekcija, pa kupiš rezervni deo, zameniš ga i tako dalje“, kaže Jorgić.

Zbog toga bi se posledice mogle osećati, kako kaže, i tokom 2027, pa čak i 2028. godine, iako bi pritisak na cene, prema njegovoj proceni, bio znatno manji nego danas, navodi Jorgić.

Rafinerija u Pančevu i pitanje snabdevanja

Jedan od ključnih uslova za Srbiju jeste da Rafinerija nafte Pančevo nastavi da radi punim kapacitetom.

Jorgić ukazuje da je za rad rafinerije od presudnog značaja struktura proizvodnje, ali i obezbeđivanje sirove nafte.

"Za rafineriju Pančevo bitno je da radi, ali je jako bitna i struktura proizvodnje. Oni proizvode kerozin, derivate nafte poput dizela i benzina, ali i druge derivate“, kaže Jorgić.

Kada je reč o niskom vodostaju Dunava, njegov uticaj na snabdevanje Rafinerije Pančevo nije presudan, jer se sirova nafta doprema preko Janafa.

Mnogo veći problem nizak vodostaj predstavlja za proizvodnju električne energije, posebno za rad hidroelektrana.

Gorivo skuplje, država smanjuje akcize

Vlada Srbije je produžila meru smanjenja akciza, za sada do 23. avgusta.

Putniković ocenjuje da država zbog toga ima manji prihod od poreza i akciza, ali da bi eventualni nagli rast cena goriva imao šire posledice po privredu.

"Ne radi se samo o ceni goriva za građane. Radi se i o ceni dizela za privredu. Privreda mora da radi. Grade se putevi, prevozi roba, a ako poskupi tranzit, to se preliva na sve druge cene“, kaže Putniković.

Cena goriva, dodaje, ne utiče samo na vozače već i na troškove proizvodnje i transporta, pa se svaki duži period visokih cena energenata može preliti na celokupnu ekonomiju.