Rast evropske privrede poješće suša i požari – šta čeka Srbiju

Rast BDP-a Evropske unije neće biti 1,1 odsto, kao što se to očekivalo, već oko nule. Samo proizvođači žitarica suočavaju se s gubitkom od dve milijarde evra. Od zemalja, veruje se da će najgore proći Francuska, u kojoj će već i šteta od požara dostići iznos od 10 do 15 milijardi evra.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, ekonomista Ivan Nikolić, rekao je u Jutarnjem programu RTS-a da ekstremne vrućine i suša do sada nisu značajnije ugrozile domaću privredu, kao i da je poljoprivredna godina i dalje dobra.

Komentarišući procene da će rast evropske privrede ove godine zbog suša, požara i toplotnih talasa biti blizu nule, Nikolić je rekao da to vidi pre svega kao još jedno opravdanje za to što je rast u Evropskoj uniji korigovan naniže, na oko jedan odsto, jer evropska privredna aktivnost već duže stagnira, posebno u Nemačkoj, Italiji i Francuskoj.

Rast proizvodnje u Srbiji

Kada je Srbija u pitanju, statistika pokazuje značajan rast poljoprivredne proizvodnje – oko 11 do 12 odsto međugodišnje u prvom polugodištu i preko 15 odsto u drugom tromesečju.

"Nešto toplije leto je, rekao bih, subjektivan osećaj. Prošlo je bilo podjednako toplo, čak možda i toplije", naveo je predsednik Saveta guvernera Narodne banke.

Kao kanal koji trenutno najsnažnije deluje, Nikolić je označio energetiku, jer zbog niskog vodostaja slabi proizvodnja hidroenergije, koja čini trećinu proizvodnog miksa, što se odražava na pad proizvodnje Elektroprivrede Srbije i nešto lošiji rezultat industrije.

Veruje, međutim, da je to privremeno, jer su najavljene kiše u predelu Alpa, ključnom za Dunav, pa očekuje da se loše stanje preokrene već u septembru.

"Kada bismo dali neku sumarnu ocenu ove pojave na naše trenutno stanje, mislim da je još uvek ono zadovoljavajuće, odnosno ne bih karakterisao kao kritično ili problematično", istakao je Nikolić.

Industrija blago raste

Govoreći o izvorima rasta od 3,6 odsto, naveo je da industrija raste blago, oko jedan odsto, iako je sam za ovu godinu predviđao stagnaciju, a kao pozitivno iznenađenje izdvojio je "Stelantis".

"Generiše u suštini i najveći deo našeg robnog izvoza, upravo koji potiče iz prerađivačke industrije", rekao je Nikolić, dodajući da očekuje i da građevinarstvo, posle slabe aktivnosti početkom godine, u drugom delu godine bude novi pozitivni impuls.

Inflacija je, kako je ocenio, gotovo najniža u Evropi, a ključni izvor toga je međugodišnji pad cena hrane od oko sedam odsto, kao posledica visokih prinosa voća i povrća.

Međugodišnji pad cena hrane 

Zbog niže osnovice iz septembra prošle godine, kada je primenjena uredba o ograničavanju marži, međugodišnja inflacija će na jesen biti nešto viša, ali, kako je rekao Nikolić, "verujem da inflacija do kraja godine svakako neće preći četiri posto međugodišnje", što je i ciljani okvir Narodne banke.

"Dugo, ali zato što su upravo ti rizici koji postoje i oko nas i na našem unutrašnjem tržištu jako visoki", objasnio je Nikolić zašto je Narodna banka i prošle nedelje zadržala referentnu kamatnu stopu nepromenjenom.

Ne isključuje relaksaciju monetarne politike do kraja godine, ako međugodišnja inflacija ostane blizu cilja NBS od tri odsto, ali na opreznost centralne banke, naveo je, utiče i rast cena energenata na svetskim berzama – gas je međugodišnje skuplji oko 100 odsto, a nafta oko 35 odsto – što se preliva na troškove proizvodnje u Srbiji.