Ljudi kao zgaženi mravi - da li je krah berze u Seulu najava za lom u Japanu ili SAD

Berza u prestonici Republike Koreje Seulu je tokom proteklih mesec dana doživela više padova - prosečna vrednost akcija stropoštala se za skoro 30 procenata za samo tri nedelje. Najcrnji dan bio je utorak 23. jun, kada su akcije pale za čak deset dosto.

Tom naglom klizanju prethodio je godišnji rast vrednosti akcija od blizu 200 posto. No, taj snažni rast praktično su na svojim plećima nosile samo dve kompanije - proizvođači vrhunskih memorijskih čipova "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks".

Na njih je pred pomenuti krah otpadao lavovski deo od čak 56 odsto vrednosti svih dve stotine reprezentativnih južnokorejskih kompanija koje su konstituenti kompozitnog berzanskog indeksa "KOSPI".

Ljudi kao mravi - masovno učešće građana u berzanskoj trgovini

Zvuči neverovatno, ali vrednost akcija "SK Hajniksa" se za samo 12 meseci, od leta prošle do početka leta ove godine, udesetostručila. Ni akcije "Samsung elektroniksa" nisu bile za bacanje - i one su u istom periodu skočile za pet puta. To je bilo ostvarenje najsmelijih ili, bolje reći, najluđih snova svih investitora, naročito onih sitnih - običnih južnokorejskih građana.

I u tome leži tragičnost berzanskog loma u Seulu: u Republici Koreji čak 14 miliona građana spekuliše na tržištu akcija. Ukupna populacija te zemlje iznosi 51 milion, što znači da više od četvrtine stanovništva učestvuje u trgovini akcijama.

Za one najstarije to je način da se stekne penzija, jer je nacionalni penzioni sistem u toj zemlji uveden tek krajem osamdesetih godina prošlog veka, pa mnogi moraju sami da se snalaze da obezbede prihode za starost.

Za sredovečne, to je način da se obezbedi dodatni prihod za obrazovanje dece, kupovinu automobila ili putovanje, a za mlade, da nekako zarade za dom, budući da njih već duže vreme muče prenaduvane cene nekretnina.

Pored pomenutih ekonomskih razloga, iza tako velike stope učešća nalaze se i nove tehnologije - aplikacije koje su lake za korišćenje, veštačka inteligencija i algoritmi koji automatski prate i reaguju na kretanje cena, ali i politika države, koja je u više navrata pozivala narod da se uključi u tu trgovinu i za to nudila određene poreske olakšice.

Upravo su obični građani (mali investitori) ti koji su, u želji da se domognu akcija proizvođača čipova "SK Hajniksa" i "Samsunga elektroniksa", u proteklih godinu dana gurali akcije tih kompanija na gore, u nebeske visine.

Ovo stoga što su te akcije, zbog prave pomame za veštačkom inteligencijom, koja se fizički bazira na poluprovodnicima (čipovima), shvatili kao talisman za bogaćenje epskih razmera i panaceju za sve ekonomske muke u životu.

Kuriozitet je da su u Južnoj Koreji ti mali individualni investitori poznati kao "mravi", jer ih je puno i sami po sebi ne mogu ništa da promene, ali kao masa koja deluje istovremeno u istom smeru mogu da preplave tržište i presudno utiču na njegova kretanja.

Masovno učešće - masovni gubici

Problem je u tome što, dok su gramzivo kupovali akcije pomenutih preduzeća, oni nisu koristili samo svoja sredstva, već i velike sume novca pozajmljene od brokerskih kuća.

A kada nešto poleti jako visoko, ono potom padne vrlo nisko. Kako je vremenom postajalo sve jasnije da američke kompanije poput "Open AI, "Majkrosofta", "Gugla" i "Amazona", zapravo nisu u stanju da preko veštačke inteligencije zarade novac koji bi opravdao stotine milijardi dolara ulaganja i kako je rasla svest da njihovi kineski konkurenti mogu da uslugu sličnog kvaliteta ponude za deset puta manju cenu, na seulskoj berzi je počelo da sazreva shvatanje da će navedene mega kompanije verovatno upasti u veliki finansijski minus i da stoga potražnja za južnokorejskim čipovima neće biti tako velika kako se verovalo ili maštalo.

Odnosno, jednostavno rečeno, došlo je do osvešćenja - koje se berzanskim žargonom zove "korekcija".

Strašna korekcija

Naravno, reč je o korekciji nadole, pa je KOSPI za četiri nedelje, zaključno sa 20. julom, izgubio više od četvrtine svoje vrednosti (27 odsto), srozavši se sa preko 9.100 na samo 6.615 vona. Veći pad sprečen je administrativnom intervencijom, ali za puno južnokorejskih građana već je bilo prekasno.

Naime, do sredine jula korejski brokeri su već bili pripretili gašenjem računa za trgovinu akcijama čak 1,2 miliona svojih klijenata, jer su se ovi zbog drastičnog pada vrednosti akcija odjednom našli u velikim dugovima.

To praktično znači da korisnici računa, da bi vratili dug brokerima, moraju smesta da prodaju svoje akcije, makar bili u gubitku, i uplate sumu koju su dužni - u slučaju da to ne učine, brokerska kuća preuzima njihove akcije i sama ih rasprodaje.

Poseban problem je to što mnogi od tih malih investitora nisu direktno posedovali akcije "SK Hajniksa" i "Samsunga", već (spekulativne) finansijske proizvode koji se zasnivaju na njima i procentualno donose duplo više profita od same akcije kada ona raste, ali i duplo više gubitka kada ona pada. Tako pad od 30 posto u vrednosti akcije preduzeća može da za investitora znači gubitak od 60 odsto u kapitalu koji poseduje.

Južnokorejski mediji javljaju da su, otud, likvidirani računi oko 360.000 subjekata i da su mali južnokorejski investitori izgubili oko 3,45 biliona vona (oko 2,3 milijarde američkih dolara).

Ono što posebno brine, ističu ekonomisti, je da pad berze i naglo siromašenje građana investitora u Južnoj Koreji može da bude uvod u slične događaje u SAD i Japanu, gde je vrednost berzi takođe isuviše naduvana zbog (pre)velikih očekivanja vezanih za veštačku inteligenciju i poluprovodnike, u uslovima kada je država realno gledano u teškoj ekonomskoj krizi zbog inflacije, rastuće nestašice energenata i retkih metala, te opšte geopolitičke nestabilnosti i neizvesnosti.