Kina gradi zlatnu alternativu dolaru – novi sistem treba da smanji zavisnost od Zapada

Velike kineske banke, kao što su Industrijska i komercijalna banka Kine (ICBC), Poštanska štedionica i druge, objavile su da će od 24. jula obustaviti uslugu trgovine zlatnim sertifikatima (ili "papirnim" zlatom) za građane.

To u suštini znači da će u toj azijskoj državi od tog dana biti moguće slobodno trgovati samo pravim, fizičkim zlatom.

Zvanično, to čine da bi obične građane zaštitile od kolebljivosti, odnosno nestabilnosti tržišta, te mogućih velikih gubitaka.

Konkretan povod je jagma za zlatom do koje je došlo u januaru, kada je taj retki, dragoceni metal dostigao tržišnu cenu od preko 5.300 američkih dolara za uncu.

Tada su na desetine hiljada građana u Kini, motivisani prognozama o padu vrednosti dolara, predstojećem ratu u Zalivu i procenama da bi zlato, koje se već nalazilo na najvišem nivou ikada, moglo nadalje da višestruko skoči, pohitali u zlatare i na berzu ne bi li se dokopali fizičkog i papirnog zlata.

Ubrzo, međutim, cena zlata je pala za oko petinu i mnogi mali investitori začas su izgubili dobar deo ušteđevine koju su uložili u tu kupovinu, pa su vlasti u socijalističkoj Kini procenile da je trgovina zlatom postala faktor društvene nestabilnosti koji treba zauzdati.

Varljivo tržište zlata i mogući nagli kolaps

Među biznismenima i investitorima u Istočnoj Aziji ovih dana se, međutim, širi viđenje da je zaštita običnog građanstva od varljivog tržišta zlata i njegovog eventualnog naglog kolapsa zapravo izgovor za nešto što predstavlja duboku reformu, koja će verovatno imati posledice za ekonomiju čitave planete.

Smatraju da je reč o potezu kineske države koji zadire u samu srž pitanja šta je novac i koliko treba da bude vredan, odnosno, pokušaju da se redefiniše novac.

Naime, po njima, ograničavanje trgovine zlatnim sertifikatima zapravo ima za cilj da se uvede red na tržištu zlata, da se eliminiše spekulacija, poput trgovine na margini (kupovine kapitalom pozajmljenim od brokera).

Dalje, sertifikati predstavljaju potvrdu da neko poseduje zlato, ali su sami po sebi komad papira, a ne sama zlatna poluga, pa kod njih postoji stalan latentni rizik od štampanja bez pokrića ili falsifikovanja.

Sistem za kliring i poravnanje zlata

A kineska država želi pouzdano tržište zlata oslobođeno od problema hartija bez pokrića i falsifikata, ne samo zato da bi štitila građane od kriminala, već i izu ovom trenutku, dubljeg razloga – ona 24. ovog meseca u Hongkongu zvanično otvara i sistem za kliring i poravnanje zlata, koji je već počeo sa probnim radom i koji će imati svoje trezore za taj neuništivi metal kapaciteta preko 2.000 tona, te funkcionisati povezan s berzom zlata u Šangaju.

Taj sistem će biti prvi te vrste van Zapada i omogućiće formiranje cene zlata u Aziji koja vernije odražava stanje na tom kontinentu, odnosno, formiranje cene bez velikog spekulativnog uticaja trgovaca iz londonskog Sitija i njujorškog Vol strita.

Takođe, razlikovaće se od berzi na Zapadu, jer će se prevashodno bazirati na trgovini pravim zlatom, a ne papirnim tapijama.

Da bi taj sistem mogao dobro da radi, potrebno je znati realnu vrednost (cenu) zlata, a za to je potrebno eliminisati spekulativno delovanje kojim se iskrivljuje i zamagljuje.

Prisustvo velike količine hartija (sertifikata) za koje postoji sumnja da nemaju pokriće u pravom zlatu potiskuje cenu tog metala nadole, pa će, smatraju ekonomisti, ograničenje trgovine tim hartijama omogućiti korekciju cene zlata naviše.

Ono što je bitno ne samo za ekonomiju Kine, već i mnogo šire, jeste da se sistem za kliring i poravnanje u zlatu u Hongkongu uspostavlja u sklopu nastojanja kineske vlade da obezbedi potporu u zlatu za svoju valutu juan.

Centralna banka i drugi subjekti u Kini u proteklih nekoliko godina kupovali su velike količine zlata, a kineske rudarske kompanije ulagale ogromne svote u preuzimanje i razvoj rudnika tog metala širom sveta. Kina je, dakle, vredno i uporno radila na stvaranju rezervi potrebnih da se oformi realna podloga za sopstvenu valutu.

Konkretno, kineska centralna banka i kompanije počele su s intenzivnom kupovinom i gomilanjem zlata 2020. godine, a najveće količine uvožene su u periodu od juna 2022. do maja 2024. – zvanično, između 160 i 230 tona mesečno, mada ima ekonomista koji ne oklevaju da kažu da je prava cifra verovatno znatno viša.

Izgradnja temelja od zlata

Rast u kineskom uvozu zlata ponovo se intenzivirao od početka ove godine i u periodu februar–maj iznosio je više od 150 tona mesečno. (Ovde valja primetiti i da je Kina, paralelno sa kupovinom zlata, prodavala američke obveznice ukupne vrednosti od oko 500 milijardi dolara.)

To je smer delovanja dijametralno suprotan kursu koji je zauzela američka država kada je 1971. godine odvojila dolar od zlatne podloge i počela s njegovim praktično neograničenim štampanjem i izvozom u inostranstvo, pritom ga vezujući za crno zlato, zahvaljujući pristanku arapskih država proizvođača nafte da se trgovina njome denominuje u dolarima.

Taj finansijsko-trgovinski mehanizam drastično je povećao potražnju za zelenom novčanicom i funkcionisao kao alternativna potpora za vrednost američke valute.

I dok nova američka vlada, posebno predsednik Donald Tramp, sada zagovaraju, reklamiraju i ulažu u kriptovalute kao nove i obilne finansijske izvore, a širom sveta opada poverenje u dolar zbog njegove zloupotrebe u geopolitičkim sukobima, vlasti u Pekingu budućnost svojih državnih finansija i kineske ekonomije uopšte vide u izgradnji temelja od zlata.

Odnosno, dok američka politička i finansijska elita vide mogućnost za gotovo neograničeno bogaćenje u digitalnim valutama, koje su u suštini plod mašte i tvorevina zasnovana na subjektivnom konsenzusu, Kina želi da ima pouzdanu valutu koja se oslanja na fizičko zlato, čija je vrednost realno određena – valutu u koju će domaće i strane banke, firme i pojedinci moći da imaju poverenje.

Zahvaljujući rezervama u zlatu i mogućnosti konverzije u zlato, dakle, juan će u budućnosti verovatno u međunarodnim razmerama biti poželjnija valuta za trgovinu i štednju nego što je to sada.

Takođe, pružanje garancija za valutu i državne obveznice u zlatu predstavljalo bi povratak na stari način razmišljanja, onaj iz doba pre odluke predsednika Ričarda Niksona da razdvoji dolar od zlatne podloge, odnosno, redefiniciju toga šta je novac ili kakav bi novac trebalo da bude.

Daleki istok kao centar trgovine zlatom

Stvaranje sistema za kliring i poravnanje zlata planira i grad-država Singapur, koji takođe želi da ubuduće, uz Hongkong, postane jedan od najvećih centara za pohranjivanje i čuvanje zlata, te u tu svrhu gradi nove trezore, mada (bar za sada) nema u planu i uspostavljanje berze.

Zato se ne treba iznenaditi ako u skoroj budućnosti Daleki istok postane centar sveta kada je u pitanju trgovina zlatom.

Ograničavanjem spekulativne trgovine zlatnim sertifikatima, utvrđivanjem realne vrednosti zlata i stvaranjem sistema za kliring, Kina će, praktično, smatraju stručnjaci, doći u poziciju da može da diktira cenu zlata u svetu.

Uspostavljanjem sistema za kliring koji se zasniva na rukovanju fizičkim zlatom i gomilanjem rezervi tog metala, takođe stvara jednu vrstu uporišta ili podloge svojoj valuti i državnim obveznicama, te, čini se, svetu pruža (zdraviju) alternativu za dolar.

To može imati veliki uticaj na svetsku ekonomiju i Kini u budućnosti omogućiti da više kontroliše novčane tokove u svetu.