Produžena licenca kupila vreme, ali ne i rešenje – NIS između Moskve, Vašingtona i Budimpešte

Posle tri uzastopna produženja licence, pažnja je usmerena na 31. jul, do kada bi trebalo da bude poznato da li će biti postignut dogovor o promeni vlasničke strukture Naftne industrije Srbije. Prošlo je dovoljno vremena da se očekuje konkretniji pomak, ali i dalje nije poznato šta predstavlja glavnu prepreku za zaključenje posla.

"Možda više nije sporna cena, već način na koji će transakcija biti isplaćena. Imajući u vidu da je Rusija pod sankcijama, sigurno nije u njenom interesu da novac završi na računima koji su blokirani", kaže za RTS stručnjak za energetiku Željko Marković.

On ocenjuje da bi, ukoliko ne bude rešenja za način isplate, moglo da usledi i novo traženje produženja licence.

Osvrćući se na izjavu ministarke rudarstva i energetike Dubravke Đedović Handanović da sve tri strane u procesu gube strpljenje, sagovornik ističe da dugotrajna neizvesnost stvara dodatni pritisak pre svega za Srbiju.

"Država mora stalno da održava rezerve, a neizvesnost oko NIS-a i potencijalnih problema u snabdevanju utiče i na privredu i na ekonomski razvoj. Zato je važno da se proces što pre okonča i da znamo na čemu smo“, naglašava Marković.

Može li Srbija da preuzme NIS

Prema oceni stručnjaka, ključno pitanje ostaje da li je ruska strana promenila stav o prodaji većinskog udela u NIS-u.

Podseća da Moskva u početku nije želela da proda kompaniju, ali da bi okolnosti mogle da se promene ukoliko proceni da bi dalje odlaganje dovelo do blokade poslovanja i pada vrednosti kompanije.

Ukoliko pregovori sa mađarskim MOL-om ne budu okončani dogovorom, jedna od mogućnosti ostaje da Srbija sama kupi većinski paket akcija.

"To bi možda bilo i najbolje rešenje za Srbiju. Ohrabruje što sada imamo potvrdu da postoje razgovori srpske i ruske strane. Ako je Rusija spremna da proda Srbiji, teško je očekivati da će država čekati da to učini MOL", ističe Marković.

On dodaje da su u budžetu već predviđena sredstva za takvu mogućnost.

Govoreći o američkim sankcijama, ocenjuje da je cilj Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAK) ostao nepromenjen – izlazak ruskog kapitala iz vlasničke strukture NIS-a.

"Činjenica da se licence produžavaju pokazuje da je američka strana trenutno zadovoljna napretkom pregovora, ali od svog osnovnog cilja sigurno neće odustati", smatra sagovornik.

Istovremeno, upozorava da, iako se posle smirivanja krize na Bliskom istoku cena nafte stabilizovala oko 70 dolara za barel, globalno energetsko tržište ostaje osetljivo. Napadi na ruske rafinerije i nestašica derivata u pojedinim delovima Azije pokazuju da su rizici i dalje prisutni.

"Ne možemo reći da je naftna kriza iza nas. Situacija jeste mirnija, ali je dovoljna jedna politička odluka ili novo žarište da cena nafte u kratkom roku skoči i deset ili dvadeset dolara", zaključio je Željko Marković iz Saveza energetičara.

Produžena licenca ne znači i napredak pregovora

Strahinja Obrenović sa Fakulteta političkih nauka, smatra da je produženje operativne licence NIS-u i produženje roka za postizanje dogovora oko prodaje ruskog udela očekivan, ali da ne ukazuje na skori dogovor između ruskog Gaspromnjefta i mađarskog MOL-a.

Prema njegovim rečima, produženje licence treba posmatrati u širem kontekstu američkih sankcija ruskom energetskom sektoru, a ne kao signal da su pregovori pred završetkom.

"Ovakvo postupanje OFAK-a ide u prilog ruskoj strani i ne vidim interes da se ona povuče ili proda svoj udeo dok god se licence produžavaju", naveo je Obrenović.

On podseća da su i u drugim evropskim zemljama primenjivana različita rešenja za kompanije u ruskom vlasništvu, ali da Srbija, zbog specifičnog položaja NIS-a kao jedinog domaćeg proizvođača naftnih derivata, ima znatno manji prostor za manevrisanje.

Rusima se ne žuri, a Srbija trpi posledice neizvesnosti

Obrenović ocenjuje da najviše posledica produžene neizvesnosti trpe građani i privreda, dok ruska strana, kako kaže, nema razlog da žuri sa prodajom udela.

"Sama neizvesnost proizvodi troškove i gubitke za investitore, ali Rusija i dalje ostvaruje svoj uticaj kroz prisustvo na srpskom tržištu. Ovde nije reč samo o ekonomiji, već i o geopolitici", istakao je.

On smatra da bi MOL mogao prvi da odustane od pregovora ukoliko se nastavi odsustvo konkretnog pomaka, dok OFAK, kako navodi, pre svega sprovodi politiku američke administracije, a nije njen kreator.

Govoreći o mogućim rešenjima, Obrenović je naveo da Srbiji stoji na raspolaganju više opcija – od nastavka oslanjanja na produženje licenci, preko aktiviranja prava preče kupovine, do uvođenja prinudne uprave ili drugih modela koji su već primenjivani u pojedinim evropskim državama. Ipak, upozorava da svaka od tih mera nosi i političke i pravne posledice, naročito imajući u vidu značaj saradnje sa Rusijom u gasnom sektoru.

Osvrćući se na uticaj svetskih prilika, Obrenović je ocenio da situacija na Bliskom istoku može doprineti većoj fleksibilnosti Vašingtona prilikom produženja licenci, ali da nije jedini faktor koji utiče na odluke OFAK-a.

"Do kraja jula imamo izvesnost da NIS nastavlja da posluje, ali ne i odgovor šta će biti konačno rešenje", zaključio je Obrenović.