Bitka protiv suše – mogu li novi sistemi za navodnjavanje da sačuvaju srpske njive

Svake dve-tri godine, Srbija zbog suše izgubi trećinu poljoprivredne proizvodnje. Od tri miliona hektara oranica, navodnjava se tek osam odsto. Da bi se povećale površine koje se navodnjavaju, država je, pre 13 godina, od Razvojnog fonda Abu Dabija podigla kredit od 97 miliona dolara. Šta je od tog novca izgrađeno od sistema za navodnjavanje?

Битка против суше – могу ли нови системи за наводњавање да сачувају српске њиве

Letnja sezona poslednjih godina sve češće liči na vreme u kojem bi jedino kaktusi opstali. Temperatura raste, vode je manje, a zemljište sve suvlje. Svestan da njiva čuva život na selu, Isidor Bogdanović ne zapostavlja svoje imanje od 40 hektara. Zato je, čim se završila gradnja hidrosistema Čačak–Parmenac, odmah prijavio za priključak za navodnjavanje.

"Ovaj zalivni sistem znači mnogo. Pogotovo poslednjih godina kada su se pojavile ekstremne suše koje traju od dva i po do tri meseca. Mi smo bili prinuđeni da kopamo neke bunare, međutim ti bunari nisu mogli da zadovolje potrebe", kaže Isidor Bogdanović iz sela Trbušani kod Čačka.

Od starog sistema do nove mreže za navodnjavanje

Pre sedam decenija napravljen je sistem za navodnjavanje Čačak–Parmenac, a pre tri godine "Srbijavode" su ga modernizovale i izgradile kanal za navodnjavanje dug pet kilometara. Više od stotinu korisnika dobilo je priključke i mogućnost da zaliva svoje njive. Investicija iz Fonda Abu Dabija bila je vredna 5,7 miliona evra.

"Ovaj zalivni sistem zaliva oko 400 hektara obradivih površina u dva čačanska sela Prijevor i Trbušani. U nekim planovima za ovu godinu planirano je proširenje ovog zalivnog sistema ka višim delovima ova dva sela gde su uglavnom voćarske kulture. Inače, voda se zahvata sa Zapadne Morave, sa stare brane Parmenac", objašnjava Ivan Petrović, inženjer za održavanje zalivnog sistema Čačak–Parmenac.

Stručnjaci naglašavaju da je jako važno znati kvalitet vode i zemljišta pre navodnjavanja biljaka.

"Voda se zahvata iz Južne Morave, a znamo da u Južnoj Moravi ima dosta ispusta kanalizacionih voda, odnosno komunalnih voda, tako da se te vode svakako nađu u tom kanalu i vrlo je važan njihov monitoring praćenja kvaliteta i tretmani tih voda pre primene u biljnoj proizvodnji", poručuje prof. Marija Ćosić sa Poljoprivrednog fakulteta.

Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav daleko ispod svojih mogućnosti

Mnogi kanali su zapušteni i ne održavaju se. U Vojvodini, Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, koji je dugačak 730 kilometara, građen je da obezbedi odvodnjavanje i navodnjavanje velikog dela vojvođanske žitnice.

"Tu su višenamenski kanali koji pored odvodnjavanja mogu da imaju funkciju i u uslovima nedostatka vode da se iz njih navodnjava. Odnosno, u uslovima kada su viškovi vode ta voda se sakuplja, koristi se za navodnjavanje. Trenutno je pod sistemima za navodnjavanje, kada je u pitanju Hidrosistem Dunav–Tisa–Dunav, oko 100.000 hektara, a potencijal je pola miliona hektara", ističe profesorka Ćosić.

Do kraja godine novi hektari pod sistemima za navodnjavanje

Iz resornog ministarstva najavljuju do kraja ove godine i završetak projekta iz Razvojnog fonda Abu Dabija.

"Zahvaljujući ovom projektu, u Srbiji će se navodnjavati više od 122.000 novih hektara pod sistemima za navodnjavanje. Želim da vam kažem još jednom da je Srbija lider što se tiče navodnjavanja, navodnjava procenatualno mnogo površina nego sve zemlje u okruženju", navodi Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.

Da bi se voda i zemljište efikasnije koristili, stručnjaci savetuju da se pre sadnje uradi analiza koja bi pokazala na kom zemljištu šta najbolje uspeva. Jedna od preporuka jeste da se voćnjaci i vinogradi ne podižu u Vojvodini, jer se navodnjavanjem i đubrenjem uništava plodna zemlja na kojoj najbolje uspevaju ratarske i povrtarske kulture.