Oko: Kineski roboti u srpskom kolu srednje razvijenosti

Zamka srednje razvijenosti – u ekonomiji, u toj zamci, nalaze se ona zemlja i oni građani koji su uspešno prešli put od siromašne do srednje razvijene privrede. Ta privreda i ti građani više ne mogu da se takmiče sa zemljama koje imaju jeftinu radnu snagu, ali nemaju ni inovacije ni novu tehnologiju potrebnu za takmičenje sa razvijenim ekonomijama.

Da li je Srbija u toj zamci i može li da je preskoči uz pomoć Kine ili će, čak i kad kineski roboti stignu u Šabac, Srbija ostati sklapačka ekonomija?

Sa bruto domaćim proizvodom po stanovniku od 13.500 evra, Srbija je izašla iz grupe siromašnih zemalja, slažu se sagovornici u emisiji. 

"Prema metodologiji Svetske banke, koja nije savršena, ali za sada ne postoji neka bolja, Srbija se nalazi u gornjem delu intervala srednje razvijenih zemalja", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.

Ističe da su intervali inače dosta široki, tako da i kad zemlja možda uđe u grupu razvijenih zemalja za par godina, kao što je ušla Bugarska, to "ne znači da će nešto mnogo u životu građana da se promeni".

"Još ćemo im biti daleko iza Nemačke ili drugih zemalja zapadne i srednje Evrope", navodi Arsić.

Predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije, saradnik Instituta društvenih nauka i urednik drugog biltena "Makroekonomske analize i trendovi" Ivan Nikolić naglašava da je teško upoređivati se sa Nemačkom, ali da su relativni odnosi koji postoje između ekonomija vrlo čvrsti.
 
"Možemo, naravno, da se takmičimo u regionu sa nekim zemljama, eto, sa Bugarskom koja je u Evropskoj uniji već 20 godina", kaže Nikolić i uverava "da smo po standardu slični".

Prema podacima Svetske banke, iz te zamke izašlo je samo 30-ak zemalja od devedesetih do danas, što Arsić spominje kao mali broj.

"To je dosta solidan rezultat i govori da je nešto moguće. Nije lako, mnogi nisu uspeli u tome, ali imamo primere zemalja kao što je Poljska, recimo, u Evropi, ili baltičke zemlje", ukazuje Arsić.

Kao primer paradoksa u toj metodologiji Nikolić navodi upravo primer Kine, koja je u grupi visoko srednje razvijenih, a zapravo je po tehnologiji jedna od najrazvijenijih zemalja sveta. Odgovarajući na pitanje da li je jedna od posledica zamke srednje razvijenosti to što odlaze kompanije poput "Drekselmajera", "Leonija", "Benetona" i "Geoksa", odgovara da ne postoji potpuna veza.

"Nema potpune veze s fenomenom visokih troškova rada, jer cela Evropa je u nekim industrijama izgubila svoju dominaciju i drastično je pokvarila svoj položaj. Deo ovih kompanija na koje verovatno mislite pripada tim sektorima, tako da oni trpe i neke druge posledice i negativne šokove koji se tiču i drugih efekata. Svakako je ovo značajan faktor i svakako u toj transformaciji će dolaziti do promena koje se upravo tiču te strukture ekonomije. Dakle, uvećavaće se deo ekonomije koji pripada, pre svega, srednjim i višim tehnologijama", objašnjava Nikolić.

Profesor Arsić nije saglasan, smatra da je rast troškova zarade, ali i troškova energije u Srbiji, koji su takođe porasli, neke tehnologije u kojima se stvara niska dodata vrednost po radnom mestu, kao što su tekstilna industrija, industrija automobilskih kablova, učinio da se sada izmeštaju iz Srbije u zemlje gde su prosečne plate 300, 400, 500 evra.

"To su zemlje Severne Afrike, zatim Bliskog Istoka i slično. I prosto to je jedan prirodni proces. Ne treba zbog toga brinuti, pod uslovom da mi otvaramo radna mesta na kojima se stvara veća dodata vrednost", ocenjuje sagovornik sa Ekonomskog fakulteta.
 
Na pitanje da li se ta mogućnost otvara preko Kine i fabrike robota, Arsić odgovara da to ne može da promeni privredu.

"A ovo neće biti naročito veliko preduzeće. I drugo, reč je zaista o vrlo naprednoj tehnologiji, ali izgleda da ćemo mi tu samo da sklapamo robote. Naše učešće u proizvodnji komponenti, bar u početku, neće biti veliko. Naš razvoj će da se ogleda u tome ako tokom vremena počnemo da proizvodimo sve više delova i za automobilsku industriju", smatra Arsić.

Ivan Nikolić, sa druge strane, misli da će efekat biti veći.

"Deo radne snage svakako će poticati iz Srbije, tu nema dileme. Ali u kojoj meri će transfer znanja postojati, što je i ono čemu težimo, osim otvaranja proizvodnih kapaciteta, to ćemo videti. Ali kada govorimo uopšte o domaćoj pameti, znanju – tu često volimo da potcenjujemo, nipodaštavamo rezultate", tvrdi Nikolić i procenjuje da postoje najavljene investicije koje potpuno menjaju tehnološku strukturu domaće proizvodnje i izvoza u perspektivi.

Arsić ukazuje da Kina može da pomogne, kao i da nema ništa nužno protiv kineskih investicija.

"Ali bih u slučaju Kineza, kao i svih drugih, tražio da se pridržavaju zakona koji važe u Srbiji. Znači, da se zakoni koji se odnose na prava radnika poštuju od strane kineskih preduzeća. Njihova kultura je drugačija od naše. Tamo prava radnika nisu tako visoko vrednovana kao u Zapadnoj Evropi. Drugo, da se ekološki standardi takođe poštuju i od strane kineskih preduzeća. Prosto, zakoni bi trebalo da budu isti za sve. I tu ja ne zameram Kinezima. Oni se bore da ostvare što veći profit. Tu je problem da naša država mora da postavi te uslove i da se orijentiše, da kažem, i prema drugim zemljama iz Evropske unije koje su prirodni naši kooperanti", zaključuje Arsić.

Emisiju "Oko" u celosti možete da pogledate u video-zapisu na početku teksta.