Šta donosi dogovor Srbije i MOL-a i zašto konačna odluka o NIS-u još nije blizu

Srbija je postigla dogovor sa MOL-om. Pančevačka rafinerija nastaviće da radi u najmanje istom obimu kao i dosad. Srbija će kupiti još pet odsto akcija u NIS-u i steći veća upravljačka prava. Preduslov je da "Gaspromnjeft" pristane da proda NIS mađarskoj kompaniji, kao i da američka kancelarija OFAK odobri tu transakciju.

Obrenović je ukazao da su prvi put u javnosti predstavljeni konkretniji detalji razgovora Srbije i MOL-a, ali da ostaje najvažnije pitanje – da li će "Gaspromnjeft" prihvatiti da proda svoj udeo mađarskoj kompaniji.

"Bilo je nekoliko otvorenih pitanja kada je reč o pregovorima između srpske strane i MOL-a kao potencijalnog kupca. Međutim, i dalje stoji otvoreno pitanje kako teku pregovori između samog 'Gaspromnjefta' i MOL-a, s obzirom da je to sporno pitanje", naveo je Obrenović.

Podsetio je da je MOL kao potencijalni kupac prepoznat još početkom godine i da je to bilo jedno od polazišta za izdavanje licenci koje su omogućile nastavak rada NIS-a i uvoza sirove nafte.

"Ukoliko do transakcije dođe, ona će urediti odnose sa kupcem koji je bio predviđen još od januara, na osnovu čega je izdata licenca koja je omogućila da rafinerija nakon perioda 'tihog rada' i dalje funkcioniše i da nastavimo da uvozimo sirovu naftu preko JANAF-a", istakao je Obrenović.

Kontinuitet rada rafinerije od ključnog značaja

Govoreći o značaju pančevačke rafinerije, Obrenović je naglasio da je njen kontinuirani rad jedan od preduslova stabilnog snabdevanja domaćeg tržišta.

Prema njegovim rečima, u prethodnom periodu postojale su različite opcije oko kojih su se lomili pregovori, uključujući i mogućnost da postrojenje radi smanjenim kapacitetom.

"Pitanje je da li bi rafinerija bila zatvorena ili bi radila smanjenim kapacitetom, naročito ako govorimo o potencijalnom kupcu MOL-u koji u svom portfoliju već ima nekoliko rafinerija", rekao je Obrenović.

Podsetio je da je pančevačka rafinerija modernizovana i da može da prerađuje različite tipove nafte.

"Od 2022. godine praktično nemamo mogućnost da uvozimo sirovu naftu iz Rusije, što nas je usmerilo na druge izvore snabdevanja. Čini mi se da sada najveći udeo u strukturi uvoza ima nafta iz Kazahstana, dok je ranije to bio Irak", naveo je Obrenović.

Kako je dodao, to je posebno važno u uslovima nestabilnosti na globalnom tržištu energenata i neizvesnosti zbog krize na Bliskom istoku.

"Situacija na Bliskom istoku i dalje nije dobila svoj epilog i zato je važno što Srbija ima mogućnost da prerađuje različite vrste nafte i obezbeđuje alternativne pravce snabdevanja“, ocenio je Obrenović.

Zašto još nema dogovora Gaspromnjefta i MOL-a

Govoreći o tome zašto još nema dogovora između ruske strane i MOL-a, Obrenović kaže da je Rusija na neki način dobila fleksibilnost od američke strane, što se vidi i kroz seriju izuzetaka za rusku sirovu naftu koja je već bila na tankerima na otvorenom moru kako bi se situacija na globalnom naftnom tržištu ublažila.

"Tako da se treći put produžavalo i to izuzeće, iako je bilo kritika unutar samih Sjedinjenih Američkih Država, uključujući pre svega demokratske predstavnike, ali bilo je, recimo, i glasova iz republikanskog tabora poput državnog sekretara Rubija koji je takođe hteo da se ubrza taj proces ponovnog sankcionisanja ruske nafte i smatrao je da takve fleksibilnosti doprinose ruskim naporima da ostvaruju profite na tržištu koje beleži rekordne cene", dodaje Obrenović.

Dodatnih pet odsto ne znači automatski i presudan uticaj

Komentarišući najavu da bi Srbija mogla da poveća svoj vlasnički udeo u NIS-u za pet odsto, Obrenović smatra da bi značaj takvog poteza pre svega zavisio od konkretnog ugovornog aranžmana.

"To bi zavisilo od ugovornog aranžmana koji mi postignemo. U uporednoj praksi poznati su modeli takozvane 'zlatne akcije', kojima države mogu da spreče donošenje nekih ključnih odluka koje nisu u javnom interesu", objasnio je Obrenović.

Podsetio je i na iskustva Mađarske i odnose MOL-a i INE, ukazujući da je prag od "50 plus jedne akcije" od suštinskog značaja za kontrolu kompanije.

"Što veći udeo imate u nekoj kompaniji, to se proporcionalno povećava i značaj vašeg glasa prilikom donošenja odluka. Ipak, mislim da postoji ta mogućnost prava preče kupovine. Videćemo da li ćemo je iskoristiti. S obzirom da je to ugovorno zagarantovano i svakako da bi ruski partner u tom slučaju morao da ponudu uputi i našoj strani", naveo je Obrenović.

Najizvesniji scenario – novo produženje licence

Prema oceni Obrenovića, ne treba očekivati da će do isteka aktuelne licence biti postignut konačan dogovor o prodaji.

"Meni se čini da je izgledniji scenario da ćemo ponovo na neki način poslovati oročeno sa licencama koje će se produžavati. Teško je u ovako kratkom periodu postići konačan kupoprodajni ugovor“, rekao je Obrenović.

Smatra da ruskoj strani trenutno ne odgovara žurba, ukazujući na to da su pojedine ruske energetske kompanije već dobile određene izuzetke na drugim tržištima.

"Ne vidim interes ruske strane da to učini u ovako kratkom periodu. Recimo, Nemci su uspeli da ispregovaraju izuzeće na neodređeno kada je reč o udelu 'Rosnjefta' u pojedinim rafinerijama, dok je 'Lukoil' dobio fleksibilnost do kraja oktobra“, podsetio je Obrenović.

Ipak, naglašava da dogovor Srbije i MOL-a predstavlja važan signal.

"To će biti značajno kada dođe do načelnog proboja između ruske i mađarske strane“, ocenio je Obenović.

Budućnost "Petrohemije"

Osvrćući se na budućnost NIS-ove maloprodajne mreže i kompanije "Petrohemija", Obrenović je rekao da ne očekuje značajnije promene ukoliko bude obezbeđen kontinuitet snabdevanja sirovom naftom.

"Ako se obezbedi dotok sirove nafte i ako rafinerija bude poslovala, samim tim NIS zadržava svoje prisustvo na maloprodajnom tržištu. Ne vidim da će tu doći do nekih većih promena“, naveo je Obrenović.

Kada je reč o "Petrohemiji", očekuje nastavak ispunjavanja preuzetih obaveza i dalja ulaganja.

"Očekujem da će se nastaviti ispunjavanje obaveza koje su preuzete u prethodnom periodu, odnosno da će se nastaviti ulaganja i poslovanje 'Petrohemije', vrlo izvesno uz rusko vlasništvo u kratkoročnom periodu", zaključio je Obrenović