Srbija gradi sistem za kohezione fondove - korak bliže do dve milijarde evra godišnje iz evropske kase

Iz IPA fondova povlačimo više od 200 miliona evra godišnje. Biće to prava sitnica jednoga dana, kada uđemo u EU i budu nam dostupni kohezioni fondovi. Procene su, mogli bismo da dobijamo 2 milijarde evra godišnje.

"Mnogo važnije je da mi budemo spremni, da od te prve godine ma koja to godina tačno bila, budemo spremni, imamo razrađene institucionalne mehanizme da efikasno povlačimo sredstva koja ćemo dobiti na raspolaganje a koja će možda biti i desetostruko veća u odnosu na IPA fondove kojima trenutno raspolažemo“,kaže ministar za evropske integracije Nemanja Starović.

Od IPA fondova do dve milijarde evra godišnje

Hrvatska se sada uhodala. Od 9 milijardi evra koliko joj je sledovalo ovim sedmogodišnjim budžetskim planom, iskoristila je već 90 odsto. Bugarskoj su te pare dobro došle za proširenje mreže sofijskog metroa. Na početku, niko od njih nije uspevao da iskoristi sredstva iz kohezionih fondova.

"To je veoma važno da se na vreme pripremimo, da ovim zakonom dakle, mi uredimo sve procedure koje se tiču planiranja, programiranja same realizacije te kontrole nadzora, izveštavanja a u vezi sa dakle povlačenjem tih veoma izdašnih finansijskih sredstava. Možda bih samo dodao još i to da smo mi morali na jedan celoviti i sveobuhvatan način da uredimo pitanje kohezione politike jer je to i deo naših obaveza iz pregovaračkog poglavlja broj 22", kaže Starović.

"Mi bi onda trebali samo jako dobro da planiramo, da ne stavimo na primer u finansiranje iz prve godine projekat koji je potpuno nezreo, nespreman i gde mi tek treba godinama da se bavimo dal je eksproprijacija zemljišta, dal je ovo rešeno i da onda ta sredstva na neki način budu blokirana, nego da se na takav način pripremamo unapred da imamo jedan stalni, kako da kažem, portfolio nekih projekata, velikih infrastrukturnih koji su zreli“, kaže direktorka za dobru upravu i projekte u NALED-u Ana Ilić.

Ključ uspeha spremni projekti i stručni kadrovi

Stručna javnost u svakom slučaju ocenjuje da je usvajanje ovog zakona važan korak. Da bismo mnogo izdašnije, kohezione fondove EU mogli jednoga dana da koristimo, moramo da osposobimo kadrove koji će umeti da napišu projekte. Na osnovu toga možemo da povučemo novac iz evropske kase.

"Godine su potrebne da se neko ko radi na evropskim fondovima stvarno na takav način razvije da bude stručnjak sa solidnim nekim kapacitetom. A onda on je jako konkurentan na tržištu i plate u državnoj administraciji naravno nisu dovoljno konkurentne da bi zadržale sve te ljude tako da su to stalne fluktuacije, stalne borbe da se kapaciteti očuvaju, zadrže. Mene je taj član zakona obradovao da će se na tome sistemski raditi“, kaže Ilićeva.

Evropska unija radi na pripremi budžeta za naredni sedmogodišnji period koji će, prema predlogu, iznositi 1,8 biliona evra, a sa dodatnim programima i do 2 biliona evra. Po pravilu, trećina i to bespovratno, ide upravo za kohezionu politiku preko evropskog fonda za regionalni razvoj, evropskog socijalnog fonda plus, kohezionog fonda i fonda za pravednu tranziciju.