Da li je pametno baviti se pametnom poljoprivredom

Pametna, precizna, digitalna – pridevi koji sve češće stoje uz reč poljoprivreda. Označavaju isto, metode u primarnoj proizvodnji hrane koji počivaju na četiri slova P – dati pravu stvar, na pravom mestu, u pravo vreme i u pravoj količini.

Lazar Turšijan, asistent na Departmanu za tehniku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, kaže da je pametna poljoprivreda zapravo raskid sa parolom "radim onako kako je radio moj deda".

Objašnjava da je u vreme sve skupljeg repromaterijala i nestašice energenata pametna poljoprivreda način da se uštedi vreme, gorivo, seme, hemijska sredstva, a samim time i novac.

"Navigacija, tj. autopilot sistemi su neka polazna stavka za bavljenje preciznom poljoprivredom. Znanja i veštine o tome poljoprivrednicima treba da približe poljoprivredne savetodavne stručne službe onda kada proizvođači sami reše da proizvode na pametan način, jer to ne može niko da im nametne", kaže Turšijan.

Dodaje da su ti alati postali dostupni i malim i srednjim srpskim poljoprivrednicima zahvaljujući istočnim, pre svega kineskim brendovima čija je tehnologija četiri do pet puta jeftinija od zapadnih brendova.

Poljoprivrednike savetuje da koriste republičke i pokrajinske subvencije kao i IPARD fondove. Napominje da je povrat od 50 do 60 odsto vrednosti investicije i da subvencije koje se daju za mehanizaciju mogu da se koriste i za nabavku dronova.

"Poljoprivrednici previše opterećeni"

Na skali od jedan do 10, Turšijan tehnološku opremljenost srpskih gazdinstava ocenjuje ocenom između tri i četiri.

Prema poslednjem popisu imamo 508.000 registrovanih gazdinstava i ukupno 482.000 registrovanih traktora, što je 0,95 traktora po gazdinstvu. Od svih traktora u Srbiji, 356.000 je starije od 20 godina“, kaže Turšijan pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku.

Smatra da su IPARD fondovi EU nedovoljno iskorišćeni.

"Srpskim poljoprivrednicima pri aplikaciji za IPARD fondove treba da pomognu institucije: naučni instituti, fakulteti i poljoprivredne savetodavne stručne službe. Danas su poljoprivrednici previše opterećeni. Pored toga što se bavi poljoprivredom, proizvođač danas mora da poznaje i ekonomiju i zaštitu bilja, mora da bude i agronom i pravnik jer se traži jako mnogo dokumentacije, mora da poznaje i e-Agrar“, kaže Turšijan.

Zaključuje da je ipak pametno baviti se pametnom poljoprivredom, a posebno ga ohrabruju studenti i mladi koji su spremni da uče i da usvajaju nova znanja koja primenjuju na porodičnim gazdinstvima.