Jorgić o prodaji NIS-a: Sve karte su otvorene – ili će biti dogovora ili se otvara nova partija

Srbija je zauzela konačan stav o budućim vlasničkim odnosima o NIS-u i pripremila je predlog MOL-u na koji očekuje odgovor u ponedeljak, izjavila je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović. Na pregovorima je prethodnih dana, prema njenim rečima, postignuta saglasnost u više pitanja, ali nekoliko ih je ostalo otvoreno.

Broker Branislav Jorgić kaže da će tada biti jasno da li postoji prostor za dogovor.

"U ponedeljak dolazi konačan odgovor od strane MOL-a. Srbija je dala svoje crvene linije i već u ponedeljak, utorak ćemo znati poziciju", poručio je Jorgić.

Dodaje da će ishod pregovora pokazati da li će doći do dogovora ili će se otvoriti novi pregovarački proces.

"Karte su sve otvorene, treba doneti odluku i završiti tu partiju. Ili, ako nema dogovora, otvoriti novu", ističe Jorgić.

Rafinerija u Pančevu u središtu pregovora

Jorgić ukazuje da je rad pančevačke rafinerije ključna tačka spora, jer ona trenutno ima značajan udeo u snabdevanju tržišta.

"Rafinerija u Pančevu je pokrivala oko 80 odsto veleprodaju i 50 odsto maloprodaju", naveo je Jorgić.

Prema njegovim rečima, postoji prostor da rafinerija u Pančevu nastavi da funkcioniše bez većih ograničenja, ali će ishod zavisiti od dogovora svih strana.

"Po mom mišljenju, postoji prostor da rafinerija u Pančevu normalno funkcioniše, ali ćemo tek nakon dogovora znati da li MOL želi NIS kao celinu ili želi da kupi u suštini tržište Srbije", dodao je Jorgić.

Neizvesnost oko vlasništva, manjinskih akcionara i budućih investicija

Jorgić ukazuje da brojna pitanja ostaju bez odgovora – od statusa Petrohemije i naftnih polja, do sudbine manjinskih akcionara i budućeg statusa NIS-a na berzi.

"Nemamo podatke šta će se desiti sa Petrohemijom, o sudbini naftnih polja, šta će se desiti sa rudnom rentom, niti sa 14 odsto manjinskih akcionara, a nemamo ni podatke da li će NIS ostati i dalje bezanska kompanija na koju će se primenjivati zakoni koji regulišu tržište kapitala", naglašava Jorgić.

Dodaje da je važno i pitanje prava preče kupovine.

"Drugim rečima, da li će pravo preče kupovine koje smo mi imali u prethodnom ugovoru sa Gaspromom, a koje iz nekog razloga nije korišćeno ili nije moglo da se koristi, da li će ono ostati sad u dogovoru sa MOL-om i na kraju sudbina da li ćemo imati taj međudržavni sporazum koji je bio najavljivan. Da li će time biti predviđena i izgradnja naftovoda od Novog Sada prema Mađarskoj", ističe Jorgić.

Pored toga, napominje, bilo je priča o ADNOK-u.

"Pričali smo dosta o ADNOK-u – za sada se on ne pominje. Da li on ostaje u igri ili ne", dodaje Jorgić.

Plan B i C – moguć novi partner ili državni otkup

U slučaju da dogovor sa MOL-om ne bude postignut, Srbija ima alternativne opcije, potvrdila je ministarka energetike.

"Mi nemamo javne podatke šta znači taj plan B ili plan C. Ima više tu mogućnosti koje su svrstane ili u plan B ili C", poručuje Jorgić.

Jorgić navodi da te opcije mogu da uključe nastavak razgovora sa ruskom stranom, pronalaženje novog partnera ili čak državni otkup udela.

"Prvo je da se obnovi razgovor sa Rusima, da li oni možda su promenili mišljenje i žele da taj paket prodaju Srbiji. Drugo, da se obave razgovori sa nekom drugom naftnom kompanijom, recimo sa ADNOK-om – da li on ostaje i dalje zainteresovan za kupovinu, sada umesto dela tog paketa da uzme celi ili neka nova naftna kompanija", kaže Jorgić.

"Uvek stoji ono rešenje da država izvrši praktično prinudni otkup od ruske strane, da izvrši isplatu po nekoj procenjenoj ceni. To eventualno za posledice može imati pogoršanje odnosa sa Rusijom. Ukoliko to ne bude u dogovoru sa ruskom stranom, može utecati na praktično snabdevanje gasa, na cene i geopolitički stav Rusije vizavi Srbije", objašnjava Jorgić.

Poručuje i da je Srbija do sada mogla da uputi ponudu za preuzimanje od ostalih akcionara, uključujući tu i 14 odsto malih akcionara.

"Ukoliko uputi ponudu svim akcionarima, to znači i Gaspromu, Gasprom bi morao da se izjasni da li hoće da proda ili neće. To je znači samo ponuda. Ukoliko hoće, onda nastavljamo dalje razgovore. Ako neće, mi se koncentrišemo na ovih 14 odsto manjinskih akcionara. Ja verujem, ukoliko bi dala neku dobru cenu, da bi praktično mogla da dođe do nekih sedam, osam, devet odsto dodatnih akcija od tih 14 odsto i povećala svoje vlasništvo između 36 do 40 odsto. Svakako to vrši pritisak na ostale vlasnike, to znači i na Gasprom da ozbiljnije shvati tu ponudu, odnosno proces prodaje tih akcija i MOL-a koji je potencijalni kupac", ukazuje Jorgić.

Time, kako navodi, povećava se učešće Srbije i daju veća prava u smislu donošenja ključnih odluka o budućem poslovanju NIS-a.

Regulatori i sankcije ključni faktor

Pregovori o kupovini NIS-a trenutno su u najosetljivijoj fazi zbog strogih međunarodnih regulatornih pravila, poručio je Đerđ Bača, izvršni direktor za strategiju MOL-a. MOL je, kako je rekao, postigao obavezujući dogovor s prodavcem, ali je finalizacija transakcije složena, zato što je neophodno potpuno usklađivanje sa zapadnim sankcijama protiv Rusije.

"Govorimo o OFAK-u, odnosno da MOL bude prihvatljiv partner za američku stranu, ali i o načinu isplate kupoprodajne cene preko specijalnog računa koji bi bio pod kontrolom verovatno OFAK-a da mogu da se vrše plaćanja za robu od ruske strane samo ona koja nije na listi sankcija prema Rusiji", kaže Jorgić.

Pored toga, neophodna je i saglasnost evropskih i domaćih tela za zaštitu konkurencije, zbog povećanja koncentracije na regionalnom tržištu nafte.

"S obzirom da se vrši povećanje koncentracije na istočnom tržištu Evropske unije – imamo Slovačku, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju, Komisija treba da da saglasnost na to. I konačno naša Agencija za zaštitu konkurencije takođe treba da da saglasnost za taj kupoprodajni ugovor", zaključuje Jorgić.