NBS zadržala referentnu kamatnu stopu na nivou od 5,75 odsto

Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor je imao u vidu ostvareno i očekivano kretanje inflacije, kao i rizike iz međunarodnog okruženja koji mogu da utiču na njeno dalje kretanje.

Međugodišnja inflacija se tokom prvog tromesečja kretala ispod centralne vrednosti cilja, a u martu je iznosila 2,8 odsto, ali Izvršni odbor Narodne banke Srbije očekuje da će ona u narednom periodu zabeležiti umereni rast, pre svega zbog znatnog rasta svetskih cena nafte i po tom osnovu viših cena naftnih derivata na domaćem tržištu.

Takođe, krajem godine će na višu inflaciju uticati i niska baza usled primene Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe kada je krajem prethodne godine došlo do značajnog smanjenja inflacije.

Ipak, i pored rasta svetskih cena primarnih proizvoda i energenata, Izvršni odbor očekuje da će rast inflacije biti vremenski ograničen, kao i da će njen vrhunac u tekućem ciklusu biti zabeležen krajem ove i početkom naredne godine.

Kao što je očekivano, prestanak važenja uredbe u februaru ove godine nije doveo do većeg rasta trgovinskih marži i njihovog povratka na nivoe pre donošenja uredbe, na šta ukazuju cene hrane koje su u martu bile i dalje niže nego u istom periodu prethodne godine.

Uticaj rata na Bliskom istoku

Aktuelna globalna dešavanja, a pre svega situacija na Bliskom istoku, mogu nepovoljno da utiču i na cene kontejnerskog transporta, mineralnih đubriva, lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala.

Pritom, imajući u vidu da je Srbija neto uvoznik energenata, rast svetske cene nafte odražava se direktno na rast cena naftnih derivata na domaćem tržištu, a indirektno može da utiče i na cene hrane, kao i na cene industrijskih proizvoda i usluga.

S druge strane, viši troškovi i smanjeni raspoloživi dohodak stanovništva za potrošnju po tom osnovu nepovoljno utiču na izglede privrednog rasta.

Konačne efekte globalnog energetskog šoka na domaću inflaciju i ekonomsku aktivnost teško je proceniti, jer zavise od dužine trajanja i intenziteta samog sukoba.

Rast BDP-a od tri odsto

Prema prvoj proceni Republičkog zavoda za statistiku, bruto domaći proizvod je u prvom tromesečju ove godine ostvario međugodišnji realni rast od tri odsto.

Nakon izazova u januaru, pre svega u sektorima proizvodnje naftnih derivata i hemijske industrije, u februaru i martu je ostvaren rast aktivnosti u prerađivačkoj industriji, što je bilo praćeno i rastom njenog izvoza.

Istovremeno, znatno je ubrzan rast aktivnosti u trgovini na malo i turizmu, ukazujući da je najveći pozitivan doprinos privrednom rastu u prvom tromesečju potekao od sektora usluga.

U narednom periodu očekuje se pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda od potrošnje i investicija, uz značajnu ulogu realizacije investicionih projekata u okviru programa Skok u budućnost - Srbija Ekspo 2027, dok se dogodine očekuje i pozitivan doprinos neto izvoza usled održavanja specijalizovane izložbe Ekspo.

Rast kreditne aktivnosti prema privredi i stanovništvu, koji je u martu ubrzao na blizu 17 odsto međugodišnje, omogućen povoljnim uslovima kreditnog zaduženja pruža značajnu podršku privrednom rastu.

Ipak, kako ističe Izvršni odbor, privredna aktivnost ostaje pod uticajem globalne neizvesnosti izazvane geopolitičkim tenzijama i rastom cena energenata, što može negativno da se odrazi na investiciono i potrošačko poverenje i tokove kapitala.

Oprezna monetarna politika

U takvim okolnostima, Narodna banka Srbije nastavlja da vodi opreznu monetarnu politiku, uz održavanje relativne stabilnosti deviznog kursa.

Ukoliko proceni da rast svetske cene nafte ima izraženije sekundarne efekte na ostale cene preko inflacionih očekivanja, NBS će reagovati svim raspoloživim instrumentima.

Na današnjoj sednici Izvršni odbor je usvojio majski Izveštaj o inflaciji s novim makroekonomskim projekcijama koje su uzele u obzir aktuelni energetski šok, a detaljno će biti predstavljene javnosti na konferenciji za novinare 13. maja, kada će biti dodatno obrazložene i donete odluke monetarne politike.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti razmatrana ekonomska kretanja i doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi, biće održana 11. juna 2026. godine.