Poljoprivrednici sve više strahuju zbog klimatskih promena i poskupljenja goriva i đubriva

Poljoprivreda je fabrika na otvorenom, a proizvođači stalno gledaju u nebo. Koliki će im biti rod i da li će zaraditi uvek je nepoznanica. Ipak, ove godine kažu da je ta neizvesnost mnogo veća. Vlage u zemljištu je iz godine u godinu sve manje, a sukoba u svetu je sve više, pa geopolitičke prilike dodatno komplikuju čitavu situaciju. Zbog toga, hteli ili ne, moraju da prate dešavanja kako između Ukrajine i Rusije, tako i na Bliskom istoku.

"Znamo koje smo imali oscilacije u cenama kada je krenuo rat u Ukrajini. Zbog rata na Bliskom istoku poskupelo je veštačko đubrivo, raste cena nafte. Postoji bojazan šta će biti i kako će biti. Znamo da veštačka đubriva u velikoj meri zavise od gasa. Setvu smo obavili, ali u junu dolazi vršidba jesenjih kultura, za to će nam biti potrebno gorivo. Na jesen će nam opet trebati đubrivo. Kako je krenulo, ko zna kakve će tada biti cene”, kaže Jovica Jakšić iz Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Rat, kaže, nikome dobro nije doneo. I sada se nestabilnost oseća u čitavom svetu. Pitanje je i šta će biti sa novom proizvodnjom, jer se i postojeće zalihe slabo prodaju. Pšenicu i kukuruz gotovo da niko i ne traži. Domaći mlinovi su dobro snabdeveni, a izvoz teško ide.

"Ako i neko traži nešto, to je sa dugim rokovima plaćanja, što nam nije prihvatljivo. Znamo da je Amerika ranije, kada je imala problema sa naftom, proizvodila bioetanol od kukuruza. To je dovelo do pomeranja tržišta, pa je tada kukuruz dostigao dobru cenu. Ako se nastavi rat na Bliskom istoku, pitanje je šta će biti sa snabdevanjem gorivom. Možda će Amerika opet početi da otkupljuje kukuruz, pa da on dostigne neku realnu cenu. Ali, to su sve nagađanja”, objašnjava.

Rat na Bliskom istoku će ostaviti mnogo ozbiljnije posledice na poljoprivredu nego sukob Rusije i Ukrajine

Trenutne prilike u svetu sigurno će pogoditi svetsko tržište hrane, kaže Žarko Galetin, agroekonomski analitičar. Ipak, ono različito reaguje sada u odnosu na period kada je počeo sukob između Rusije i Ukrajine.

"Pre četiri godine kada je izbio rat u Ukrajini sve se dešavalo vrlo brzo. Tržište hrane je veoma bruno odreagovalo. Cene hrane drastično otišle gore. Sada je situacija sa blagim odloženim dejstvom, koje, po mom mišljenju, može biti čak dugotrajnije i sa daleko lošijim posledicama na globalnom svetskom tržištu nego što je to rusko-ukrajinski sukob. Sada je na udaru cena nafte, a znamo da nafta utiče na sve ostale cene”, navodi Galetin.

Najneposrednije cena nafte će uticati na proizvodnju hrane, tako što bez nafte nema poljoprivrednih radova. S druge strane, energija je potrebna za proizvodnju mineralnih đubriva, bez kojih, opet nema proizvodnje hrane. Galetin podseća da više od 30 odsto svetske proizvodnje mineralnog đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz.

"To se možda u ovom trenutku i ne oseti toliko koliko će se osetiti, ako se situacija ne smiri uskoro. Mi sada imamo rast cena goriva, ali daleko manje nego što je to u svetu. Znate da su neke zemlje preduzele restriktivne mere kako bi sačuvale taj energent. Vrlo je tu situacija napeta. Ako to sve potraje, a na osnovu najnovijih dešavanja, čini mi se da će potrajati, to će imati vrlo ozbiljne posledice po svetsko tržište hrane, a neposredno na svetsko tržište bazičnih poljoprivrednih proizvoda, žitarice i uljarice", ističe Galetin.

Tržište reaguje nervozno

Pitanje je i koliko će hrana koštati, jer nafta i mineralna đubriva čine čak 60 procenata proizvođačke cene.

Srbija je u dodatnom problemu, zbog sankcija NIS-u i činjenice da se licenca produžava gotovo od meseca do meseca.

"Zamislite situaciju da i NIS stane, da ne može da funkcioniše, ako mu se ne obnovi licenca. Postavlja se pitanje tehničke prirode, kako će se točiti gorivo po povoljnijim cenama za poljoprivrednike, kako će se realizovati sistem refakcije za dizel gorivo, budući da je država potpisala partnerski ugovor sa NIS-om. Milion pitanja koja su dovoljna sama po sebi, da se tržište unervozi do te mere da imate jednu vrlo, vrlo neizvesnu situaciju”, kaže Galetin.

Suša i dalje veliki problem poljoprivrede

Agroekonomista Milan Prostran smatra da su najveći izazov proizvođačima u Srbiji i dalje klimatske promene. Pre svega, zbog suvog zemljišta i nedostatka padavina.

"Postoji strah da bi ovo mogla biti treća zaredom sušna godina koja bi ostavila traga na ekonomski položaj proizvođača i na ukupne bilanse hrane. I do decembra je nedostajalo između 100 i 150 litara vlage, a posebno je kritično na dubini preko 70 centimetara zemljišta. Nama su prazni depoi vlage u dubini. Te vlage nema poslednjih 15-ak godina”, navodi Prostran.

Investiciona politika, kaže, mora da se vodi u pravcu stvaranja brana i akumulacija vode. To je ozbiljan novac, ali samo tako ne bismo u potpunosti bili zavisni od neba.

"Moramo to što tokom zime i u proleće padne da akumuliramo negde kako bismo mogli da navodnjavamo. Ne možemo dozvoliti da nam reke teku, ali da ih ne ukrotimo. To ne možemo da radimo na međunarodnim rekama, ali možemo na domaćim. Voda je ključno pitanje u sektoru poljoprivrede”, upozorava agroekonomista.

Hrana će poskupeti, ali je pitanje do koje mere će potrošači to moći da podnesu

Smatra da će sigurno doći do korekcija cena osnovnih poljoprivrednih proizvoda, jer su dodatni izazovi visoki troškovi proizvodnje i dostupnost tržišta.

"Pitanje je da li će proizvođači hrane moći da u konkurentskim uslovima sa drugim zemljama ponude svoje proizvode. Pitanje je i kako izvesti proizvode na tržišta koja su u ratu ili u blizini ratnih dejstava. Znamo da država daje subvencije do 100 hektara, ali šta je sa onima koji imaju površine koje su iznad tih 100 hektara. Njihovi troškovi na tim površinama se ne amortizuju kroz subvencije i oni će sigurno vršiti pritisak na tržište i na cene hrane", kaže Prostran.

Ipak, treba znati da je rast cena hrane dvosekli mač, jer su potrošači ograničeni primanjima.

"Ako idete na taj skok cena, sa namerom da donekle ispeglate troškove proizvodnje, a to raste do nivoa koji potrošač ne može da podnese, onda on reducira potrošnju. Tada proizvođaču ostaju velike zalihe, a potrošač smanjuje kvalitet hrane koju konzumira", objašnjava agroekonomista.

Niko ne zna koliko će kriza u svetu da traje, ali se svi nadaju da trenutne prilike nisu ulazak u novi svetski rat. Ono što je sigurno jeste da nijedna država koja ima agrarne uslove u ovakvoj situaciji ne bi smela da dozvoli da ne koristi taj resurs, jer je jedino tako može da očuva prehrambenu sigurnost.