Alfred Kamer za RTS: Ova kriza još nije najveća u istoriji, ne bacajte novac na glupe subvencije

Mislim da je ova kriza manjeg obima nego bilo koja prethodna kriza. Prvo, ono što vidimo jeste da poremećaj ponude koji smo imali sedamdesetih nije toliki. I zato zapravo možemo da regulišemo tražnju preko cena. To je bilo potpuno drugačije sedamdesetih, kaže Alfred Kamer odgovarajući na pitanje RTS-a da ovu energetsku krizu uporedi sa prethodnim u našoj istoriji.

"Ovaj energetski šok koji sada imamo nije toliko veliki kao u vreme prekida isporuke ruskog gasa. Ali treba reći – još uvek. Ne znamo kako će se razvijati situacija. Ono što, takođe, pomaže Evropi jeste da je BDP koji se proizvodi danas manje energetski zavisan, odnosno manje zavisi od fosilnih goriva. Zato je udar na ekonomiju manji", dodaje Kamer.

Ističe nekoliko razlika.

"Prvo, tokom decenija smo videli da se količina energije potrebna za proizvodnju BDP-a smanjila. Drugo, nakon prekida ruskog gasa, potražnja za gasom u Evropi je porasla, ali je sada znatno niža nego tokom te krize. I treće, u mnogim zemljama obnovljivi izvori sada čine i do 50 odsto proizvodnje električne energije. I to, takođe, ublažava efekat krize", objašnjava Kamer.

"Ali, tako je do sada. I to sve važi pod pretpostavkom da će se situacija na Bliskom istoku stabilizovati i da će se efekti rata postepeno smirivati sredinom 2026. godine. Ali, naravno, može biti i drugačije. Zato smo napravili i drugi, ozbiljniji scenario, u kojem pritisci na cene traju duže, dakle više cene na duži period. To je sasvim druga situacija", poručuje Kamer za RTS.

U svom izveštaju ste rekli da je evropski model rasta, posebno model rasta Zapadnog Balkana, ugrožen. Zašto?

Ono što smo videli tokom poslednje dve decenije bio je fantastičan rast svih zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Videli smo veliki podsticaj rastu u onim zemljama koje su postale članice Evropske unije. Te zemlje sprovele su čitav niz reformi, što je povećalo produktivnost. A kada su ušle u Evropsku uniju, dobile su pristup velikom jedinstvenom tržištu.

Naši podaci pokazuju da je u onim zemljama koje su ušle u Evropsku uniju BDP po stanovniku povećan 30 odsto više u odnosu na one zemlje koje nisu ušle u Evropsku uniju. Dakle, oko 30 odsto dodatnog rasta je neka vrsta "dividende" ulaska u Uniju. Ali ta priča je iscrpljena.

Zemlje u regionu moraju da rade na reformama koje povećavaju produktivnost, kako na domaćem, tako i na evropskom nivou. Takođe, imaće dodatne koristi ako uspemo dodatno da produbimo jedinstveno tržište. Drugo, moraju da vode računa o konkurentnosti, jer smo u poslednjih nekoliko godina videli velika povećanja realnih plata koja nisu bila praćena rastom produktivnosti. To je novo i zabrinjavajuće.

I treće, izuzetno su ranjive zbog krhkosti globalnih lanaca snabdevanja i njihove integracije u te lance. Poslovni model zasnovan na stranim direktnim investicijama funkcionisao je veoma dobro, ali će sada morati da se promeni.

Za zemlje Zapadnog Balkana, suština je zaista u sprovođenju strukturnih reformi kako bi povećale domaću produktivnost i pripremile se za ulazak u EU. Glavni fokus tu treba da bude na reformi upravljanja. Reforma javne uprave je jedan od najvećih pokretača rasta koji smo identifikovali posebno za region Zapadnog Balkana. Dakle, to je nešto na šta treba da se fokusiraju. I to je dobra reforma za sprovođenje, jer su strukturne reforme obično veoma teške.

Međutim, stanovništvo podržava reformu upravljanja, a ona poboljšava poslovno okruženje. Zatim se mogu nadograditi druge reforme koje su potrebne kako bi se povećala produktivnost preduzeća.

A šta je problem sa sa stranim investicijama na Zapadnom Balkanu?

Mislim da su strane direktne investicije veoma važne, kao što je važno i imati pristup bankarskim kreditima. To je postojeći poslovni model u regionu.

Ali ono što nam je sada takođe potrebno jeste pristup razvijenim tržištima kapitala. I to je, po mom mišljenju, problem za ceo region. Taj problem postoji i u Evropskoj uniji. Čak i EU nema duboko razvijeno tržište kapitala niti mogućnost za širenje i razvoj poslovanja ima SAD. A kada govorimo o startapima, njima je potreban rizični kapital da bi uopšte počeli poslovanje. Zatim, naravno, govorimo o fazi rasta i širenja.

Za to širenje potreban je veliki pristup kapitalu. A to je nešto što banke ne mogu da obezbede. I to je nešto čime region treba da se pozabavi.

Model zasnovan na stranim direktnim investicijama je funkcionisao. Model finansiranja putem bankarskih kredita je funkcionisao. Ali budućnost će izgledati drugačije.

Da li ste to rekli ministru finansija Srbije? Sastajali ste se s njim u Vašingtonu.

Da, razgovarali smo o sprovođenju politika u Srbiji. I srpska vlada je uradila dobar posao na ekonomskom planu. Kao što znate, zemlja je dobila investicioni rejting za svoj dug. Naša poruka je bila sledeća – prvo, trenutna situacija sa ratom na Bliskom istoku učiniće posao donosiocima politika težim. I jasno, za Srbiju to znači da treba da vodi računa o budžetu. O tome smo razgovarali. A zatim smo, naravno, razgovarali i o merama strukturnih reformi, koje su veoma važne kako bi se povećala produktivnost u Srbiji.

Zvaničnici MMF-a su na Prolećnom zasedanju više puta ponovili da su široke mere, kao što su ograničavanje cena ili smanjenje akciza, popularne, ali se ne preporučuju. Možete li objasniti našim gledaocima zašto je jeftiniji benzin loš za njih?

Dakle, jeftin benzin sam po sebi nije loš. Ali ono što sada vidimo jeste da imamo šok u globalnoj ponudi nafte i gasa na tržištu. Pri čemu je tražnja veća od ponude. Suština je da ponuda i tražnja moraju da se dovedu u ravnotežu. To znači da treba smanjiti potrošnju nafte i gasa. Najbolji način da se to postigne je preko cena. Veće cene će istisnuti sa tržišta one potrošače kojima nafta i gas nisu toliko neophodni. To je ideja usklađivanja ponude sa tražnjom.

Loša ideja je kontrola cena, jer je to veoma skupa, netipična mera i mi želimo to da izbegnemo. Ono što kritikujemo je što takve mere ne dovode ponudu i tražnju za energentima u ravnotežu. Obično te mere predstavljaju veliki trošak za budžet.

Kada pogledate potrošnju energije, videćete da najviše goriva troše najbogatiji. Zato, kada vlasti donose takve mere najviše pomaže upravo bogatijima. Zato zemlje u regionu upozoravamo da jednostavno nemaju para u budžetu za to. Imate mnogo prečih stvari na koje možete da potrošite budžetski novac. Ne možete da rasipate svoje resurse. Zato treba da razmotrite mere koje će zaštititi najniži sloj stanovništva po prihodima, one koji ne mogu da se izbore sa rastom cena energije. Dajte im jednokratnu novčanu pomoć, nadoknadite im trošak povećanjem prihoda. Ono što mi tvrdimo je da je to mnogo jeftinije.

Analizirali smo krizu koju je izazvalo obustavljanje ruskog gasa 2022. godine. Ono što smo otkrili jeste da su fiskalni troškovi krize širom Evrope u proseku iznosili 2,5 odsto BDP-a.

Zatim smo analizirali šta se dešava ako se pomoć usmeri ciljano i to ne samo na najugroženije i siromašne, već i na 40 odsto stanovništva sa nižim prihodima. Dakle, 40 odsto populacije. To je već skoro polovina vaše zemlje. I otkrili smo da bi takva jedna ciljana podrška koštala 0,9 odsto BDP-a. Dakle, 1,5 odsto BDP-a je potrošeno ni za šta, otišlo je ljudima kojima ta pomoć zapravo nije ni bila potrebna.

A kada samo pomislim na sve pritiske na javnu potrošnju koji su pred vama, kao što su izgradnja boljeg obrazovnog sistema, obezbeđivanje zdravstvene zaštite u budućnosti. Mislim da bi srednja klasa želela da te usluge budu dostupne. Zašto onda trošiti novac na glupe subvencije za energiju

Da, ali zašto se smatra boljom opcijom da se cene energenata sada puste da budu slobodne? Kako vlasti mogu biti sigurne da viša inflacija na kraju neće koštati više?

Prvo, mi zapravo ne možemo mnogo da uradimo povodom cenovnog šoka i povećanja inflacije ove godine. Cene energije su veće. Zato će energenti koje kupujete biti skuplji, i to će se odraziti na indeks potrošačkih cena. Ono na šta moramo da pazimo jeste da to vremenom ne pređe u rast cena svih ostalih dobara u ekonomiji, niti u rast plata. Jer ako dođe do sekundarnih efekata, ako se to ugradi u sve ostale cene, ako se inflaciona očekivanja povećaju, tada se stvara inflatorni zamah u ekonomiji. A znamo da je inflacija loša. Dakle, ne možemo da uradimo ništa u vezi sa šokom cena energije koji dolazi spolja.

Ali možete nešto da uradite da inflacija ne dobije na dinamici. I zato centralne banke treba da rade svoj posao. To znači da mnoge centralne banke u Istočnoj Evropi moraju da zaoštre monetarnu politiku.

Imam još jedno kratko lično pitanje za vas. Ovo je vaš poslednji izveštaj. Posle ovog Prolećnog zasedanja odlazite u penziju, zasluženo. Možete li da odete s mirom, imajući na umu Evropu u ovoj energetskoj krizi?

Da, odlazim sa uverenjem da u Evropi imamo kreatore ekonomskih politika koji zapravo razumeju problem. I nije važno da li je reč o Srbiji ili Nemačkoj, važno je da političari razumeju problem. Razumeju i koja su ispravna rešenja. A MMF, naravno, pomaže da se sve u društvu i u vlasti uveri koja su najbolja rešenja za njihove građane. Imamo grupu političara sa kojima smo radili i uveren sam da će oni pokušati da vode ispravne politike za svoje stanovništvo.

I mogu da odem u penziju sa saznanjem da je ta grupa političara ozbiljna, da zna šta radi i da želi da obezbedi prosperitet svojim građana. I zbog toga sam veoma zadovoljan.