MMF: Sukob u Persijskom zalivu oborio rast globalne privrede, i Srbija trpi posledice

Globalna ekonomija ponovo je suočena sa rizikom da bude izbačena iz ravnoteže – ovoga puta zbog sukoba na Bliskom istoku.

Jedna reč, Ormuz – tesnac u Persijskom zalivu, dugačak svega 33 kilometra, kroz koji je do 28. februara prolazila petina ukupne svetske proizvodnje nafte i gasa, promenila je gotovo svaku brojku u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama, najvažnijem dokumentu koji dva puta godišnje objavljuje Međunarodni monetarni fond (MMF).

Prema prognozi Fonda, rast globalne privrede iznosiće 3,1 odsto u 2026. godini i 3,2 odsto u 2027. godini. Time je procena rasta za ovu godinu smanjena za 0,2 procentna poena u odnosu na prognozu iz januara, dok je očekivani rast za sledeću, 2027, ostao nepromenjen. Rast globalne privrede predstavlja usporavanje u odnosu na nedavni tempo od oko 3,4 odsto, što je bio prosek za 2024. i 2025. godinu.

I dok MMF očekuje smanjenje stope globalnog rasta, globalna ukupna inflacija će porasti na 4,4 odsto u 2026. godini, a zatim opasti na 3,7 odsto u 2027. godini.

Korigovane i procene rasta za Srbiju

MMF je korigovao i procene rasta za Srbiju, pa se tako očekuje da rast uspori na 2,8 odsto ove godine.

Prethodna, januarska prognoza rasta za Srbiju bila je tri odsto, dok je u oktobru prošle godine MMF procenjivao da će srpska ekonomija u 2026. godini porasti 3,6 odsto.

Sa druge strane, MMF očekuje da inflacija u Srbiji ubrza i da do kraja 2026. godine bude iznad cilja Narodne banke Srbije i iznosi 5,2 odsto, objavljeno je u Izveštaju o globalnim ekonomskim perspektivama.

Dva pesimističnija scenarija

Međutim, imajući u vidu promenljivu prirodu situacije, analitičari MMF-a napravili su i dopunu svoje osnovne prognoze sa dva pesimističnija scenarija, što obično nije slučaj. U njima se računa da sukob u Persijskom zalivu traje duže ili se proširuje.

"Verovatnoća ostvarivanja ovih scenarija raste kako se neprijateljstva i povezani poremećaji nastavljaju", navodi se u izveštaju koji je danas objavljen.

U nepovoljnom scenariju, uz veće i dugotrajnije povećanje cena energije, globalni rast bi dodatno usporio na 2,5 odsto u 2026. godini, dok bi inflacija dostigla 5,4 odsto.

U još nepovoljnijem scenariju, u kojem dolazi do većih oštećenja energetske infrastrukture u regionu Perijskog zaliva, negativan uticaj na globalnu privredu bio bi još veći – globalni rast bi pao na svega 2 odsto u 2026. godini, dok bi ukupna inflacija premašila 6 odsto do 2027. godine.

Dva alternativna scenarija za Srbiju se ne navode, ali u dokumentu piše da bi uticaj na tržišta u razvoju i ekonomije u razvoju bio gotovo dvostruko veći nego na razvijene ekonomije.

"Geopolitičke tenzije mogle bi dodatno da se pogoršaju – pretvarajući situaciju u najveću energetsku krizu u savremenoj istoriji", navodi se u ovom dokumentu.

Georgijeva: Veliki, globalni i asimetričan šok

A pre nego što je Prolećna godišnja skupština zvanično počela, Kristalina Georgijeva, generalna direktorka MMF-a, ocenila je da smo suočeni sa klasičnim šokom na strani ponude, koji je opisala sa tri reči: veliki, globalni i asimetričan.

"Veliki je zato što je dnevni protok nafte u svetu smanjen za oko 13 odsto, a protok tečnog prirodnog gasa za oko 20 odsto. Globalan je zato što sada svi plaćamo više za energente i suočavamo se sa poremećajima u lancima snabdevanja širom sveta. Asimetričan je zato što njegov uticaj zavisi od toga da li je neka zemlja izvoznik ili uvoznik energije, kao i od njenog fiskalnog i političkog prostora za reakciju", rekla je Georgijeva i dodala da, kao i uvek, šok na strani ponude podiže cene.

Cena nafte tipa brent porasla je sa 72 dolara po barelu, koliko je iznosila uoči izbijanja sukoba, do 120 dolara u jednom trenutku, dodala je Georgijeva. Danas je bila oko 99 dolara za barel.

"Srećom, cene nafte su u međuvremenu pale, ali su i dalje znatno više nego pre rata, a mnoge zemlje plaćaju visoku cenu kako bi obezbedile pristup dragocenim zalihama", rekla je Georgijeva i navela da će na visok nivo cena uticati i oštećena energetska infrastruktura.

Kao primer navela je katarsko postrojenje za proizvodnju tečnog naftnog gasa Ras Lafan, koje je ošećeno u sukobu i prestalo da radi još početkom marta. Pre sukoba ovo postrojenje proizvodilo je više od 90 odsto tečnog nafnog gasa u regionu Persijskog zaliva. Da bi ponovo proradilo u punom kapacitetu, obnova postrojenja morala bi da traje od tri do pet godina, navela je Georgijeva.

Zbog prirode ove krize, MMF i Svetska banka su početkom aprila formirali zajedničku radnu gupu sa Međunarodnom agencijom za energetiku, a članovi ovog koordinacionog tela sastali su se juče u Vašingtonu.

"Šok je doveo do viših cena nafte, gasa i đubriva, što je izazvalo zabrinutost u pogledu sigurnosti hrane i gubitaka radnih mesta. Neki proizvođači nafte i gasa na Bliskom istoku takođe su zabeležili dramatičan pad izvoznog prihoda. Situacija ostaje veoma neizvesna, a pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz još nije normalizovan. Čak i nakon obnavljanja redovnih tokova kroz moreuz, biće potrebno vreme da se globalne isporuke ključnih roba vrate na nivoe pre sukoba. Cene goriva i đubriva mogu ostati visoke duži period zbog oštećenja infrastrukture", navodi se u saopštenju zajedničke radne grupe MMF-a, Svetske banke i Međunarodne agencije za energetiku.