Odluka o NIS-u u senci krize – hoće li energetska situacija u Srbiji ostati stabilna

U petak ističe operativna licenca za rad Naftne industrije Srbije. Neizvesnost u vezi sa njenim produženjem ponovo je u fokusu, u trenutku kada se vode razgovori o budućnosti kompanije i njenoj vlasničkoj strukturi. Istovremeno, globalne prilike na tržištu nafte dodatno komplikuju situaciju.

"Dva su ključna datuma kada se radi o NIS-u – 17. april, kada ističe operativna licenca, a drugi datum je 22. maj. Naravno, kako neka licenca ističe, tako se mi uvek pribojavamo da li postoji mogućnost i šansa da ta licenca bude uskraćena, jer videli smo da nijedna licenca nije u nedogled omogućena i da svaki put se postavlja pitanje i pojavljuju se rizici da li će biti odobrena", kaže profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić.

Prema njegovoj oceni, razgovori između glavnog preuzimača NIS-a i postojećih vlasnika teku u pozitivnom pravcu, što može biti važan signal za donosioce odluka u SAD.

"Pregovori koji se vode, pre svega sa mađarskim MOL-om, idu u dobrom toku i to je primarna stvar koju američka administracija želi da vidi i ni na koji način ne bi trebalo da opstruiše dalji tok dogovora", ističe Lukić.

Na pitanje jesmo li mi sada bliže održivom rešenju za NIS, Lukić kaže da mu se čini da postoji visoko interesovanje, s obzirom na sve neizvesnosti i rizike koji danas postoje u globalnoj ekonomiji, da ta transakcija bude završena.

"Na način da mi imamo obezbeđeno kontinuirano snabdevanje sirovom naftom i da koristimo Janaf kao glavni tok dopreme sirove nafte do naše zemlje, do NIS-ove rafinerije", dodaje Lukić.

Konačna odluka o licenci, međutim, zavisi od OFAK-a, ali i šire političke strukture u Vašingtonu.

"OFAK je neko ko na kraju procenjuje i iza OFAK-a stoji kompletna američka administracija, jer OFAK funkcioniše pod Ministarstvom finansija SAD. Kao takav, ministar finansija SAD uvek ima direktan upliv u ono kako odlučuje OFAK, odnosno može da se informiše i naravno da preispituje neku inicijalnu odluku pre nego što dozvoli njeno odobrenje, a opet nad ministrom finansija stoji američki predsednik, koji takođe može svojom ingerencijom da utiče na kretanje toka i odluka", objašnjava Lukić.

Tenzije na tržištu nafte ne popuštaju

Neizvesnost na svetskom naftnom tržištu se nastavlja. Uprkos najavljenom primirju izostalo je veće smanjenje cene barela.

"Dva su razloga za to. Prvo, do smirivanja tenzija je došlo zbog toga što je najavljeno dvonedeljno primirje. To dvonedeljno primirje je trebalo da kupi vreme za sprovođenje intenziviranja diplomatskih procesa i pregovora koji bi trebali da se završe nekim širim obavezujućim sporazumom. Međutim, posle inicijalnih razgovora koji su krajem prošle nedelje počeli, izgleda da je brzo došlo do zastoja u pregovorima. Dakle, nemamo toliku garanciju da će ti pregovori na kraju da budu uspešni", kaže Lukić.

Druga stvar, dodaje, je što se američkoj administraciji nikako ne dopada činjenica da objektivno iranska strana trenutno ima potpunu kontrolu nad Ormuskim moreuzom, odnosno da ona kontroliše ko će, kada i kako da prođe kroz taj moreuz.

"Američka administracija sada verovatno i kao vid dodatnog diplomatskog pritiska namerava da kontrolu Ormuskog moreuza preuzme na sebe i da pokaže da i ona jeste vlasna i uticajna u Ormuskom moreuzu, mada u ovom trenutku nije baš najjasnije šta bi ta kontrola značila i na koji način bi neki brodovi, tankeri koji prođu kroz Ormuski moreuz bili tretirani od strane američke mornarice, što je dodatni rizik da tržište nafte se ne smiri do kraja, odnosno da te povišene tenzije ostanu i dalje povišene", objašnjava Lukić.

Srbija stabilna, ali cenu plaća država

Uprkos globalnim poremećajima, domaće tržište energenata za sada funkcioniše stabilno, kako u pogledu snabdevanja, tako i cena.

"U datim okolnostima naša zemlja se zapravo ponaša i postupa kao da spada u ekonomski jače zemlje i potvrđuje svoj status ekonomske snage time što obezbeđuje stabilnost našeg tržišta na način na koji objektivno druge zemlje, pa čak i u Evropskoj uniji, zapravo većina zemalja u Evropskoj uniji ne postiže" navodi Lukić.

Ističe da je država uspela da održi stabilnost, ali da to ima svoju cenu, pre svega po javne finansije.

"Obezbeđivanje stabilnosti uvek dolazi uz određene cene i za sada tu cenu mi možemo da platimo“, kaže Lukić.

Govoreći o tome šta država još može da preduzme, Lukić kaže da prava dilema u ovom trenutku nije više koliko i šta država može da preduzme, jer država je iskoristila puni arsenal onih mera koje su do nje.

"Sve naredne mere koje bi mogle da se preduzmu, bi zapravo podrazumevale da potrošači sa svoje strane moraju određena ograničenja dobrovoljna ili slično u potrošnji da sprovedu. Ključna dilema u ovom trenutku jeste koliko država dugo još može ove instrumente i mere koje je primenila da ostavi na snazi", dodaje Lukić.

Ističe da cenu ovih mera sada plaća država.

"Zapravo, bolnost države i ovih mera se reflektuje kroz javne finansije i stanje javnih finansija, koje je još uvek u našoj zemlji na zadovoljavajuće visokom stepenu stabilno i sigurno. I naša država, čini mi se, ima veće i jače bafere nego ekonomski snažnije zemlje u ovom trenutku", poručuje Lukić.

Evropa pod najvećim pritiskom

Evropska unija, kao uvoznik energenata, suočava se sa ozbiljnim izazovima, posebno kada je reč o snabdevanju gasom.

"Evropa kao kontinent je energetski zavisna. Njen energetski bilans je negativan. Ona direktno zavisi od uvoza svih energenata, jer ih nema dovoljno i energetski bilans Evropske unije u ovom trenutku prilično loše izgleda", ukazuje Lukić.

Iako uglavnom govorimo o naftnim derivatima, za Evropu veći pritisak dolazi sa strane tržišta gasa. Lukić ističe da su zalihe gasa na niskom nivou, što dodatno povećava pritisak na cene i stabilnost tržišta.

"Skladišta gasa su ispod 30 odsto. Međutim, cena je sada neodmereno visoka, da ako sada krećete da ih popunjavate, vrlo verovatno da ćete napraviti krupne troškove koje možda nećete moći da pokrijete u drugom delu godine ili ćete morati da prodajete gas skuplje onda kada je on zapravo jeftiniji na tržištu", naglašava Lukić.

Zašto bi ovo mogla da bude najveća energetska kriza

Sva upozorenja kažu da i ako se rat okonča, energetska kriza ostaje.

"Kada je energetska kriza izbila, svet je u globalu u neverici posmatrao sva dešavanja i nije očekivao da će da dođe do blokade puteva energenata. Na sličan način mislim i da tržište i da svi veliki igrači na globalnom nivou sagledavaju da svaka najava mirovnog sporazuma jeste toliko daleko i čak ako on i bude postignut, pitanje je stvarnog dejstva tog sporazuma, što znači da svaka najava razrešenja krize se dočekuje sa izvesnom dozom podozrenja na svetskim finansijskim tržištima, što potpiruje visoku cenu energenata koja opstaje", objašnjava Lukić.

Analize pokazuju i da je ova energetska kriza koja je u toku najveća do sada, a Lukić kaže da sve velike energetske krize zapravo imaju ishodište u Persijskom zalivu. 

"U prošlom veku smo videli da svi naftni šokovi su dolazili iz Persijskog zaliva, nisu dolazili sa strane Sovjetskog Saveza. I u ovom veku mi sem krize, iako je Irak bio pod sankcijama, iako je došlo do svrgavanja režima u Iraku, nije došlo do velike energetske krize, ali kada se tokovi nafte u tom regionu poremete na ovoj razini, na nivou na kome se sada nalaze, to jeste, naravno, izvorište najkrupnijih i najvećih ekonomskih problema", naglašava Lukić.

Kerozin – prva nestašica koju ćemo osetiti

Poručuje i da u ovom trenutku ne možemo sagledati kraj te krize. Ekonomske posledice već se osećaju, pre svega kroz rast cena derivata, koji direktno utiču na cene robe i usluga.

"Nije samo cena sirove nafte ono što se prati. Mi zapravo najviše pratimo cenu naftnih derivata. Kada kažemo cena naftnih derivata, opet nisu svi jednako značajni. Cena bezolovnog benzina je daleko manje bitna od cene dizela, a cena dizela je skočila više u globalu na svetskom nivou nego što je skočila cena sirove nafte", objašava Lukić.

"Ta cena dizela se direktno transponuje u sve one proizvode i usluge koje imate u klasičnoj potrošačkoj korpi prosečnog građanina bilo koje zemlje, što znači da će vrlo verovatno na širokom dijapazonu proizvoda da se oseti skok tih cena", dodaje Lukić.

Posebnu zabrinutost izaziva mogućnost nestašice kerozina, što bi moglo da utiče na avio-saobraćaj.

"To je prvi naftni derivat kod koga ćemo osetiti šta zaista znači nestašica. Očekivali smo u nekim zemljama kao što je Velika Britanija da će taj problem da izbije sa gasom, ali izgleda na globalnom nivou da će kerozin ipak da bude prvi taj koji će možda prizemljiti određene avio-linije", upozorava Lukić.