Bogata trpeza, prazan novčanik – nije problem manjak para, nego višak želja

U vreme praznika građani često odstupaju od uobičajenih pravila trošenja, jer je želja da se poštuje tradicija i obezbedi bogata trpeza snažnija od racionalnog planiranja. Ipak, kako ukazuje finansijski savetnik Dušan Uzelac, nije poenta u strogom odricanju, već u razumevanju sopstvenih finansijskih navika.

"Praznici nisu vreme kada treba čvrsto da se pridržavamo nekih pravila, već da se malo opustimo. Problem nastaje ako nešto pre toga nismo napravili kako treba, pa dođe praznik i to opuštanje nam bude zgrčeno. Ja volim jedno pravilo koje kaže: ne držite dijetu na letovanju. To se odnosi i na finansije“, kaže Dušan Uzelac.

On dodaje da je odnos prema novcu sličan odnosu prema ishrani – ili se kontinuirano sprovodi određeni režim ishrane ili se smenjuju periodi opuštanja i restrikcije.

"I u finansijama postoje dva režima – ili imate kontinuirano kontrolisano upravljanje ili se smenjuju periodi opuštanja i štednje. To je u prirodi svih nas i ne treba se zbog toga opterećivati", ističe Uzelac.

Troškovi rastu zbog navika, ne samo zbog cena

Povećana potrošnja u prazničnim danima često nije posledica nužnih troškova, već navika koje se ponavljaju – od preterano bogate trpeze do prekomerne kupovine. Podaci pokazuju da u prazničnim periodima trošimo i do 30 odsto više.

"Najveći troškovi nastaju zbog prekomerne organizacije – trpeza je prekomerna, gostima se pakuje hrana na vratima, a u zapadnoj Evropi imamo opet koncept da svako donosi svoje piće i hranu, što je nama potpuni šok. To ukazuje na različit odnos prema novcu", objašnjava Uzelac.

Odloženo plaćanje – veći trošak ili kupovina zadovoljstva

Kada je reč o kupovini na rate, nije važan samo matematički aspekt, jer finansijsko ponašanje u velikoj meri zavisi od emocija, ukazuje Uzelac.

"Matematika je samo da izračunamo – ja to zovem finansijska vaga, da vidimo koliko imamo i koliko nemamo. I to je prvi korak. Često je on gorka pilula – da se suočimo sa realnošću, da možda ove godine nećemo letovati ili ne možemo da priuštimo život koji živimo", rekao je Uzelac, dodajući da odluke često nisu lake.

Kao primer navodi kupovinu klima uređaja – treba da se kupi, ugradi, pravi buku, troši struju.

"Ako me pitate da li se isplati klima-uređaj – ne isplati se, sve je minus kod njega, ali s njim kupimo jedan ambijent koji je komforan i to je ono što je, u stvari, dobar primer kako se upravlja novcem", objašnjava Uzelac.

Inflacija i neizvesnost – oprez, ali bez panike

Iako globalne ekonomske okolnosti donose neizvesnost, Uzelac smatra da nema razloga za preteranu paniku, jer tržište funkcioniše po principu održivosti.

"Svetom dominantno vladaju komercijalni interesi, imamo trgovačke ratove koji eskaliraju u vojne ratove – niko nema interes da cene odu u nebesa, jer onda sledi ekonomska kriza“, ističe Uzelac.

On dodaje da je inflacija stalni faktor koji utiče na vrednost novca.

"Inflacija je skriveni porez koji postepeno umanjuje vrednost novca koji stoji", navodi Uzelac.

Zarada kao ključ finansijske stabilnosti

Umesto isključivog fokusa na štednju, Uzelac naglašava da je povećanje prihoda dugoročno održiviji model.

"U finansijama imate dve opcije – ili ćete manje trošiti ili više zarađivati. Ograničenje potrošnje ima granicu, ali zarada može da raste", kaže Uzelac.

On ističe da je upravo sposobnost zarađivanja najvažniji instrument u nestabilnim vremenima.

"Ne možete uticati na kamatne stope u bankama ili cene u prodavnici, jedino možete upravljati zarađivanjem“, naglašava Uzelac.

Iako krediti ostaju važan instrument, Uzelac upozorava da ne bi trebalo da budu osnov finansijskog planiranja – on pomaže u određenim situacijama, ali nije rešenje za dugoročno upravljanje finansijama.

Nije problem manjak para, nego višak želja, zaključio je Uzelac.