Država ublažila rast cena goriva, tržište mirnije – sledi li, ipak, novi talas poskupljenja

Srbija godišnje prihoduje oko dve milijarde evra od akciza na naftu, što je najveći akcizni prihod u budžetu, veći i od akciza na duvanske proizvode. Uprkos tome, država se odlučila na njihovo značajno smanjenje kako bi ublažila udar rasta cena energenata.

Predstavnik Privredne komore Srbije Bojan Stanić, gostujući u emisiji "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda, ocenio je da je ključni cilj mera – kontrola cena i stabilno snabdevanje – za sada ostvaren.

"Smanjenje akciza omogućilo je da ne dođe do naglog skoka cena goriva, kao što se desilo u mnogim zemljama Evropske unije. Kod nas je rast bio blag i podnošljiv u odnosu na globalne okolnosti", ukazao je Stanić.

Dodao je da država već godinama utiče na cenu goriva kroz mehanizam nedeljnog određivanja maksimalnih cena, što se u aktuelnoj krizi pokazalo kao važan instrument stabilizacije.

Prema njegovim rečima, dodatnu sigurnost obezbeđuju stabilne rezerve i funkcionisanje domaće prerade nafte.

"Nafta ulazi u zemlju, prerađuje se u rafineriji u Pančevu i deo domaće ponude omogućava uticaj na maloprodajno tržište", istakao je Stanić. Očekuje se i potpisivanje kratkoročnog sporazuma o snabdevanju gasom po povoljnijim cenama, što bi dodatno rasteretilo privredu i građane.

Prostor za dalje intervencije

Iako trenutne mere daju rezultate, ostaje pitanje koliko dugo će država moći da amortizuje spoljne šokove.

"Postoji prostor za dodatne intervencije – dalje smanjenje akciza, eventualne korekcije PDV-a ili ciljane subvencije za najugroženije sektore", naveo je Stanić.

Ne isključuje ni mogućnost rebalansa budžeta ukoliko kriza potraje. "U slučaju produžene krize, deficit bi mogao da poraste sa planiranih oko 3 odsto na 3,5 ili 4 odsto BDP-a, ali to ne bi bilo neuobičajeno, imajući u vidu spoljne okolnosti", rekao je Stanić.

Cena nafte trenutno se kreće oko 100 dolara po barelu, ali dalji razvoj situacije zavisi od geopolitičkih kretanja, posebno na Bliskom istoku.

"Za značajniji skok cena, na primer na 120 ili 130 dolara, potrebna je ozbiljna eskalacija sukoba. Bez toga, takav scenario je manje verovatan", ocenjuje Stanić. Ipak, upozorava da i bez dodatne eskalacije visoke cene energenata mogu potrajati zbog oštećene infrastrukture i neizvesnosti na tržištu.

Pretnja inflatornog talasa

Rast cena energenata već utiče na inflaciju kroz povećanje troškova proizvodnje i transporta.

"Postoji realna pretnja novog inflatornog talasa, iako verovatno slabijeg nego prethodnih godina", rekao je Stanić.

Dodao je da bi centralne banke u tom slučaju zadržale ili dodatno povećale kamatne stope, što bi uticalo na skuplje zaduživanje za privredu i građane.

Poseban fokus mera je na zaštiti najugroženijih slojeva stanovništva.

"Kontrola cena je ključna jer najveći deo građana ima ograničene prihode i najviše oseća inflaciju", naglasio je Stanić.

Podseća i na ograničenje cena goriva za poljoprivrednike, što treba da olakša setvu i očuva domaću proizvodnju hrane.

Uprkos izazovima, Stanić ocenjuje da je srpska ekonomija trenutno stabilna.

"Makroekonomski pokazatelji su pozitivni. Očekuje se rast BDP-a od oko 3,5 odsto, inflacija je pod kontrolom, a izvoz usluga raste", rekao je Stanić.

Ipak, upozorava da će dalji tok u velikoj meri zavisiti od međunarodnih okolnosti.

"Na rizike spolja ne možemo da utičemo, ali možemo da im se prilagođavamo. To je suština ekonomske politike u ovakvim krizama", zaključio je Stanić.