Lukić: Produžetak licence NIS-u i MOL-u signal podrške transakciji

Mađarska MOL grupa dobila je odobrenje Sjedinenih Američkih Država da nastavi pregovore za kupovinu ruskog većinskog paketa od 56,15 odsto udela u Naftnoj industriji Srbije, do 22. maja. Kancelarija za kontrolu stranih sredstava Ministarstva finansija SAD (OFAK – Office of Foreign Assets Control) prethodno je, do 17. aprila, izdala i novu operativnu dozvolu za rad NIS-a.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Velimir Lukić kaže da je poruka o produženju licence MOL-u dvosmislena. 

"Prva je da je MOL i dalje po volji zvaničnoj administraciji SAD. Druga poruka jeste da se uvažava realnost da je za jednu tako krupnu transakciju potrebno vreme", ističe Lukić.

Navodi da mogućnost učešća američkih finansijskih institucija u transakciji može imati više značenja – od posredničke uloge do direktnog finansiranja.

"Prvo, može da znači da se na taj način sugeriše da SAD očekuju da neka od njenih finansijskih institucija bude ta na čiji račun će biti isplaćena kupoprodajna cena za NIS. Takođe, može da znači da SAD očekuju da u toj transakciji budu posrednik preko kog će novac da ide. Ujedno, može da označi i najviši stepen involviranosti američkih finansijskih institucija, koji podrazumeva da neko iz Vašingtona učestvuje u finansiranju same transakcije", naglašava profesor Ekonomskog fakulteta.

NIS i MOL

Govoreći o produženju licence za operativni rad NIS-a, Lukić ističe da je reč o odvojenim licencama.

"Kada posmatramo konzistentnost američke politike, možemo da kažemo da je njena spoljna politika u poslednje vreme prilično nekonzistentna, a da, recimo, OFAK u dobroj meri ima promišljene i  konzistentne odluke. Do oktobra meseca prošle godine, bili su benevolentni (blagonakloni) prema NIS-u", ocenjuje Lukić.

Iako se može očekivati novo produženje licence za rad NIS-a, Lukić upozorava da postoji i mogućnost da upravo istek operativne dozvole ubrza završetak transakcije o kupovini kompanije.

"Vremensko preklapanje različitih dozvola može delovati kao podsticaj za finalizaciju posla", podvlači sagovornik Jutarnjeg dnevnika.

Bliski istok i svetska ekonomska kriza

Lukić tvrdi da globalna geopolitička nestabilnost nepovoljno utiče na velike poslovne transakcije, jer dovodi u pitanje ključne elemente finansijskih konstrukcija i povećava oprez investitora.

"Investitori i potencijalni kupci mogu postati pojačano osetljivi na rizike kojima su izloženi, a na kraju krajeva i procena fer vrednosti kompanija se takođe dovodi u pitanje. Sve u svemu, možemo da kažemo da u periodima akutne krize ne možemo da vidimo mnogo velikih biznis vesti", ističe Lukić.

Osvrćući se na krizu na Bliskom istoku, sagovornik naglašava da svaka kriza ima svoj kraj, ali da je put do njega neizvesan i težak, posebno za najugroženije.

"Američki predsednik (Donald Tramp) je vrstan pregovarač u privatnom kontekstu, ali kada se radi o pregovaranju između država, tu baš nema neke velike rezultate. S druge strane, vidimo da je Ormuski moreuz propustljiviji danas nego pre 10 dana i da tu ima određenog popuštanja sa iranske strane", procenjuje Lukić.

Evropa i srpsko tržište

Kada je reč o evropskom tržištu, sagovornik primećuje razlike između zemalja u zavisnosti od cene i dostupnosti goriva, kao i od fiskalne politike svake države.

"Kada se radi o politici cena goriva na nivou Evropske unije, svaka zemlja ima svoju fiskalnu autonomiju i suverenost i ona samostalno određuje koliki deo akcize će da postavi kao namet u ceni goriva", objašnjava Lukić.

Govoreći o situaciji u Srbiji, profesor Ekonomskog fakulteta ocenjuje da je tržište stabilno, bez nestašica i panike, ali upozorava da je održivost državnih mera ključni izazov.

"Dugoročno, mere nisu neograničene. Mere se terminiraju. Posle toga treba praviti novu kalkulaciju i videti kuda i kako dalje. Druga mera koju smo primenili je mera koja je vezana za strateške rezerve, koja je vremenski ograničenija, jer vi već na određenim nivoima iskorišćenosti strateških rezervi morate ili da primenite neke preventivne mere, kao što je hitno popunjavanje strateških rezervi, ili da primenite neke mere koje će ići u smeru uštede i štednje" zaključuje Lukić u razgovoru za Jutarnji dnevnik Radio-televizije Srbije.

Emisiju u celosti možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.