Akcize niže, pritisak veći – koliko dugo Srbija može da drži cene goriva pod kontrolom

Cena benzina u narednih sedam dana iznosiće 188 dinara, a dizela 212 dinara, zahvaljujući odluci države da akcize smanji za čak 61 odsto. Istovremeno, najavljene su i dodatne mere – povoljniji dizel za poljoprivrednike i korišćenje robnih rezervi, kako bi se očuvala stabilnost snabdevanja.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je reč o kratkoročnim rešenjima u uslovima globalne energetske krize.

Energetski stručnjak Željko Marković ističe da su mere države već donele konkretan efekat na cene.

"Akcize su sada smanjene za 60 odsto i to pravi nekih 30 do 40 dinara po litru goriva", navodi Marković.

Dodaje da je razlika u odnosu na Evropu i dalje značajna, ali da prostor za dalje pojeftinjenje praktično ne postoji.

"To su mere koje u suštini kupuju vreme zbog svetske naftne krize i velikog rasta cena", objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, trajanje ovakvog modela direktno zavisi od stanja na globalnom tržištu i budžetskih mogućnosti države.

Na pitanje koliko kapaciteta ima država da sprovodi ovakve mere, Marković kaže da je to pitanje za državne organe.

"To sada već država mora da kaže, jer prihodi budžeta zavise od tih mera. Koliko je država spremna i koliko ima rezerve da ima smanjen prihod u budžetu, a da obezbedi normalno funkcionisanje države. To je to vreme", dodaje Marković.

Budžet pod pritiskom – moguć i rebalans

Iz Privredne komore Srbije upozoravaju da smanjenje akciza ima visoku cenu za javne finansije.

"Ukoliko potraje ova situacija i ukoliko bude moralo više nedelja ili meseci da se odustane od tih prihoda od akciza, moguće je da se desi rebalans budžeta, odnosno izmena zakona o budžetu kako bi se uskladili prihodi i rashodi. Što bi verovatno značilo i povećanje tog deficita koji je za ovu godinu inicijalno planiran na 3 odsto", kaže Bojan Stanić iz PKS-a.

Ipak, naglašava da je reč o globalnom šoku koji pogađa sve zemlje, kao i da se ovo neće ugroziti kreditni rejting zemlje.

"To nije posledica unutrašnjih problema, već nečega što dolazi spolja i preliva se na nas", ističe Stanić.

Rezerve i zabrana izvoza – stabilizacija tržišta

Pored smanjenja akciza, država je produžila zabranu izvoza i povukla deo goriva iz rezervi, što bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje. Marković smatra da su te mere ključne u kriznim uslovima.

"Rezerve se i čuvaju za ovakve situacije kada imate otežano snabdevanje", kaže Marković.

Ipak, upozorava da se rezerve ne smeju nekontrolisano trošiti.

"Nije dobro trošiti rezerve dokle god imate proizvodnju – zato je važno da Rafinerija radi", dodaje Marković.

Ističe da smo još daleko od energetskih šokova kakve smo imali u istoriji.

"Mi smo još daleko od tih velikih cifara, ali ako to bude krenulo da raste, a to će se desiti ukoliko rat potraje i cela situacija sa logistikom i sa snabdevanjem potraje i ukoliko se ne bude mogla naći nafta na tržištu – onda su upravo te rezerve i bitne da se koriste i da se obezbedi neko koliko-toliko normalno funkcionisanje države", objašnjava Marković.

Poljoprivreda na udaru – pomoć neophodna

Jeftiniji dizel za poljoprivrednike može da ublaži posledice krize, ali ne i da reši sistemske probleme. Stanić napominje da su oni već suočeni sa porastom troškova i manjom konkurentnošću njihove proizvodnje.

"Ovo je mera koja treba da doprinese da ne dođe do otežavanja njihove pozicije na tržištu. Imajući u vidu da su oni prvi na početku tog lanca vrednosti i da nekako najviše trpe i da su najranjiviji u okviru toga", kaže Stanić.

Podseća da su poljoprivrednici na početku proizvodnog lanca i da bez njih nema ni stabilnog snabdevanja hranom.

"Da bismo imali i prehrambenu industriju, ali i snabdevenost naših maloprodajnih objekata, moramo ulagati i moramo čuvati našu primarnu poljoprivrednu proizvodnju. Tu, naravno, mislimo i na ratare koji se bave obradom zemlje, ali svakako ne treba zaboraviti da se nafta mora koristiti i u potrebama stočarstva", ukazuje Stanić.

Evropa bez jasnog rešenja – kriza će potrajati

Različite mere donose zemlje i u regionu i u Evropi – od zabrane da se jedan sam vozi u automobilu, ograničenja brzina na 80 kilometara na sat, prodaje određene količine goriva.

"Sve te mere koje bi se i kod nas isto donele, sve one u suštini služe da ublaže efekte krize i da se kriza prevaziđe. Ali, jedini pravi adekvatan odgovor bi bio ukoliko biste imali nove logističke kanale i nabavili ono što vam nedostaje i da nema promene cena. To je jako teško“, ukazuje Marković.

Navodi da ćemo možda i mi biti primorani da posegnemo za takvim merama, kao i da sve zavisi koliko dugo će ovaj poremećaj trajati.

Dodaje i da je evropsko tržište posebno osetljivo zbog zavisnosti od uvoza energenata.

"Evropa je jako ranjiva – mi smo imali i gasne krize. I sada ćemo imati problem kao Evropa i sa gasom. Tržište Evrope je sa te strane ugroženo i ranjivo. Ako uporedimo recimo sa američkim tržištem – tamo nemamo taj skok cena. Jeste i kod njih nešto poskupeo benzin, ali to nije u u onom obimu kao kao što se dešavalo u Evropi", poručuje Marković.

Bez panike – goriva ima, ali neizvesnost ostaje

Stručnjaci poručuju i da trenutno nema razloga za strah od nestašica, ali da je neizvesnost i dalje velika.

"Imamo stabilnu situaciju i nema velikog skoka cena, ali ako cena nafte nastavi da raste, moraće da rastu i cene derivata", upozorava Marković.

Kako ističe, država je već iskoristila prostor za ublažavanje cena.

"Država je već smanjila akcize, ona nema više prostora gde da smanjuje, kada se pređe neka granica onda će morati da raste cena derivata na tržištu. Prosto nemate više sa čime to da amortizujete", zaključuje Marković.

Lukić: Najveći globalni šok ponude na tržištu naftnih derivata ikada

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić ističe da ovaj sukob između tri nacije se suštinski vodi na tlu čak devet zemalja, a danak koji plaća globalna ekonomija je svakim danom sve veći i veći.

"Globalne ekonomije pokušavaju da se prilagođavaju, ali ono što možemo da vidimo jeste da je ovaj šok toliko veliki da možemo da ga nazovemo najvećim globalnim šokom ponude na tržištu naftnih derivata koji je zabeležen", dodaje Lukić.

Državne mere za ublažavanje posledica trenutno daju rezultat, ali njihov efekat je vremenski ograničen.

"Ukoliko dođe do dalje eskalacije ovoga sukoba, mi ćemo sigurno da vidimo da će danak koji će od globalne ekonomije da se uzme, da se tiče i proizvodnje i prerade nafte i ponude nafte u srednjem i na dugom roku, a ne postoji nijedna država koja može da primeni mere koje mogu da budu učinkovite u tom slučaju", upozorava Lukić.

Kada je reč o javnim finansijama Srbije, kaže da su one u vrlo dobrom stanju.

"Budžetski deficit koji je planiran za ovu godinu je na nivou 3 odsto budžeta, što znači negde oko 337 milijardi dinara. A ako pogledamo gde tu stoje prihodi od akciza, oni su drugi najveći punilac budžeta sa 457 milijardi dinara. Najveći deo toga dolazi od strane akciza koje su vezane za naftne derivate. U akcizama, odnosno kad pogledamo kolike su akcize u ukupnim javnim prihodima, to je oko 19 procenata", navodi Lukić.

Ističe da su to jako veliki iznosi i ako se "država odrekne 61 odsto od nečega što preračunato u evre iznosi oko dve milijarde i to je na godišnjem nivou, to je jako krupan izdatak za budžet".

"Uprkos tome stanje našeg javnog duga govori da mi imamo slobodnog prostora za dodatno zaduživanje, a da taj dug previše ne poskupi", dodaje Lukić.

Četiri prednosti Srbije

Poručuje i da Srbija ima četiri "krupne prednosti" u odnosu na ostatak Evrope.

"Pre svega, mi u startu imamo visoke strateške rezerve nafte zbog poznate situacije sa NIS-om. Sa druge strane, imamo taj finansijski bafer koji se oličava u javnim finansijama. Kao treća prednost jeste činjenica da mi već imamo uhodan i razrađen sistem distribucije nafte i strateških rezervi dalje širom zemlje, i to smo takođe testirali u prošlom periodu", naglašava Lukić.

Četvrta prednost je, kako kaže, to što se donose izuzeća na rusku naftu.

"Mi imamo dobru startnu poziciju i u pregovaranjima u slučaju da se dođe do šireg izuzeća sa našim primarnim snabdevačem do sada naftom, odnosno sirovom naftom, to je Rusija. Dakle, u tim pregovorima ukoliko dođe do mogućnosti za njih, mi bismo trebali da imamo, ili barem se nadamo, neko pravo prvenstva", zaključuje Lukić.