Svet strepi od novog naftnog šoka – zašto alternativni pravci ne rešavaju problem

Na svetskim berzama cene nafta je sada ponovo iznad 100 dolara po barelu, što je 40 odsto više nego pre napada na Iran. Najmanje 85 zemalja prijavilo je povećanje cena goriva.

Dok se na berzama spekuliše čak i o mogućnosti da cena barela krene ka 200 dolara, Vlada Srbije pokušava da ublaži udar na građane i privredu smanjenjem akciza na gorivo za 20 odsto. Do sledećeg petka, cena evrodizela je 208 dinara, a benzina 186.

Nekadašnji pomoćnik ministra energetike Raša Kojčić ocenjuje da je tržište nafte trenutno izuzetno nestabilno.

"Berze su juče zatvorene sa cenom od 103 dolara po barelu za referentnu sirovu naftu tipa brent. Cene su jako varirale prethodnih dana – imali smo situaciju da je cena skočila sa oko 70 na 115 dolara po barelu, a zatim se brzo vratila ispod 100 dolara. Nadamo se da će se zadržati u tim okvirima i polako početi da se vraća na prethodno stanje", naveo je Kojčić.

Ormuski moreuz ključna tačka svetske trgovine naftom

Prema njegovim rečima, najveći uticaj na kretanje cena ima situacija u Ormuskom moreuzu, jednoj od najvažnijih tačaka za transport energenata u svetu.

"Kroz Ormuski moreuz prolazilo je, do eskalacije ove situacije, 20 odsto kompletne proizvodnje sirove nafte na svetu za snabdevanje svih tržišta. Konkretno, najviše je išlo za snabdevanje tržišta Azije, nekih 80 odsto, a 20 odsto išlo za ostatak sveta – Evropu, Severnu Ameriku i ostala tržišta. Zato je Ormuski moreuz toliko ključan, iz Persijskog zaliva vi ne možete da prođete bez Ormuskog moreuza", istakao je Kojčić.

Postoje alternative, ali nedovoljne

Alternativni pravci transporta postoje, ali njihov kapacitet nije dovoljan da u potpunosti nadomesti količine koje su prolazile kroz moreuz.

"Treba napomenuti da postoji naftovod u Saudijskoj Arabiji koji spaja Persijski zaliv i Crveno more i koji je u funkciji, ali tim naftovodom može da se transportuje sedam miliona barela sirove nafte pri čemu pet miliona barela može da ide u luku koju imaju na Crvenom moru i da se transportuje za Evropu", objašnjava Kojčić.

"Uzmite da je na dnevnom nivou 20 miliona barela prolazilo kroz Ormuski moreuz. Ovo je sada samo pet miliona barela i imamo još da iz Ujedinjenih Arapskih Emirata postoji naftovod koji ide do Omana, koji može da se transportuje 1,7 miliona barela. Znači, ipak vidimo da je tu velika razlika i da bi trebalo što pre da se vrati transport kroz Ormuski moreuz", dodaje Kojčić.

Kako zaštititi tržište

Zbog poremećaja na tržištu reagovala je i međunarodna zajednica.

"Međunarodna energetska agencija intervenisala je sa 400 miliona barela iz rezervi. To je približno četiri dana svetske potrošnje sirove nafte", naglašava Kojčić.

Poručuje da svi, zbog naglih porasta cena nafte na berzi, gledaju da obezbede po najboljim mogućim uslovima sirovu naftu za svoje potrebe i da je što pre kupe.

Navodi da postoje razni mehanizmi kako da zaštitite tržište, a kao primer navodi zabranu izvoza derivata.

"Imamo primer u okruženju, Mađarska je ograničila cene derivata i postoje dve grupe – za domaće potrošače i domaće registarske tablice i za ostale", dodaje Kojčić.

Mera države – smanjenje akciza

U takvim okolnostima, dodaje, posebno dolazi do izražaja značaj strateških rezervi.

"Kada imate strateške rezerve, vi možete u ovakvim situacijama da reagujete i ublažite ovakav udar kada dolazi do poremećaja na globalnom nivou. Zato je jako bitno što je još 2021. intenzivno počelo da se radi na popunjavanju obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata i nastavilo se i u narednom periodu i to nam omogućava dodatni komfor u ovoj situaciji", rekao je Kojčić.

Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže rezervama koje mogu da obezbede snabdevanje u određenom vremenskom periodu.

Govoreći o merama Vlade Srbije, Kojčić ističe da je smanjenje akciza jedan od najbržih mehanizama za ublažavanje rasta cena goriva.

"Akcize su smanjene za 20 odsto i to je jedan instrument kojim je država intervenisala kako bi ublažila ublažila poremećaje koji se dešavaju na naftnom tržištu i tržištu derivata i to je jedna mera koja u ovom momentu daje rezultate“, naveo je Kojčić.

Ipak, dodaje da trajanje tih mera zavisi od razvoja globalne situacije.

Hoće li cena nafte nastaviti da raste

Iako postoje prognoze da bi cena nafte mogla dodatno da raste, Kojčić smatra da ekstremni scenariji nisu u interesu globalne ekonomije.

"Postoje različite prognoze, pa čak i tvrdnje da bi cena mogla da dostigne 200 dolara po barelu. Međutim, mislim da to nije nikome u interesu i da će vrlo brzo doći do nekog smirivanja tenzija i dogovora", zaključio je Kojčić.