Jovanović: Bitno je da Srbija bude digitalno suverena

U eri veštačke inteligencije i digitalne ekonomije snaga države sve više se meri data centrima, superračunarima i sposobnošću čuvanja podataka unutar zemlje. Sve to je predviđeno planom razvoja Srbije do 2030. godine.

Direktor Kancelarije za IT i E-upravu Mihailo Jovanović rekao je u Jutarnjem programu da je napravljen veoma ambiciozan plan u trenucima kada se ceo svet bori da dominira u eri veštačke inteligencije, svesni da je bitno da Srbija bude digitalno suverena.

"To znači da sami čuvamo svoje podatke, da imamo svoje sisteme i da sami razvijamo softvere bazirane na veštačkoj inteligenciji. Srbija je u prethodnih desetak godina napravila dobru osnovu izgradnjom državnog data centra u Kragujevcu i nabavkom prvog superkompjutera, koji se takođe nalazi u Kragujevcu", istakao je Jovanović.

U skladu sa strategijom, 2027. godine planirano je značajno proširenje kapaciteta i u Kragujevcu i u Beogradu, ali i izgradnja dva nova državna data centra u Nišu i Novom Sadu.

"Naš cilj je da do 2030. godine snaga, pošto se trenutno data centri mere po snazi električne energije koju mogu da daju, da snaga svih naših državnih data centara bude negde iznad 200 megavata, što je značajno povećanje kapaciteta", istakao je Jovanović.

Srbija, dodaje, ima svoj prvi superkompjuter, a narednog meseca se očekuje instalacija novog, drugog po redu.

"I naravno, očekujemo ratifikaciju sporazuma u Skupštini za treći superkompjuter, očekujemo ga do kraja godine. Sa ta tri superkompjutera Srbija će imati značajne, rekao bih možda i najveće kapacitete u ovom delu Evrope, i to jeste baza za primenu veštačke inteligencije", rekao je Jovanović.

Kako će Srbija razvijati svoj jezički model VI

Veoma je značajno, dodao je, što Srbija ima svoje superkompjutere i stručnjake, što znači da sama može da razvija jezički model.

"U tom pristupu koristićemo pomoć i francuskog Mistrala koji dolazi, to je veliki francuski startap koji je u međuvremenu značajno porastao, i koristićemo resurse i njihovih inženjera. Ali da objasnimo građanima zašto je bitno. ChatGPT i ostali slobodni alati koriste onu dozu srpskog jezika koju mogu da nađu na internetu. Nama je bitno da naše kulturno blago, našu literaturu, naše knjige sačuvamo i prebacimo u nešto što bi zvali srpski ChatGPT, odnosno srpski jezički model, koji bi se nalazio u Srbiji na našem superkompjuteru", rekao je Jovanović.

Cilj je da do izložbe Ekspo bude predstavljeno kako radi taj srpski jezički model.

"Naš cilj je da sve one podatke koje imamo u Narodnoj biblioteci, Univerzitetskoj biblioteci, pa i u Radio-televiziji Srbije, Radio-televiziji Vojvodine, i svi ostali koji imaju digitalnu arhivu, sačuvamo u državnom data centru u Kragujevcu i iskoristimo za pravljenje srpskog jezičkog modela", objasnio je Jovanović.