Finansijska podrška za srpske tekstilce i kožare

Da bi srpski proizvođač tekstila ili kože danas mogao da se nametne na tržištu, mora da bude i jeftiniji i bolji od Italijana i da parira proizvodnji sa Bliskog i Dalekog istoka. Ministarstvo privrede i Fond za razvoj zato su raspisali konkurs za finansijsku podršku.

"Opredeljena su sredstva bespovratna - 70 miliona dinara bespovratnih sredstava koje je privreda opredelila i 105 miliona dinara koje će Fond za razvoj plasirati kroz kredite", kaže Tatjana Matić, direktorka Fonda za razvoj Republike Srbije.

Maksimalan iznos sredstava koji može da ostvari jedan preduzetnik je tri miliona dinara. Ukoliko proizvođači dolaze iz nerazvijenih područja, 50 odsto sredstava je bespovratno.

"Program koji je raspisao Fond za razvoj može mnogo da znači u smislu automatizacije proizvodnje koja je neophodna usled nedostatka kvalifikovane radne snage", kaže Nemanja Jovanović iz Udruženja za industriju tekstila, odeće, kože i obuće PKS.

U sektoru u kojem su većina domaći preduzetnici, svi su saglasni da se konkurentnost postiže osposobljavanjem radnika i tehnološkim napretkom. Ključ je automatizacija procesa.

"Od osnivanja firme bili smo u prilici da kupujemo polovnu opremu i da tako premošćujemo, da radimo. Prevazišli smo to. Sada moramo da se bavimo novom opremom, boljom produkcijom, osvajanjem novih tržišta i to. Imamo nameru da kupujemo novu opremu u baznoj proizvodnji tekstila. Mi nismo samo konfekcija, mi proizvodimo tkanine, pletenine, bojimo", kaže Milan Radovanović, preduzetnik iz Arilja.

Prema podacima Privredne komore Srbije, u 2025. godini u industriji je poslovalo 1.500 pravnih lica i bilo je zaposleno 49.000 radnika.

"Možemo da kažemo da je to u poređenju sa 2024. godinom pad broja zaposlenih za nekih 10 odsto. Što se tiče samog izvoza prošle godine, ostvaren je izvoz za 1,4 milijarde evra, što je za nekih 2 odsto manje nego prethodne godine. Tako da možemo da kažemo da je izvoz ostao na istom nivou", kaže Nemanja Jovanović.

"Na osnovu zahteva i onoga što nam dolazi kroz komunikaciju sa ljudima iz ove branše, shvatili smo da je neophodno da se oformi, da se napravi jedan ovakav program koji će i tekstilcima pružiti šansu", kaže Tatjana Matić.

Srpska proizvodnja tekstila i kože više ne podseća na slavna imena domaće industrije 20. veka. Ovakvi konkursi mogli bi da pomognu da budu konkurentniji na domaćem tržištu, a da proizvod iz Srbije bude prepoznat po kvalitetu na stranom tržištu.