Američka gasna inicijativa u srednjoj i istočnoj Evropi; Lukić: I Srbija je na tom toku

U Vašingtonu, SAD su sa 12 zemalja Evrope, među kojima je i Srbija, potpisale saglasnost da će raditi na unapređenju otpornosti tržišta prirodnog gasa i obezbeđivanju sigurnog snabdevanja prirodnim gasom u Istočnoj i Centralnoj Evropi. Ministarka Dubravka Đedović Handanović rekla je da je izjava potpisana u okviru Transatlantskog samita o gasnoj bezbednosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić rekao je za RTS da je transatlantska energetska saradnja inicijativa pod pokroviteljstvom Ministarstva energetike SAD, usmerena na povezivanje energetskih sistema zemalja Istočne i Centralne Evrope.

"I naša zemlja se nalazi na tom toku", naveo je Lukić.

Cilj ove inicijative i ovog partnerstva je, kako je naveo, stvaranje nove infrastrukturne mreže i nove gasne maršrute na istočnim kapijama Evropske unije, uz veće oslanjanje na američki tečni prirodni gas.

Južni gasni koridor – nova mapa Evrope

Osvrćući se na južni gasni koridor, profesor Lukić kaže da je to "nova mapa gasovoda u Evropi". "Ovo partnerstvo zapravo promoviše jedno povezivanje svih gasovoda, rekli bismo, od Baltika do Crnog mora", navodi gost Dnevnika.

Prema njegovim rečima, jedan pravac ide od Azerbejdžana, preko Grčke, ka centralnoj i istočnoj Evropi, dok je drugi potencijalni koridor povezan sa Hrvatskom i mogućom konekcijom preko Bosne i Hercegovine ka Srbiji. Podseća da u Bosnu i Hercegovinu gas trenutno stiže iz Srbije i da je reč o ruskom gasu koji dolazi preko severa BiH.

Američki LNG sve prisutniji u Evropi

Kada je reč o američkom tečnom prirodnom gasu (LNG), Lukić ističe da su u poslednje četiri godine vidljive značajne promene. "Vidimo da američki tečni gas u sve većim količinama dolazi u Evropu", naglašava on, dodajući da se infrastruktura prilagođava, ali i da se grade novi terminali koji omogućavaju skladištenje i dalju distribuciju.

"Ogromna ulaganja su izvršena u takozvane morske ili brodske terminale koje omogućavaju nekopneno skladištenje upravo američkog tečnog gasa i možemo da vidimo da nove inicijative za povezivanje gasovoda širom Evrope dolaze do njihove proliferacije i jedan deo toga verovatno neće zaobići ni našu zemlju", navodi Lukić.

Na pitanje mogu li Sjedinjene Američke Države postati vodeći snabdevač Evrope, Lukić kaže da su se već pozicionirale kao direktna alternativa ruskom gasu u razvijenijim zemljama EU, dok istočni deo Unije i dalje u određenoj meri zavisi od ruskog energenta. Ipak, primetan je zaokret, a 2026. godina se pominje kao moguća prekretnica u većoj preorijentaciji.

Uloga gasa u energetskoj tranziciji

Govoreći o ulozi gasa u energetskoj tranziciji, profesor ističe da se sve više govori o gasnim elektranama i malim nuklearnim reaktorima.

"Gasne elektrane su značajno manje štetne po okolinu i ekologiju nego što je to slučaj sa termoelektranama", kaže Lukić i dodaje da je njihov karbonski otisak znatno manji, dok je emisija štetnih materija gotovo neutralna.

Geopolitički rizici i cenovni pritisci

Ipak, rizici u snabdevanju i naftom i gasom ostaju. "Rizici su geopolitičke prirode pre svega", upozorava Lukić, ukazujući na sankcije, oštećenja infrastrukture i političke tenzije koje mogu dodatno zakomplikovati energetske tokove.

Na pitanje da li Evropa izlazi iz zavisnosti od ruskog gasa i ulazi u zavisnost od američkih energenata, Lukić ocenjuje da su geopolitički faktori trenutno nadjačali cenovne. "Američki tečni gas nije toliko cenovno konkurentan da može da izbaci ruski gas. Ali je pitanje da li će ruski gas, zbog toga što je sada tečni američki gas prisutan, podići svoju cenu", navodi Lukić.

Ekonomsku računicu opisuje kao jednostavnu. "Ekonomska računica je prilično prosta. Kad radite sa tečnim gasom, vi imate procese koje nemate kod običnog gasovoda", ukazuje gost Dnevnika.

Podseća da su neophodni procesi hlađenja, transporta i ponovnog zagrevanja, što povećava cenu. Prema njegovim rečima, taj gas se uvek prodaje sa određenom premijom, koja uključuje i geopolitičke rizike.

"Zemlje koje su spremne da plate za gas od 20 do 40 odsto veću cenu mogu održati taj model, dok će druge možda ponovo dati prednost ruskom gasu", navodi Lukić.

Iran, gas i nova neizvesnost na tržištu

Govoreći o trenutnim kretanjima na tržištu, Lukić ukazuje na visoku nestabilnost. "Volatilitet je takav da trenutno zbog onoga što se dešava u Iranu i zbog potencijalnih problema u isporuci nafte, odnosno svetskom snabdevanju nafte, nafta dolazi do skoka cene", kaže on.

Kada je reč o gasu, dodaje da inicijative za preorijentaciju snabdevanja i ograničenije količine ruskog gasa takođe utiču na rast cena.

"Neizvesno je da li će doći do vojne intervencije. Kada je u pitanju gas, vidimo jednu snažnu inicijativu od strane SAD u Evropi da se izvrši preorijentacija, odnosno dezorijentacija sa ruskog gasa na nove izvore. Sve to utiče na povećanje cene gasa, jer sasvim sigurno je ako ruski gas ne može u onim količinama u kojima je doticao ranije u Evropu da bude plasiran, može u manjoj, da će onda te manje imati veću cenu", zaključio je Lukić.