Stanić: Predlog zakona treba da spreči nefer trgovačku praksu, da ne dođe do vraćanja marži na nivo pre uredbe

U januaru je inflacija iznosila 2,4 odsto, a u poslednjem tromesečju prošle godine bila je blago ispod cilja. Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je za RTS da to znači da rast cena ide sporijim tempom i da će realni rast zarada moći lakše da pobedi inflaciju.

"U proseku posmatrano, kupovna moć stanovništva će da se oporavlja, a samim tim i standard. Naravno, pitanje standarda je daleko kompleksnije nego što je pitanje zarade, ali svakako da je zarada nešto što je ključno u okviru celog tog životnog standarda stanovništva", rekao je Stanić.

Istakao je da je januarska inflacija blago ispod cilja Narodne banke od tri odsto, a da je do manjeg rasta inflacije došlo zbog uredbe o ograničenju marži, koja polako ističe.

"Došlo je do manjeg rasta inflacije nego što bi možda bilo da nije bilo ove uredbe, ali svakako da su oni spoljni faktori koji utiču na inflaciju značajno oslabili i samim tim i bez uredbe bi došlo do usporavanja inflacije, ali ne na takvom nivou", istakao je Stanić.

Na pitanje kako će se država izboriti sa eventualnim povećanjem cena posle isteka ograničenja marži, Stanić je odgovorio da će se ići na primenu zakona koji treba da se usvoji na prolećnom zasedanju Narodne skupštine.

"Koji će i da ograniči mogućnost da se sprovode te nefer trgovačke prakse, odnosno da ne dođe vraćanja marži na onaj nivo na kojem su bile pre uvođenja odluke o ograničenju. Međutim, to kratkoročno rešenje naravno nije bilo ni u interesu ni privrede i, sa druge strane, to je bila zamerka i međunarodnih institucija, konkretno govorimo o Evropskoj uniji. I u tom pogledu, sistemsko rešenje kroz zakon bi trebalo ipak da omogući veću kontrolu na našem tržištu, a samim tim i da te marže ne budu na onom nivou kao što su bile", naveo je Stanić.

Ocenio je da se očekuje da inflacija do kraja godine poraste na oko 3,5 odsto, a da se u 2027. godini prosečno kreće na nivou od 3,8 odsto, što je, kako je rekao, značajno ispod gornje granice cilja od 4,5 odsto.

Govoreći o tome da Srbija drugi mesec zaredom ima bolje prihode od planiranih i očekivanih i kako bi to moglo da utiče na stanje u državnoj kasi, Stanić je rekao da to pre svega utiče na makroekonomsku stabilnost u zemlji i na kreditni rejting zemlje.

"Utiče i na poverenje stranih investitora da dođu ovde da ulažu imajući u vidu da su javne finansije kao posledica fiskalne konsolidacije sada stabilne i u pogledu Mastriht kriterijuma koji kažu da javni dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a, kod nas se on trenutno kreće 42-43 odsto, da deficit budžeta ne bi trebalo da pređe 3,0 odsto BDP-a, kod nas je on oko 3,0 odsto, s tim što je u 2025. godini rezultat bio povoljniji, zahvaljujući i boljim prihodima koji su se realizovali. Naravno, to govori da firme izvoze, da generalno opšta kupovna moć stanovništva nije opala i samim tim je došlo do blagog uvećanja poreskih priliva", rekao je Bojan Stanić.

Naveo je da upravo zahvaljujući tome imamo i snažne javne finansije koje su osnova kreditnog rejtinga i makroekonomske stabilnosti i da, zahvaljujući njima, očekujemo unapređenje kreditnog rejtinga, bar kada govorimo o rejting agenciji Fič.

Odgovarajući na pitanje šta sve komplikovanija situacija na Bliskom istoku znači za svetsku ekonomiju i koliko bi nas sve koštao još jedan rat, ovoga puta u Iranu, Stanić je rekao da bi rat sa Iranom svet koštao mnogo, pre svega u energetskom smislu.

"Posebno kada se govori o nafti paralisao bi svetsku trgovinu imajući u vidu procene da bi sadašnja cena nafte sa oko 70 dolara po barelu mogla da skoči na preko 150 dolara po barelu, što bi bilo na višem nivou nego kada je počeo rat u Ukrajini pre četiri godine", istakao je Stanić.

Istakao je da to posebno zabrinjava sve zemlje na svetu, posebno one koje su zavisne od uvoza energenata, fosilnih goriva, što bi se naravno odrazilo na inflaciju.