Rast od tri odsto BDP-a nedovoljan za veći standard – koje reforme donose boljitak

Narodna banka, odnosno Ministarstvo finansija za razliku od MMF-a očekuju veći rast BDP-a od 3,5 odnosno 3,6 odsto. Mihailo Gajić, šef jedinice za istraživanje i analitiku u Nacionalnoj asocijaciji za lokalni ekonomski razvoj (NALED), kaže da je uobičajeno da se prognoze institucija razlikuju jer to zavisi od podataka kojima se barata.

"To nije ništa posebno novo ili čudno, dakle, kako dolaze informacije sa terena o kretanju privrede i finansija, tako se neke projekcije revidiraju. Nažalost nekada naniže, ali nekada to može biti i naviše", navodi Gajić.

MMF ističe da su za veći rast BDP-a potrebne složene tehnološke investicije.

Visoki troškovi radno intenzivne industrije

Mihailo Gajić podseća da se rast Srbije koji se uglavnom bazirao na stranim direktnim investicijama i to često u radno intenzivne industrije.

"Međutim, takve industrije, kao što je tekstilna, nemaju visoku produktivnost i troškovi rada su veoma značajan deo ukupnih izdataka", navodi Gajić.

Kako objašnjava, komparativna prednost Srbije za tu vrstu industrije počela je da se smanjuje kako su plate rasle.

"I onda su neke od kompanija iz te branše krenule da razmišljaju da li da investiraju u Srbiju, ili da čak izmeste deo svoje proizvodnje", dodaje Gajić.

Prema njegovim rečima, da bi Srbija nastavila da se polako penje uz tu tehnološku lestvicu, potrebno je zapravo da kreira okruženje u kojem će kompanije koje više koriste srednji ili visoki nivo tehnologije moći da ovde nađu dobro mesto za posao.

"Tu se postavlja pitanje kakvo je naše visoko ili stručno obrazovanje i, takođe, kakav je poslovni okvir u Srbiji. Kompanije ne dolaze u Srbiju da bi investirale za malo domaće tržište, nego upravo da bi mogli da iz Srbije proizvode i izvoze na tržište uglavnom zapadnih zemalja Evropske unije", kaže ekonomista iz NALED-a.

Rast od tri odsto ne pruža veći životni standard

Gajić ukazuje na to da, sa projektovanim rastom od tri odsto ove godine, Srbija ne može da se približi zemljama koje imaju srednji nivo dohotka, kao što su Češka ili Poljska, imajući u vidu da su one deo EU.

"One zajedno posluju na jednom zajedničkom tržištu, a Srbija ipak ima carine i ima različite vrste prepreka – od necarinskih barijera do čekanja kamiona na granicama. To sve dovodi do neefikasnosti i poskupljuje proizvodnju u Srbiji", navodi Gajić.

Prema njegovim rečima, sa rastom od tri odsto Srbija ne može da očekuje veliko povećanje životnog standarda.

"To neće otvoriti prostor da se značajnije povećaju plate ili da porastu poreski prihodi iz kojih će se finansirati zarade zaposlenih u javnom sektoru ili značajnije povećanje penzija. Tako da mi treba tih tri da povećamo na četiri ili pet odsto, imajući u vidu da Srbija sa ovakvim kapacitetima koje ima, to može da dostigne", smatra Gajić.

Reforma državne uprave

Ukazuje na činjenicu da se tu postavlja i pitanje kvaliteta naših institucija, da li rade svoj posao na adekvatan, efikasan i brz način, tako da privreda može da se bavi više svojim poslom, a manje da se bavi papirologijom i birokratijom.

Smernice MMF-a ka tehnološkim ulaganjima su ubrzanje investicija, transparentno i pravično sprovođenje ugovora, digitalizacija javnih, digitalizacija privrednih sudova kao i modernizacija Zakona o radu.

Govoreći šta su ključne prepreke za tehnološke investicije, Mihailo Gajić kaže da dosta zavisi i od spoljnih ekonomskih kretanja.

"Privreda EU je u priličnoj stagnaciji, očekuje se nizak ekonomski rast u evrozoni, oko 1,4 do 1,6 odsto, što ne može da kreira 'super' okruženje za manje zemlje koje veliki deo svog izvoza baziraju na tom tržištu", napominje Gajić.

Sa druge strane, to ne znači da država ne treba da uradi svoj deo posla i pripremi uslove za dolazak tehnoloških kompanija.

Navodi da NALED svake godine izdaje "Sivu knjigu" sa oko stotinu predloga i preporuka za unapređenje poslovnog okruženja, koje se predstavljaju državnim institucijama, dodajući da se neke od tih reformi i implementiraju svake godine.

Kako kaže, jedna od stvari koja je urađena na smanjenju birokratskih postupaka jeste elektronska aplikacija za bolovanje.

"Takođe, tu je pitanje i dokumentacije iz Zakona o radu. U velikom broju slučajeva, naša inspekcija rada uopšte ne prepoznaje da dokumentacija može da se čuva u elektronskom formatu – od rešenja za godišnje odmore pa nadalje, nego to se štampa, pečatira, arhivira i čuva godinama ili ponovo skenira da bi se na takav način sačuvala u nekoj vrsti onlajn dokumenta", ističe Gajić.

"To je sve moguće uraditi da bude mnogo prostije, jednostavnije, kako za kompanije, tako i za državnu upravu, koja treba zapravo da vrši neku vrstu inspekcijskog nadzora, da lakše može da pristupi tim dokumentima i proveri da li je nešto nije u redu", napominje Gajić.

* Celo gostovanje Mihaila Gajića možete pogledati u video-zapisu na početku teksta