Tokenizacija kao novi put do kapitala – Srbija među liderima u regulaciji digitalne imovine

Evropska unija prilagođava regulativu o kriptoimovini, a Srbija se već nekoliko godina nalazi u specifičnoj poziciji: ima operativan i primenljiv zakon o digitalnoj imovini, usvojen 2020. godine, čime se svrstala među prve zemlje u svetu koje su digitalnu imovinu uvele u formalni pravni sistem.

Može li Srbija postati "dolina tokena" Balkana i kako funkcioniše izdavanje digitalnih tokena u našoj zemlji.

Anina Milanović, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, izjavila je da je Srbija jedan od pionira kada je reč o regulaciji digitalne imovine, kako u regionu tako i u svetu, s obzirom na to da smo usvojili zakon 2020. godine, koji je stupio na snagu naredne godine.

"Pozicionirali smo se kao lideri u ovoj oblasti. Srbija je jedan od retkih pravnih sistema koji dopušta direktnu tokenizaciju finansijskih instrumenata", ističe Milanovićeva.

Kako do tzv. belog papira

Milanovićeva, takođe, objašnjava da je tzv. "beli papir" pandan prospektu akcijama kojima se posluje na tržištu kapitala i neophodan je ako želite da reklamirate digitalne tokene u medijima ili na drugi način.

"Beli papir je ozbiljan dokument koji u sebi sadrži podatke o digitalnim tokenima, odnosno digitalnoj imovini, izdavaocu, projektu i njegovim potencijalnim rizicima", ističe Milanovićeva.

Prema njenim rečima, za izdavanje belog papira neophodno je imati odobrenje Komisije za hartije od vrednosti, regulatora tržišta digitalnih tokena, osim Narodne banke Srbije koja reguliše virtualne valute.

"Komisija ima rok od 30 dana da odobri ili odbije beli papir. Kada ga odobri, možete reklamirati svoje tokene i dolazite do investitora za finansiranje svog biznisa", navodi Milanovićeva.

Podizanje finansijske pismenosti

Napominje da je u Srbiji za pet godina odobreno oko 12 projekata digitalne imovine, ali predviđa eksponencijalni rast, jer se u početku opipava teren, s obzirom na to da je tokenizacija nov pojam u finansiranju preduzeća.

"Edukacija je ključna. Mora da se radi na sistemskom pristupu u podizanju finansijske pismenosti u ovom domenu preduzetnika, pravnih lica i investitora o digitalnoj imovini", ukazuje Milanovićeva.

Govoreći o prednostima, Milanovićeva ističe transparentnost tokenizacije, ali i mogućnost parcijalnog vlasništva, pa možete kao mali preduzetnik učestvovati u projektima koji su ranije bili rezervisani za velike igrače i ostvariti prinos.

"Umesto da posedujete plantažu oraha ili lešnika, možete da učestvujete kao vlasnik jednog drveta. Isto važi i za nekretnine. Tokenizacija se može koristiti na različite načine, a kod nas je dominantna kao finansijski instrument i stvaranje alternativnog načina finansiranja za mala i srednja preduzeća", kaže Milanovićeva.

Uvođenje digitalnog dinara

S druge strane, ističe, da biste tokenizovali finansijski instrument, postoje tri uslova: "Da nije reč o akcijama, odnosno vlasničkim hartijama, da digitalna imovina nije zamenljiva za vlasničke hartije i limit od tri miliona evra godišnje po izdavaocu, a lično se zalažem za povećanje tog limita po projektu."

S obzirom na to da su poslanici Evropskog parlamenta dali "zeleno svetlo" digitalnom evru, Milanovićeva je skeptična po pitanju privatnosti korisnika, te kaže da bi funkcionisao po principu plaćanja karticama.

Ističe, takođe, da pitanje uvođenja digitalnog dinara u Srbiji može doprineti modernizaciji plaćanja, ali da je pitanje da li će to biti strateški državni cilj.

"Evropska banka se zalaže za digitalni evro, mada sam protiv toga. Uvođenje digitalnog dinara je tehnološki izvodljivo u Srbiji, pitanje je strateškog pravca, ušli smo u SEPA sistem, pa možemo da pričekamo. S druge strane, više sam za samu tokenizaciju depozita", zaključuje Milanovićeva.