Srbija pred vratima nuklearne ere: šta bi donelo učešće u projektu "Pakš 2"

Mađarska je zvanično započela izgradnju novih reaktora nuklearne elektrane "Pakš 2", projekta koji se smatra jednim od ključnih za energetsku budućnost regiona. Srbija razmatra mogućnost kupovine udela od 5 do 10 odsto, što bi bio prvi konkretan korak ka povratku u nuklearnu energiju posle više od tri decenije.

Izlivanjem prvog betona početkom februara "Pakš 2" je iz faze pripreme prešao u status objekta u izgradnji. Mađarski zvaničnici taj projekat vide kao simbol energetskog suvereniteta i dugoročne stabilnosti, jer životni vek nuklearke iznosi najmanje 60 godina, sa mogućnošću produženja. Prema ocenama stručnjaka, stabilna proizvodnja struje u jednoj članici Evropske unije znači i veću sigurnost za ceo region.

Ružica Vranjković, novinarka RTS-a koja prati energetiku, podseća da je Srbija više puta javno iskazala interesovanje za udeo u tom projektu.

"Naši zvaničnici su više puta potvrdili da Srbija razmatra udeo od 5 do 10 odsto. To bi za nas značilo mnogo – ne samo u pogledu energetske sigurnosti, već i u razvoju kadrova i pristupu savremenim tehnologijama", ističe Vranjkovićeva.

Predvorje nuklearne porodice

Direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča" Slavko Dimović smatra da bi ulazak Srbije u vlasničku strukturu "Pakša 2" imao pre svega strateški i psihološki značaj.

"Kupovina 5 ili 10 odsto jeste dobar, ali apsolutno nedovoljan korak ka energetskoj suverenosti. To je, međutim, ulazak u takozvano predvorje nuklearne porodice – ubrzano formiranje kadrovske baze i ozbiljniju komunikaciju sa javnošću", naglašava Dimović.

On dodaje da Srbiji dugoročno nisu potrebna samo ulaganja u postojeće projekte u regionu već i izgradnja sopstvenih kapaciteta.

"Srbiji su potrebna najmanje dva konvencionalna nuklearna reaktora, kao i mali modularni reaktori. Kupovina udela u 'Pakšu' ne sme da isključi gradnju na sopstvenoj teritoriji – te dve stvari moraju da idu paralelno", kaže Dimović.

"Pakš 2" gradi ruski "Rosatom", po principu "ključ u ruke", ali će u tehnološkom procesu učestvovati i francuski partner. Reč je o reaktorima najnovije generacije sa unapređenim sistemima bezbednosti.

"Današnji reaktori projektovani su tako da se iskustva iz Černobilja i Fukušime nikada ne ponove. Radijaciona sigurnost i nuklearna bezbednost su na najvišem nivou", objašnjava Dimović.

On naglašava da je za Srbiju ključno da sarađuje sa svim zemljama koje imaju razvijeno nuklearno znanje – od Francuske, sa kojom je već potpisan memorandum, do drugih evropskih partnera.

Društvena prihvatljivost ključ uspeha nuklearnog programa

Jedan od argumenata u prilog nuklearnoj energiji jeste stabilna i kontinuirana proizvodnja, nezavisna od vremenskih uslova. Prema rečima Ružice Vranjković, Mađarska se već danas hvali jednom od najnižih cena struje u Evropi.

"Nuklearke rade 24 sata dnevno i obezbeđuju baznu energiju. Obnovljivi izvori su neophodni, ali bez nuklearne energije teško je odgovoriti na rastuće potrebe, od industrije do razvoja veštačke inteligencije", ističe Vranjkovićeva.

Dimović dodaje da je ključ uspeha svakog nuklearnog programa društvena prihvatljivost.

"Kadrovi, tehnologija i novac su neophodni, ali bez podrške javnosti projekat ne može da zaživi. Naš zadatak je da taj proces učinimo transparentnim i razumljivim", naglašava direktor Instituta za nuklearne nauke "Vinča".

Ukoliko odluka o učešću u "Pakšu 2" bude doneta, Srbija bi posle više od 35 godina napravila prvi konkretan korak ka povratku u nuklearnu energiju – kao deo šire strategije obezbeđivanja stabilnog i povoljnog snabdevanja električnom energijom.