Završnica pregovora o NIS-u – MOL, ADNOK i licenca OFAK-a; Stanić: Cena najveći problem

Pregovori o kupovini ruskog udela u NIS-u ulaze u završnicu. Razgovori sa mađarskom kompanijom MOL nisu jednostavni, ali očekujem pozitivan ishod u narednim danima, kaže predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Iščekuje se i da rafinerija u Pančevu nastavi da radi, posle zastoja koji je traje duže od mesec dana.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu, da je snabdevanje tržišta derivatima stabilno. "I kao rezultat razboritog korišćenja zaliha, a sa druge strane i povećanog uvoza. Kako smo čuli, 26. odnosno 27. januara će biti prve isporuke naftnih derivata iz refinerije. Svakako će to dodatno uticati na stabilnost", istakao je Stanić.

Kako navodi, to će važiti i posle 23. januara, kada se očekuje da se ili ponovo ukine ta operativna licenca, ili da se ona produži.

"Mi zaista verujemo, ako smo čuli informacije da smo pri kraju pregovora i da će to tokom vikenda ili eventualno koji dan posle biti poslato američkoj administraciji na saglasnost, taj okvir sporazuma, da bi onda licenca trebalo da bude nastavljena. Verovatno opet određeni period dok se ne realizuje kupoprodajna transakcija“, objašnjava Stanić.

Prema njegovim rečima, to bi značilo dodatan uvoz nafte preko JANAF-a, što bi dovelo do dugoročnije stabilnosti u snabdevanju i verovatno pomoglo da se NIS vrati u normalne okvire poslovanja.

Odgovarajući na pitanje šta će biti posle 23. januara, Stanić kaže da to nije dugoročno rešenje. Delimično će se popuniti rezerve koje su potrošene, ali niko ne računa da to može potrajati do kraja 2026. godine. Ipak, to je svakako dobar signal.

Vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta

"Sa druge strane, imajući u vidu sve ove najave i nedavnu posetu ministra spoljnih poslova Mađarske, a i priča o tome da smo ipak već pronašli kupca, samo ne možemo da saznamo njegovo ime dok to ne odobri Amerika, onda verujemo da zaista neće biti problema u funkcionisanju NIS-a tokom ove godine, a to je neophodno da bismo imali vraćanje prerađivačke industrije u zonu pozitivnog rasta, jer smo od oktobra, pa zaključno verovatno sa januarom, beležili pad prerađivačke industrije što je doprinosilo i manjoj stopi BDP-a", objasnio je Stanić.

Kada se pogleda cela prethodna godina, industrija je zabeležila pozitivan rast, iako su pojedini meseci imali smanjenje od nekoliko procenata.

"Mi sada opet imamo NIS kao goruće pitanje, ali verujemo, takva su bar očekivanja, da će se to srediti i da ćemo u drugoj polovini godine, već posle prvog kvartala, imati pozitivan industrijski rast, što bi svakako uticalo da stopa rasta ove godine ipak bude veća nego što je bila prošle godine“, naveo je Stanić.

Kombinatorika u promeni vlasničkog udela

U četvrtak je u Beogradu boravio mađarski ministar spoljnih poslova Petar Sijarto, i iz njegovih izjava, kao i izjava predsednika Srbije, može se zaključiti da pregovori ulaze u završnu fazu. Pominje se i arapska kompanija.

Stanić navodi da je kompanija iz Emirata moćnija u smislu prometa, a njena tržišna kapitalizacija veća nego kod MOL-a.

"Sad se postavlja pitanje ako je mađarska strana zainteresovana za većinski udeo, to je 51 odsto, od 56 odsto koliko ruski vlasnik ima, da li bi kompanija iz Emirata, ADNOK, bila zainteresovana da uzme svega pet odsto“, navodi Stanić.

Podseća da je Sijarto rekao da je matematički to moguće. "Ali da li bi jedna moćna kompanija bila zadovoljna tim malim udelom i da li bi, sa druge strane, uopšte bilo više prostora da bi se pregovaralo za Srbiju – da poveća svoj udeo“, upitao je Stanić.

Tri zainteresovane strane

"Dakle, mi sada imamo tri zainteresovane strane, ali ne možemo da znamo koliki je uopšte prostor za Srbiju da se uključi aktivnije u završne pregovore", kaže gost Jutarnjeg programa.

Sa druge strane, navodi se da bi, u slučaju kupovine od ruskog vlasnika, mogao da se otvori pregovor između tri strane – MOL-a, ADNOK-a i Vlade Srbije, ističe Stanić.

Smatra da je najvažnije da NIS nastavi da funkcioniše bez pretnje ukidanja licence, čime se eliminišu rizici sekundarnih sankcija, čega smo se najviše i pribojavali.

"Jer država može da funkcioniše generalno i kada bi, hipotetički, i nestao NIS, ali to se naravno neće desiti“, dodaje.

"U ovom konkretnom slučaju vremena je sve manje, ne samo u smislu 23. januara ili 24. marta, kada istekne ta licenca za pregovore o kupoprodaji. Jednostavno, sama kompanija je već duže vremena pod pritiskom i njena vrednost se gubi i postavlja se pitanje ako bi se, na primer, sada ovi pregovori odložili u nekom pesimističnom scenariju, ukoliko bi propali, što je mala verovatnoća, da li bi neki novi kupac više bio zainteresovan po toj vrednosti da obešteti“, kaže Stanić.

Šta je najteže u pregovorima

Stanić je rekao da se govori da je cena najveći problem.

"Čuli smo procene različitih eksperata da ruski udeo košta oko milijardu i po evra, sa druge strane, ruski vlasnik Gasprom očekuje bar polovinu svojih ulaganja u NIS, to se kreće od dve do dve i po milijarde evra, sada su to sve spekulacije. Ali sigurno da je, pre svega, najveći problem i dalje geopolitika. Dakle, na koji način se ruski uticaj u NIS-u povlači, a samim tim to vuče i različite druge uticaje, ne samo ekonomske nego i političke, kaže Stanić.

Tehnički aspekt je sama realizacija te finansijske transakcije, jer se govorilo da bi mogla da se izvrši i da sredstva budu deponovana na zamrznuti račun koji bi ostao tu dok se ne reši situacija u Ukrajini, dodaje on.

ADNOK u Evropi

Stanić kaže da je ADNOK kompanija koja raspolaže i rezervama nafte.

"Eksploatacija je vrlo ograničena, minimalna u Slovačkoj, u Hrvatskoj, i u Mađarskoj, gde MOL ima svoje rafinerije. Dakle, MOL jeste ozbiljna kompanija, odmah da naglasimo, u ovom delu Evrope. Kada govorimo o Emiratima, oni su globalno aktivni, manje u Evropi, u ovom delu, konkretno jer je to relativno malo tržište", kaže Stanić.

"Međutim, imajući u vidu da je tržište Srbije ipak relativno veliko i značajno za MOL, veća je verovatnoća da ipak MOL bude taj koji će na kraju kupiti ruski udeo i ono što je bitno i što smo čuli iz nekoliko izjava i zvaničnika i eksperata, jeste da je rafinerija u Srbiji toliko značajna i samim tim i srpsko tržište, da ne postoji rizik da se ponovi nešto što se desilo u Hrvatskoj sa rafinerijom u Sisku – zatvaranje rafinerije Pančevo", rekao je Stanić.

Podvlači da ne stoje argumenti da je rafinerija višak za MOL, imajući u vidu da je tržište Srbije po potrošnji veće nego tržište Hrvatske.

"U tom pogledu mi zaista verujemo da NIS ostaje da funkcioniše sa svojom rafinerijom, jer u drugom slučaju bi naravno država morala da interveniše, ali pitanje konkretno interesa Emirata u ovom slučaju još je nejasno, osim što se verovatno tu ističe, pre svega dobra volja da pomogne imajući u vidu politički odnos između dva lidera dve zemlje", rekao je Stanić.

Na osnovu čega OFAK donosi odluku

Odgovarajući na pitanje na osnovu kojih kriterijuma OFAK donosi odluke, kaže da su to politički kriterijumi. Dodaje da ne postoji jasan standard koji objašnjava zašto je nešto dozvoljeno u Mađarskoj ili u nekoj drugoj zemlji, a nije dozvoljeno u Srbiji.

"I definitivno da će to zavisiti od, možemo slobodno reći, diskrecione odluke američke administracije, ali imajući u vidu da je stiglo to produženje, privremena licenca za operativnost, mi zaista verujemo da je to ipak tô, osim ako se ne desi baš neki politički incident koji se možda neće videti javno, možda jedini razlog koji sada može uticati na neodobravanje licence, dok su svi drugi razlozi da se to ipak desi i da bude odobrena – tu“, zaključio je Stanić.