Prosečna plata u Srbiji još malo pa 1.000 evra, ali zarade u EU i dalje daleko

Srbija je po visini prosečne plate na Zapadnom Balkanu sa 930 evra u samom vrhu, odmah iza Crne Gore koja beleži prosek od 1.016 evra. U poređenju s Evropskom unijom, razlika u prihodima Srbije i zemalja iz komšiluka je ogromna.

Na nivou cele Unije, prosek je oko 39.800 evra godišnje, odnosno 3.000 evra mesečno. Posmatrano po pojedinačnim zemljama, raspon se kreće od gotovo 83.000 evra godišnje u Luksemburgu do nešto više od 15.000 evra u Bugarskoj.

Šest zemalja ima prosek veći od 50.000 evra godišnje plate. Od država koje su nekad bile u Jugoslaviji, najbolje stoji Slovenija, s oko 35.000 evra godišnje.

Ivan Nikolić ukazuje da se podaci Evrostata odnose na bruto, ne na neto plate, što je ističe veoma bitno.

"Kad kažemo da ćemo ove godine izaći na hiljadu evra, to je hiljadu evra neto, mnogo je više bruto. Jedino je Crna Gora iznad nas, ali to je zato što su imali značajnu fiskalnu promenu, odnosno doprinose koje su vezane za zdravstvo su isključili praktično iz bruto plate. To je imalo za efekat veće neto plate, međutim, došlo je do potpune devastacije zdravstvenog sistema, tako da nije uporedivo", naglašava Nikolić. 

Dodaje i da Srbija ima neto zaradu identičnu s Bugarskom, koja je članica EU.

Da li inflacija raste brže od zarada

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna bruto plata za septembar je 150.947 dinara, realan rast je 10,5 odsto. Prosečna neto plata iznosi 109.147 dinara s realnim rastom od 10,4 odsto, a medijalna neto plata u istom mesecu 85.267 dinara.

Kada je reč o zaradama u Srbiji, Beograd je na prvom mestu sa 135.332 dinara, Vojvodina 104.435 dinara, Južna i Istočna Srbija 94.389 dinara i Šumadija i Zapadna Srbija 92.535 dinara.

Letos je inflacija skočila na 4,9 odsto, što je iznad zacrtanog okvira Narodne banke od tri procenta plus minus 1,5 odsto. Od septembra se inflacija smiruje, pa se prošlog meseca svela na 2,8 procenata.

Nikolić naglašava da je bitno da je inflacija savladana na kraju godine, ukazujući na nesvakidašnju praksu u trgovini, da se zaračunavala ogromna marža. Država je, kaže, intervenisala, donela uredbu kojom su marže limitirane na 20 odsto i automatski se cena stabilizovala. Prvi put nakon februara 2021. godine zabeležena je deflacija u grupi hrana i bezalkoholna pića.

Kako rast od 10 odsto može da poboljša standard

Izdaci za hranu u Srbiji su 40 odsto, a u Sloveniji 20 odsto, u Crnoj Gori 30 odsto.

Nikolić objašnjava da je to nešto što je nasleđeno, posledica tog nižeg nivoa plata i s druge strane, jako skupe hrane, visokih cena, koje su nekako bujale prethodnih godina.

"Uz postavljanje kontrole najavljeni su i sistemski zakoni koji će to regulisati. Nadam se da bi krajem februara trebalo to da profunkcioniše, kada bi uredba možda mogla da se obustavi s obzirom na to da je oročena na šest meseci, ali videćemo. Možda će biti nastavljena, ali to je već do procene nosioca ekonomske politike", ocenjuje Nikolić.

Dodaje da je puno indikatora koji ukazuju da je došlo do porasta kvaliteta života ili standarda šire posmatrano.

NIS i drugi rizici

Predsednik Saveta guvernera NBS ističe da je cilj da sustižemo Evropu i da se, kada je rast privrede brži od njih, to i postiže. 

"I u ovoj godini, uprkos neverovatnim rizicima, limitima, pritiscima, unutrašnjim spoljnim, imali smo, odnosno imaćemo rast ove godine oko dva odsto", precizirao je Nikolić.

Podseća na loše uticaje na projekciju rasta: loša poljoprivredna godina, loše sušno leto bez padavina odrazilo se na elektroprivredu, pad proizvodnje struje, rat koji je pogodio Evropu, evrozonu u kanalu.

"Grubo rečeno, ali istinito, tražnja niska, naš izvoz ne raste onom dinamikom koju smo planirali. U ovoj godini smo planirali da imamo ekspanziju te nove proizvodnje koja je pokrenuta u Fijatovoj fabrici automobila. Ona raste, ali ne onom dinamikom kojom je bilo očekivano", kaže Nikolić.

Posebno ukazuje na problem s NIS-om tokom cele godine koji je eskalirao poslednjih meseci. U septembru je u proseku za 10 odsto bila niža proizvodnja u toj rafinerijskoj preradi nafte, što se opet odrazilo na usporavanje industrije.

"Imali smo problem s inflacijom koja je realno oborila i promet u trgovini, koji se opet odrazio na bruto domaći proizvod. Imali smo problem sa tim unutrašnjim nemirima, blokadama koje su poslale lošu sliku u svetu, pa je i priliv stranih turista i uopšte turistički promet bio niži za oko pet odsto. Sve to uzeto u obzir, dobro je da je rast dva odsto, to je dvostruko brže nego u EU, tamo će ekonomija rasti oko jedan odsto", ocnjenjuje predsednik Saveta guvernera.

Uz sve to dodaje i dolazak američkog predsednika Donalda Trampa sa svojom vrlo specifičnom ekonomskom politikom, tim visokim tarifama koje se odnose i na nas.

Da li Srbija može da očekuje bolji standard 2026. godini

Nikolić ističe da Srbija u novu godinu ulazi sa većom neizvesnošću koja je preneta u vezi sa  NIS-om. Međutim, nada se i da će se taj problem rešiti.

"Svakako moramo da rastemo. Dakle, imaćemo bolju poljoprivrednu godinu, gotovo izvesno. Imaćemo bolju elektroprivredu, gotovo izvesno. Industrija raste onako kako raste. Imamo sada već potpuno jasnu sliku da će trgovina biti bolja jer inflacija sada već svedena na onaj centralni nivo, centralnu projekciju", navodi Nikolić.

Napominje da će srednjoročni investicioni projekat vezan za Ekspo, dobiti kulminaciju sledeće godine, koji će dati podsticaj konačno i građevinarstvu.

"Nadam se da ćemo se vratiti tim višim stopama, makar oko tri ili više posto, što bi obezbedilo ubrzanje i tog standarda", zaključuje predsednik Saveta guvernera NBS.