Glamočić o mleku: Da bi cena ostala konkurentna, moraćemo da je usklađujemo sa Evropom, neophodno i povećanje potrošnje

Pre četiri dana gledali smo nemile scene prosipanja mleka po Srbiji. 

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je, gostujući u Dnevniku RTS-a, da su to bili pojedinačni slučajevi i da ih ne treba zanemariti.

"Mi kao odgovorna država, kao odgovorna vlada, ministarstvo, znali smo da dolazi 'tajfun' iz Evrope, u pitanju su globalni poremećaji. Kada je predsednik Aleksandar Vučić govorio pre nekoliko godina o nadolazećoj krizi, o ratu između Ukrajine i Rusije, mnogi nisu verovali, kada je pričao o punjenju robnih rezervi, takođe je bilo puno skepse. Međutim, mi smo se tada polako pripremali i nije slučajno što su uvedeni veoma visoki podsticaji kada je u pitanju mlečni sektor", kaže Glamočić.

Napominje da se po svakoj kravi dobija 55.000 dinara, 19 dinara po litru mleka, 100.000 za junicu prvotelku.

Ističe da su to najveći podsticaji ne samo u Evropi, nego veruje i u svetu.

Poremećaji na relaciji SAD–EU–Kina

U pitanju su, kako kaže, globalni poremećaji.

"Ono što moramo da znamo je da su se desili veliki poremećaji na relaciji SAD–EU–Kina. Trenutno imamo poremećene relacije EU i Amerike. Evropa ne može da izvozi u Ameriku. Njihovi viškovi mleka se prelivaju ovde“, kaže ministar poljoprivrede.

Cene na spot-tržištu Evrope

Glamočić kaže da su se cene na spot-tržištu Evrope kretale prethodnih dana na relaciji od 11 do 25 evrocenti. Prekjuče se trgovalo čak za pet evrocenti.

"Možete zamisliti kako se mleko koje košta oko 50 evrocenti prodaje za pet evrocenti i šta će se desiti? Ti viškovi mleka će se neminovno prilivati ka nama. Naši farmeri izlaze sa pričom da jednostavno mi zabranimo uvoz“, napominje Glamočić.

Dodaje da je Srbija velika zemlja izvoznica i da mnogo više izvozi, godišnje oko milijardu i po evra više izveze.

"Ne želimo da cena pada u Srbiji, ali moramo biti spremni na 'tajfun'".

"Ako se desi da cena u Evropi nastavi da pada i u narednom periodu, a kako prognoze kažu to će se verovatno dešavati, mi da bismo ostali konkurentni u izvozu, moraćemo te cene usklađivati sa evropskim cenama“, napominje.

Ako cena pada u Evropi, ti proizvodi će neminovno dolaziti u Srbiju.

Uvezeno za 29 procenata manje nego prošle godine

"Stalno se traži priča – da Srbija zabrani uvoz. Treba svi da znaju da mi godišnje uvezemo oko 41.300 tona, konkretno za ovih 11 meseci smo uvezli 41.300 tona mleka i mlečnih proizvoda, a niko nije pomenuo da je Srbija izvezla 52.000 tona mleka i mlečnih proizvoda", kaže on.

Ističe da smo za 26 odsto više izvezli nego što smo uvezli.

"U periodu za 11 meseci, do novembra, uvezeno je 29 procenata manje nego prošle godine. A stalno ide priča u javnosti, i spinuju se informacije, pogotovo po društvenim mrežama, kako se povećava uvoz. To su zvanični statistički podaci", podvukao je Glamočić.

"Evo možete videti – 29,1 odsto je uvezeno manje mleka“, kaže ministar poljoprivrede.

Proizvođači mleka u Srbiji traže da zaštitite domaće tržište od uvoza jeftinog mleka, kako kažu iz Evropske unije, a od trgovaca da smanje marže, u suprotnom će, kažu, preduzeti radikalne mere.

Srbija konačno povećala proizvodnju mleka

U odnosu na prošlu godinu, Srbija je konačno povećala proizvodnju mleka.

"Ove mere su dale rezultat. U odnosu na 2023. godinu, 10 odsto je veća proizvodnja mleka. Šta se desilo? Potrošnja mleka je pala za više od 20 odsto. Trend među mladima, po društvenim mrežama, mleko se stavlja na crnu listu kao nezdrava namirnica i moramo povesti računa, a to ima veze i sa maržama", dodaje on.

Tu, kako kaže Glamočić, ima prostora, pogotovo sa maržama, za UHT mleko, na mleko koje se najviše pije, da tu dolazi do smanjenja marži i da se kriza predupredi.

Kaže da je razgovarao sa farmerima pre nekoliko dana, i taj sastanak je trajao više od pet sati.

"Naravno, tema uopšte nije lagana, svi su svesni težine problema i mi smo u skladu s tim zakazali za četvrtak sastanak zajedno sa predsednikom Vlade, sa šefom kabineta predsednika, biće prisutni svi trgovinski lanci, najvažnije mlekare i nakon toga ćemo imati sastanak sa udruženjima", rekao je Glamočić.

Večeras sastanak sa predstavnicima dva udruženja

Podvlači da se politika ne vodi samo u kabinetu, i da će dva udruženja koja kod nas predstavljaju ovaj sektor imati sastanak večeras u 20 časova.

"Želim sa njima direktno da razgovaram, to neće biti lagan sastanak, jer naši poljoprivrednici misle da država to lako može da reši, zabrani uvoz i tako dalje, ja ću pokušati da im objasnim koliko je situacija složena, ali da pozovem da ovu krizu podelimo svi na jednak način", dodaje.

Ako bude cena mleka padala, trudićemo se da do toga ne dođe, ona mora da pada i u rafovima, u našim prodavnicama, da jednostavno imamo jeftinije mleko i da povećavamo našu potrošnju, navodi.

"Bez povećanja potrošnje nećemo prevazići krizu"

"Bez povećanja potrošnje, nećemo prevazići ovu krizu. Ovde ne postoji trajno rešenje, ovo je najosetljiviji sektor, još ga niko nije izumeo da se reši. Ja ću navesti samo primer – SAD, da bi rešile velikih viškova mleka, dosetile su se čizburgera, koji, pored mesa, ima u sebi jedno ili dva parčeta sira i tako su povećali potrošnju mleka", objasnio je.

"Tako da još jednom apelujem na naše građane: da bismo pomogli našim proizvođačima mleka u ovoj krizi, da malo više konzumiramo mleko i mlečne proizvode, a svi znamo da su to najzdraviji proizvodi", zaključio je Glamočić.

Do srede isplata 100 odsto budžeta za podsticaje

Glamočić navodi da će Ministarstvo do srede isplatiti prvi put 100 odsto budžeta predviđenog za podsticaje.

"To se prvi put dešava u našoj istoriji. I naravno, u skladu s tim, mogu da kažem da smo zadovoljni budžetom za narednu godinu, gde je poljoprivreda dobila duplo više novca nego što učestvuje u BDP-u. I ono što može da obraduje naše poljoprivrednike, planiramo da tu čuvenu krovnu uredbu, koja nam omogućava isplatu podsticaja, usvojimo pre kraja ove godine, opet posle dužeg perioda da to bude urađeno", rekao je Glamočić.

Kako je istakao, ove godine će biti predstavljen kalendar podsticaja, tako da će poljoprivrednici tačno znati kada će koje podsticaje dobijati naredne godine.

"Planiramo da pre prolećne setve isplatimo podsticaje za biljnu proizvodnju, kao i kreditnu podršku, tako da poljoprivrednici dobiju novac pre same setve", istakao je Glamočić.