Večita trka rasta plata i cena hrane – može li kućni budžet da izađe kao pobednik

Značajan udeo u troškovima domaćinstava u Evropi čini hrana – u proseku oko 11,9 odsto ukupne potrošnje u EU, dok u nekim zemljama, poput Rumunije, taj udeo dostiže i 20 procenata.

Cene hrane se značajno razlikuju širom Evrope. Ako se prosečnoj evropskoj korpi hrane, poređenja radi, dodeli vrednost 100, u nekim državama ona košta više od 160 – na primer, u Švajcarskoj.

Nešto jeftinije je na Islandu – 146, u Norveškoj – 131, Luksemburgu – 126, Danskoj – 119. Čak i kada su prihodi visoki, troškovi hrane ozbiljno opterećuju budžete domaćinstava.

Nasuprot tome su zemlje kao što su Severna Makedonija, Rumunija, Turska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, gde je ista korpa daleko jeftinija – za 25 do 27 odsto u odnosu na evropski prosek.

Srbija je negde između – oko 96, što je nešto ispod proseka, ali je to i dalje veliki izazov za kućni budžet, jer prosečna primanja nisu usklađena sa cenama hrane.

Navedene razlike ne odražavaju cene samo nominalno. One pokazuju koliko domaćinstva zapravo moraju da izdvoje za osnovne životne namirnice.

Cene hrane na nivou onih u EU, a plate upola manje

Urednica časopisa Biznis i ekonometer Radojka Nikolić kaže za RTS da je, kada se pogledaju podaci Evrostata od pre godinu dana, odnos plata i cena ostao isti.

"Prosečne cene hrane kod nas su na nivou proseka Evropske unije, ali onda da kažemo i kolika je plata. Naša prosečna plata je negde oko 53 odsto prosečne plate u Evropskoj uniji. Dakle, tu se već vidi ta razlika. Mnogo više dajemo za hranu nego što daju oni i gotovo sve nam ode na hranu", ukazuje Nikolićeva.

Napominje da je sve počelo tokom pandemije kovida i značajnijim rastom inflacije.

"Možete li da se setite da je 2020. godine naša inflacija bila 1,6 odsto, što nam sad izgleda neverovatno, a da su cene hrane tada rasle 0,2 odsto – dakle, zanemarljivo", navela je Nikolićeva.

Tokom proteklih pet godina, ukupan rast inflacije bio je oko 40 odsto, ali kada se posmatraju samo cene hrane, rast je veći od 52 odsto. Dakle, cene hrane rastu brže od inflacije.

"Ono što jeste naš problem i što je karakteristično za ekonomije u razvoju, za siromašna društva – tamo gde je potražnja najveća, a mi dosta trošimo na hranu, tu cene rastu najbrže", napominje Radojka Nikolić.

Uz to, kako kaže, postoji "ceo komplet" uticaja – veći su troškovi proizvodnje, logistike, dopremanja – svi troškovi koji ulaze u proizvodnju i dostavu hrane i, na kraju, marža koju zaračunavaju trgovci. Ističe i da samo konkurencija na tržištu može da obori cene hrane.

Visoke marže i niska produktivnost

Trgovinske marže najčešće se navode kao glavni razlog za visoke cene hrane. Međutim, Nikolićeva ukazuje na još jedan problem – nisku produktivnost.

"Imamo visoke troškove po jedinici proizvoda. Ono što si uložio ne možeš da naplatiš po niskoj ceni, nego uvećavaš", navela je Nikolićeva.

Istraživanja Evropske banke za obnovu i razvoj pokazala su da su tokom proteklih deset godina u Srbiji plate porasle za 50 odsto, a produktivnost svega 10 do 15 odsto.

Uporediva država je Bugarska, gde je, međutim, rast plata i produktivnosti usklađen – po 30 odsto. Kod Rumunije je razlika manja nego u Srbiji – plate su rasle 40, a produktivnost rada 30 odsto.

"Nedovoljno efikasno poslujemo. Ali to nije naša boljka od juče. Produktivnost je decenijama unazad problem. Mi jednostavno nismo efikasni“, ukazuje urednica magazina Biznis.

Na cene hrane može da utiče i država. U slučaju Srbije, to je učinjeno ograničavanjem marži.

Mehanizmi za intervenciju države

Još jedan od mehanizama koji je državi na raspolaganju jeste niži PDV na hranu. U Srbiji PDV na hranu jeste niži, ali se ne odnosi na sve proizvode.

"U Nemačkoj, na primer, država subvencioniše proizvodnju mlečnih proizvoda, a onda na te proizvode naplaćuje niži PDV koji je između jedan i sedam posto. Tokom korone nisu naplaćivali PDV (na mlečne proizvode) uopšte", navodi Nikolićeva.

Takve intervencije nisu rizične po budžet jer se, kako objašnjava, to nadoknađuje povećanjem potrošnje.

"U siromašnim društvima, kad povećate prihode, to ode u potrošnju, tako da će i prihod od PDV-a biti veći", ukazuje Nikolićeva.

Ne očekuje značajne promene, ili bar ne poboljšanje, tokom narednih meseci. Cene hrane su već dostigle visok nivo, pa prostora za značajan rast nema. To je, međutim, slaba uteha, s obzirom na to da se ne može očekivati pojeftinjenje koje bi povoljnije uticalo na kućni budžet.

"Taj nivo koji smo dostigli je dovoljno ograničavajući faktor da ne mogu cene da idu dalje, jer je sad tu stupila na scenu kupovna moć potrošača. Cene se formiraju prema kupovnoj moći. Kad vi podignete platu, normalno je da će onda otići i cene, jer trgovci će proceniti da vi to možete da platite", objašnjava Nikolićeva.

Ocenjuje da će povećanje penzija i najavljeno povećanje plata u javnom sektoru uticati na to da cene idu gore.

"Kupovna moć, čim se poveća kroz platu, to se oseti kroz povećanje cena, bez obzira na to što su neke cene dostigle već visok nivo... Kad god rastu primanja, to odmah usisa trgovina“, zaključila je Radojka Nikolić.