Tabaković: NBS dobila upozorenje o uvođenju sekundarnih sankcija zbog NIS-a

Jorgovanka Tabaković je na prezentaciji izveštaja o inflaciji u novembru rekla da je upozorenje o mogućnosti uvođenja sekundarnih sankcija "ozbiljna pretnja" i da vrlo ozbiljno shvataju to upozorenje.

"Dobili smo upozorenje kao entitet koji sarađuje sa poslovnim entitetom koji je pod sankcijama. To za nas jeste ozbiljno upozorenje", rekla je Tabakovićeva na predstavljanju izveštaja o inflaciji.

Dodala je da centralna banka Srbije nije dobila preciznije objašnjenje šta bi te sekundarne sankcije tačno značile.

"Sam pojam sankcija ne zvuči dobro. Nadam se da tih sankcija neće biti jer bi to značilo blokadu svih plaćanja" naglasila je Tabakovićeva.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je još pre mesec dana rekao da je iz SAD stiglo upozorenje Narodnoj banci Srbije zbog korišćenja "dina“ kartice za plaćanje na NIS-ovim pumpama.

Na vanrednoj sednici Vlade, održanoj u nedelju, Vučić rekao je da su nam i banke ugrožene zbog situacije u vezi sa NIS-om, te da je dobio rok od sedam, osam dana, ali da posle toga situacija mora da bude rešena.

"Ja sam razgovarao sa američkim zvaničnicima i upozorili su me na opasnost u našim finansijskim institucijama. Molio sam za još 7, 8 dana. Mislim da sam to uspeo da dobijem... Nikada to ne mogu da dobijem zvanično, ali do sada su Amerikanci poštovali i ono što usmeno dogovorimo", rekao je Vučić.

"Inflacija će biti u okviru cilja"

Govoreći o međugodišnjoj inflaciji u Srbiji, guvernerka je rekla da će nastaviti da se kreće tokom perioda važenja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su od septembra na šest meseci ograničene trgovinske marže na prehrambene i proizvode kućne hemije na 20 odsto, kao i u srednjem roku, u granicama od oko centralne vrednosti cilja tri plus-minus 1,5 odsto.

Dodala je da se krajem 2026. očekuje da inflacija bude četiri odsto.

Tabakovićeva je navela da kretanju inflacije u granicama ciljane vrednosti treba da doprinesu najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, popuštanje troškovnih pritisaka iz međunarodnog okruženja, efekti dosadašnjeg slabljenja dolara prema evru, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od ovogodišnje.

Rast zarada, veći raspoloživi dohodak za potrošnju, kako je dodala, trebalo bi da deluje u suprotnom smeru, ali ni po tom osnovu se se ne očekuj veći inflatorni pritisci.

Guvernerka je podsetila da je ukupna međugodišnja inflacija u Srbiji u septembru znatno usporila, na 2,9 odsto, a u oktobru na 2,8 odsto, u velikoj meri kao rezultat delovanja Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe o ograničenju marži.

Istakla je i da je zahvaljujući Uredbi o maržama 147 proizvoda u septembru smanjilo cenu na mesečnom nivou tako da je međugodišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića sa 7,8 odsto u avgustu pao na 1,7 odsto.

Građevina usporila, očekuje se pad neto izvoza

Prema njenim rečima, sektor usluga se međutim nije oporavio, a i građevina je usporila, a očekuje se i pad neto izvoza.

Tabakovićeva je navela i da je projekcija rasta BDP za 2026. godinu 3,5 odsto, i da će rast biti vođen domaćom tražnjom, dodavši da će Ekspo doprineti rastu investicija. 

"Projektujemo da će rast BDP u 2027. iznositi pet odsto, a ubrzanju njegove dinamike biće podstaknuto većim izvozom usluga zbog održavanja specijalizovane izložbe Ekspo 2027", rekla je guvernerka centralne banke Srbije.