Kakva je sudbina NIS-a i da li je nacionalizacija najbolje rešenje

Ponuda ruskog partnera u NIS-u da "trećoj strani" ponudi upravljanje kompanijom nije zadovoljila američke zahteve, a Velimir Lukić kaže da je Vašington poslao poruku da ta međurešenja, odnosno rešenja u takozvanoj sivoj zoni, nisu zadovoljavajuća za OFAK.

“OFAK je zauzeo tvrđi stav i čini mi se da sa uvođenjem sancija NIS-u neka ponuđena rešenja se ubrzavaju. OFAK, sa druge strane, šalje mešovite signale, signale sa šumom, jer kod nas se insistira da rusko vlasništvo mora da bude istisnuto, dok kod nekih drugih kompanija, kao što je 'Lukoil', videli smo da to nije jedini uslov”, navodi Lukić.

Na pitanje šta znače dodatna tri meseca za pregovore, ako NIS ne radi, Lukić objašnjava da se time dobijaju tri meseca OFAK-ovog konstantnog monitoringa.

“Što znači da svako rešenje koje se ponudi, oni će u najkraćem roku da to obrade i da daju povratnu informaciju da li je to odgovarajuće ili ne. Sa druge strane, ono što je važno – ako dođe do neke finansijske transakcije, da će ona moći da se sprovede kroz neke regularne kanale međunarodnih bankarskih transakcija", objasnio je Lukić.

Poručuje da je izlaz uvek u pregovorima i kompromisu.

“Ovu našu situaciju prati i svojevrstan apsurd – on se sastoji u tome da ima jako malo ekonomskih kontakata, ako ih uopšte ima, između zapadnog sveta i Rusije i u takvoj situaciji je pitanje kako uopšte može doći do pregovora”, dodao je Lukić.

Naveo je da je postojao pokušaj kompanije "Gunvor" da probije taj led, ali da se taj pokušaj neslavno završio.

"Možemo na bazi tog neuspešnog preuzimanja da kažemo da nismo sigurni kako će se na poslovanje 'Gunvora' dalje odraziti njegov pokušaj preuzimanja 'Lukoila', s obzirom da OFAK nije dao zeleno svetlo, jer svaka kompanija koja bi potencijalno stupila u kontakt sa ruskom stranom mogla bi biti etiketirana kao suviše bliska ruskim interesima što može da ima uticaja na poslovnu reputaciju", dodaje Lukić.

"Nalazimo se u pat poziciji"

Ukazuje da smo u pat poziciji u kojoj se traži da se nađe rešenje, a zapravo rešenja koja su komercijalna nisu raspoloživa.

Na pitanje kakva rešenja očekuje na današnjoj sednici Vlade, Lukić kaže da najpre saznamo najnovije podatke o snabdevanju naše zemlje naftom i naftnim derivatima.

“Očekujem da se uputi apel na dve adrese – jedna adresa je vašingtonska, druga moskovska. Na vašingtonsku adresu da to znači kolaps, barem privremen i kratkotrajni, našeg tržišta nafte dok se ne uspostave neki alternativni kanali. Na moskovsku adresu da objektivno gledano NIS trenutno radi zbog toga što je država na neki način podrška ili pomoć u krajnjoj instanci. Međutim, ta podrška ne može da bude večna i neće moći večno da se pruža”, dodao je Lukić.

Napominje da je nacionalizacija uvek najlakše i najbrže rešenje u svim situacijama.

“Međutim, ona je istovremeno i najkontroverznije rešenje sa svim implikacijama koje podrazumeva, a i rešenje sa najdalekosežnijim posledicama. Kada su u pitanju međunarodni ekonomski odnosi i međudržavni odnosi, vi na taj način kroz nacionalizaciju trasirate neki novi kanal komunikacije, kanal odnosa sa drugim veoma velikim i važnim zemljama u svetu kao što je Rusija. U našoj zemlji do sada imali smo nekoliko ovakvih trenutaka, ovo takođe može da bude preloman trenutak i videćemo kako ćemo proći kroz njega”, kaže Lukić.

Šta ako rafinerija prestane sa radom

Govoreći o tome šta će biti ako rafinerija stane, Lukić kaže da se okrećemo ka uvozu, kao i da alternativa nemamo.

“Ono što već vidim ove godine jeste da je tržišno učešće NIS-a značajno palo, da više nije četiri petine nego nešto ispod dve trećine tržišta. U takvim okolnostima već znamo da se udvostručio uvoz i benzina i dizela u našoj zemlji i možemo da očekujemo da se verovatno takvi trendovi nastave”, naveo je Lukić.

Kada je reč o tome koje su nam opcije snabdevanja, Lukić kaže da su to uvek one najbliže zemlje koje imaju rafinerije, imaju dovoljno prerađivačkih kapaciteta.

“U prvom redu to su Mađarska i Rumunija. Mađarska ima određenu prednost zato što je dobro i lakše povezana sa našom zemljom kako preko Dunava, tako i železničkim transportnim saobraćajem i MOL se jedini obavezao da će pomoći našoj zemlji. Naravno, drugi potencijalni snabdevači na našem tržištu su mogući, ali ne u toj meri da na pravi način podmire naše tržište”, dodao je Lukić.

Na pitanje kakve su posledice ako se budemo oslanjali na uvoz, Lukić kaže da pre svega ne možemo da garantujemo stabilno snabdevanje naše zemlje.

“Dakle, zavisimo od drugih i od toga koliko će oni biti voljni da nam isporuče. Druga, bitnija stvar, postajemo energetski zavisni od drugih. Za neke manje zemlje to je naravno normalno rešenje, za zemlju naše veličine to nije baš optimalno rešenje”, poručuje Lukić.

Marković: Odluka bila očekivana, sada je odgovor na državi

Stručnjak za energetiku Željko Marković kaže za RTS da je ovakva odluka američke administracije bila očekivana, budući da je bilo odlaganja prethodnih devet meseci.

Ističe da je američki stav jasan i od ranije – traže da ruska strana izađe iz NIS-a.

“Sada je na državi odgovor – mora da zadrži energetsku bezbednost i stabilnost. Moraće da verovatno uvede prinudnu upravu i da izvrši eksproprijaciju NIS-a, ono što smo nazivali nacionalizacijom”, objasnio je Marković.

Ističe da ukoliko do toga ne dođe, uslediće naredni korak – to su sekundarne sankcije.

“Koje će se vrlo izvesno uvesti protiv svih entiteta koji rade sa NIS-om, a u prvom redu tu vidim banke. U tom trenutku praktično će se blokirati računi NIS-u i NIS više neće moći da posluje ni u ovom smislu kako sada posluje, a to onda ide dalje ka nekom stečaju”, kaže Marković.

Ističe da ako se ne povuku neki potezi, imaćemo nestašice, ali da to može da se predupredi.

Objašnjava da je poenta svega da ta strana koja kupuje NIS mora da bude prihvatljiva za američku stranu, kao i da je za to dato još malo vremena – do 13. februara.

“Posle toga ni neće moći niko da kupi, samo nacionalizacija će biti opcija”, dodaje Marković.

Ističe da Srbija ima 30 odsto vlasništva u NIS-u, kao i da smatra da je najprirodnija opcija da država otkupi.

Na pitanje da li ruska strana ima razumevanja za čitavu situaciju, Marković kaže da je sa poslovnog apsekta njima bolje da prodaju NIS nego da čekaju scenario koji bi pored sekundarnih sankcija doveo do toga da NIS ide u stečaj.

“Što se tiče biznis interesa, njima je bio interes da izađu iz vlasništva odmah u januaru kada je zaprećeno sankcijama, jer su tada mogli da dobiju bolju cenu. Ovde je reč o politici i zbog toga ruska strana nije izlazila iz vlasništva, jer bi to onda bio signal Zapadu da su se povinovali njihovim odlukama, a oni ne žele da pošalju takvu poruku”, poručuje Marković.

Kada je reč o rafineriji, poznato je do 25. novembra ima nafte za preradu, a Marković kaže da ukoliko bude bila brza odluka države, tražiće se izuzeće od sankcija, dok se ne steknu uslovi za potpuno skidanje sankcija.

"Čim se dobije ta licenca, NIS može da nastavi da posluje i onda može da krene opet uvoz i prerada nafte. Očekujem da to ne bude toliko dugo da mi dođemo u situaciju da zbog toga što rafinerija ne radi imamo nestašicu i manjak derivata", navodi Marković i dodaje da će se tako normalizovati i rad pumpi.

Kada je reč o tome kakve odluke očekuje na današnjoj sednici Vlade, Marković navodi da je to prinudna uprava i stavljanje NIS-a u okvire države.

“Očekujem da će se doneti zaključak, verovatno će morati i neki zakon da se donese, koji će omogućiti prinudnu upravu i ulazak NIS-a u okvire države Srbije”, navodi Marković.