Gazdinstva mogu da ostanu bez subvencija zbog paljenja biljnih ostataka

U Nezavisnoj asocijaciji poljoprivrednika Srbije tvrde da proizvođači koji se profesionalno bave poljoprivredom retko spaljuju biljne ostatke, jer su svesni da se njihovim zaoravanjem smanjuje potreba za korišćenjem veštačkih đubriva. A to znači i manje troškove proizvodnje.

"To uglavnom pale ljudi koji nemaju svoju zemlju, a imaju kod kuće neku kokošku, svinju ili drugu životinju, pa dolaze da pokupe ono što je ostalo posle skidanja useva. Oni zapale biljne ostatke, jer im je lakše da vide gde je to što je ostalo", kaže Jovica Jakšić, predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.

Zbog štete koja se nanosi i parceli koja je namerno zapaljena, ali i eventualnim okolnim na koje požar može da se proširi, u ovoj asocijaciji oštro osuđuju ovakvo ponašanje. Smatraju da je odluka resornog ministarstva da stane na put ovoj praksi dobra, ali ne i način na koji su to najavili.

"Mi jesmo protiv toga da se pale biljni ostaci, ali smatramo da je odluka o stavljanju u pasivan status preuranjena. Ne može poljoprivrednik da odgovara ako mu je neko upalio njivu", objašnjava Jakšić.

Umesto pasivnog statusa, jačanje poljočuvarske službe

Proizvođači imaju mogućnost da nadležnima prijave podmetnut požar na njihovim parcelama.

"Ja lično nemam saznanje da je bilo koja moja parcela upaljena, što ne znači da nije. S druge strane, imamo saznanja da je, recimo, u Alibunaru u Južnom Banatu, ceo atar upaljen. Nije to bilo pojedinačno paljenje svih parcela, nego je, verovatno, jedna upaljena, a vetar je proširio vatru i sve je izgorelo. Da li tamo svi poljoprivrednici treba da idu u pasivu i da ostanu bez subvencija", pita Jakšić.

Pre stavljanja u pasivan status gazdinstva, smatra, trebalo bi preduzeti sve mere kako bi se sprečilo nelegalno spaljivanje biljnih ostataka.

"Trebalo bi da se više angažuje poljočuvarska služba. Da poljočuvari češće obilaze njive i da vide šta ljudi koji nemaju parcele rade u ataru. Ako nema dovoljno ljudi, neka se poveća broj zaposlenih u toj službi. Tada će biti jasno i onima koji odlaze u polje i pale da će biti kažnjeni", kaže Jakšić.

Kontrola spaljivanja biljnih ostataka

U resornom ministarstrvu kažu da su poljoprivredni inspektori u prethodnom periodu kontrolisali 22 jedinice lokalne samouprave u 56 katastarskih opština. Ovom akcijom obuhvaćeno je oko 580 hektara.

"U većini slučajeva utvrđeno je da sami poljoprivrednici pale žetvene ostatke, nastojeći da na brz način pripreme zemljište za setvu. Prema saznanjima inspektora, postoje i slučajevi podmetnutih požara, ali se taj broj ne može precizno utvrditi, jer lica najčešće nisu zatečena na licu mesta", navode u Ministarstvu poljoprivrede.

Tokom kontrole, objašnjavaju, proverava se da li na parceli ima tragova paljenja – pepela, gareži ili nesagorele slame. Inspektori utvrđuju tačnu katastarsku parcelu, koriste GPS koordinate, sačinjavaju službenu belešku o činjeničnom stanju i uzimaju izjave od prisutnih lica, ako su zatečena na licu mesta.

"Posao poljoprivrednog inspektora izuzetno je odgovoran i rizičan. Prilaz parcelama na kojima je vatra namerno potpaljena često predstavlja opasnost po zdravlje i život inspektora, jer se požar može proširiti na velike površine. Osim rizika na terenu, inspektori se ponekad susreću i sa neprijatnostima, uvredama, pa čak i pretnjama", dodaju iz Ministarstva.

Cilj mera - zaštita zdravlja zemljišta i ljudi

Nakon sprovedenih kontrola resorno ministarstvo dodatno je pojasnilo odluku o stavljanju gazdinstava u pasivan status.

"Ministarstvo odlučno odbacuje tvrdnje da se na bilo koji način “sveti” poljoprivrednicima. Cilj svih mera koje sprovodimo jeste očuvanje i održivo korišćenje poljoprivrednog zemljišta, zaštita zdravlja ljudi i očuvanje životne sredine", navode iz Ministarstva.

Spaljivanje biljnih ostataka je prekršaj koji se kažnjava u svim zemljama Evropske unije.

"Na inicijativu poljoprivrednog inspektora, Uprava za agrarna plaćanja može utvrditi pasivan status poljoprivrednog gazdinstva, što znači da za vreme trajanja tog statusa gazdinstvo nema pravo na podsticajna sredstva. Ova mera se ne primenjuje automatski, već samo nakon sprovedenog postupka i na osnovu dokaza sa terena", ističu u resornom ministarstvu.

Prijava podmetnutih požara

Podsećaju da proizvođači mogu da spreče stavljanje u pasivan status.

"Omogućili smo poljoprivrednicima da se dobrovoljno jave, prijave požar i isprave podatke u eAgraru – što je čin dobre volje države, a ne odmazde. Ministarstvo ne goni nikoga bez dokaza. Raspolažemo ažuriranim izveštajima inspekcije, a pasivan status će dobiti samo one parcele za koje se jasno utvrdi da su spaljene, a vlasnik nije ništa preduzeo da to prijavi. Dakle, ne kažnjavamo siromaštvo, već neodgovornost”, kaže prof. dr Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Osim represivnih mera, ministarstvo kontinuirano radi na edukaciji i podizanju svesti o štetnosti paljenja biljnih ostataka. U saradnji sa poljoprivrednim savetodavnim službama i lokalnim samoupravama, organizuju se kampanje i tribine kako bi se poljoprivrednici upoznali sa posledicama ove prakse po zemljište, biljni i životinjski svet, kao i po zdravlje ljudi.

Negativne posledice spaljivanja biljnih ostataka

Stručnjaci kažu da je spaljivanje biljnih ostataka loša aktivnost u poljoprivredi koja ima više negativnih posledica.

Doktor Jovica Vasin, iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, kaže da se zbog visoke temperature uništavaju mikroorganizmi i viši organizmi u površinskom sloju zemljišta i da se stvara sterilna sredina za duži vremenski period.

"Takođe, paljenjem biljnih ostataka opada sadržaj organske materije u zemljištu. Ovaj degradacioni proces je prisutan u našim zemljištima već duži niz godina zbog smanjene primene organskih đubriva što je posledica opadanja stočnog fonda, a spaljivanjem biljnih ostataka je ubrzan”, kaže dr Vasin.

Smanjenje organske materije zbog paljenja smanjuje mogućnost zemljišta da zadržava vlagu pristupačnu biljkama. Tokom ovog procesa oslobađa se i ugljenik koji odlazi u atmosferu i utiče na efekat staklene bašte.

"Jedno od opravdanja poljoprivrednika je da se paljenjem biljnih ostataka uništavaju patogeni, korovi i štetočine. Međutim, današnja klasična i integralna zaštita biljaka ima dovoljan broj mera sa manjim troškovima, a koje nemaju drastično negativne posledice na agroekosistem kao paljenje biljnih ostataka”, objašnajva Vasin.

Posle požara zemljište može da se oporavlja i godinama

Da bi se zemljište oporavilo nakon spaljivanja biljnih ostataka potrebno je vreme.

"Prema rečima koleginice Jelene Marinković, mikroflora zemljišta počinje da se obnavlja oko 60 dana nakon spaljivanja biljnih ostataka. Vreme oporavka varira u zavisnosti od intenziteta požara, vlažnosti zemljišta, klimatskih uslova, tipa zemljišta i prethodne i naknadne obrade zemljišta. Može proći godinu dana i duže da struktura mikrobne zajednice dostigne stanje slično netaknutom zemljištu”, navodi Vasin.

Oporavak je brži kod bakterijskih zajednica, dok je za povrat diverziteta gljiva i mikroorganizama ključinih za razlaganje biomase potrebno više vremena.

Novčane kazne za spaljivanje biljnih ostataka kreću se od 5.000 dinara za fizička, do čak milion dinara za pravna lica.

Mere kažnjavanja, kažu strušnjaci, nisu popularne, a i nastaju kada je šteta već načinjena. Takođe, iako su prisutne duže vreme nisu uticale na smanjenje pojave spaljivanja biljnih ostataka. Zato bi podizanje svesti proizvođača i subvencije države za nabavku adekvatne opreme za obradu zemljišta imalo bolji efekat.