Saradnja Srbije i EU – gde brojevi ohrabruju, tu politika koči

Ukupna trgovinska razmena Srbije i Evropske je sa 25 milijardi evra u 2018. godini porasla na gotovo 41 milijardu u 2024. godini. Povećan je izvoz, dok je u poslednjoj godini primetan pad uvoza.

"Iza toga se krije da smo u međuvremenu doveli dosta stranih investicija iz Evropske unije, što je dobro, ali videćemo dokle će to dobro da traje", kaže profesor Ekonomskog fakulteta Slobodan Aćimović.

On upozorava da će u narednim godinama ključnu ulogu imati stanje u privredama zemalja članica.

"Ako najveće zemlje EU uđu u recesiju, to će se direktno odraziti na naše fabrike koje rade za njihovo tržište. Istina o ovoj saradnji pokazaće se u naredne tri godine", dodaje Aćimović.

Poslovna klima i vladavina prava – temelj poverenja

Prema rečima Dragane Đurice, generalne sekretarke Evropskog pokreta u Srbiji, rast izvoza i dolazak investicija svedoče o stepenu poverenja u srpsku ekonomiju.

"To govori o predvidivoj poslovnoj klimi i interesu kompanija da ovde posluju. Ali vladavina prava igra ogromnu ulogu, jer bez nje nijedan ekonomski napredak ne može biti održiv", ističe Đurica.

Ona naglašava da kompanije "najpre gledaju profit i uslove poslovanja, ali ozbiljno procenjuju i političke rizike".

Ekonomija napreduje, politika kaska

Iako je Evropska unija najveći investitor u Srbiji i najvažnije izvozno tržište, sagovornici upozoravaju na raskorak između ekonomskog i političkog dela saradnje.

"Imamo jednu veliku opasnost – jaz između ekonomije i politike. Ekonomija ide napred, ali politika kaska i to može da ugrozi dugoročne rezultate", kaže Đurica.

Profesor Aćimović dodaje da su neki problemi, poput sankcija i ograničenja uvoza energenata, doveli do narušavanja poverenja.

"Vidimo da neka pravila koja važe za nas, ne važe uvek i za zemlje članice. To stvara osećaj nepravde i slabljenje poverenja", ističe Aćimović.

Energetika – slaba karika saradnje

Jedna od najvećih prepreka u ekonomskim odnosima ostaje energetika. Srbija se, za razliku od EU, nije blagovremeno diverzifikovala kada je reč o snabdevanju gasom.

"Evropska unija je dosta uradila na oslobađanju od zavisnosti od ruskog gasa, dok smo se mi oslanjali na jednog dobavljača. Kada su došle krize, nismo imali alternativu", kaže Đurica.

Profesor Aćimović dodaje da je cena te diverzifikacije "izuzetno visoka" i da je to razlog što su evropski proizvođači, posebno nemački, danas manje konkurentni.

Integracije kao uslov razvoja

Prema oceni sagovornika, ključni izazov ostaje spor proces evropskih integracija.

"Privreda više ne može sama da vuče kola. Politika mora da je prati. Raskorak je u usaglašavanju sa pravnim tekovinama EU, što je od presudnog značaja za dalji razvoj privrede", naglašava Đurica.

Profesor Aćimović podseća da je iz Plana rasta za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, do sada povučeno tek deset odsto sredstava.

"To pokazuje da nismo dovoljno iskoristili prilike koje nam stoje na raspolaganju. Moramo razumeti da EU nije više potpuno unisona organizacija, ali je i dalje naše najvažnije tržište, najveći izvor investicija i bespovratnih sredstava", zaključuje Aćimović.

Politika mora da uhvati korak

I Aćimović i Đurica slažu se da je za budućnost ekonomske saradnje neophodno da politika uhvati korak sa ekonomijom.

"Ekonomija i biznis uvek idu ispred politike. Ali politika mora da je prati, jer bez kredibiliteta i poštovanja pravila igre ne možemo da napredujemo", poručuje Đurica.

"Dajte da realizujemo projekte koje obećamo. Ako je Evropska unija obećala grant od 600 miliona evra za prugu Beograd–Niš, hajde da to i sprovedemo, uz brže procedure i rad institucija", zaključuje profesor Aćimović.