NIS pod sankcijama – i šta ćemo sad za gorivo

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže da NIS uspešno posluje decenijama unazad, da očekuje da se to nastavi, kao i da će moći da sipa gorivo na NIS-ovoj pumpi kao i na bilo kojoj drugoj.

Finansijski konsultant Vladan Pavlović navodi da je danas sipao gorivo na NIS-ovoj pumpi i da nije bilo problema sa plaćanjem.

Novinarka RTS-a Ružica Vranjković ističe da od 12 časova postoje problemi sa plaćanjem sa Viza karticama, a da su najave da od večeras neće funkcionisati ni Master kartice.

Predsednik Samostalnog sindikata radnika energetike Srbije i predsednik sindikata NIS-a Goran Takić poručuje da je smiren, ali i da građani Srbije treba da budu smireni.

“Mislim da razloga za brigu nema. Dovoljne količine sirove nafte i derivata imamo. Ja sam jutros obišao četiri, pet benzinskih stanica, zaista sve normalno funkcioniše”, dodaje Takić.

Ipak, naglašavaju da je savet da se plaća Dina karticama ili gotovinom.

Koliko NIS ima zaliha i ima li razloga za brigu 

Iz NIS-a ističu da su spremno dočekali sankcije i da imaju dovoljno zaliha, a Vranjkovićeva kaže da su uveravanja da su zalihe NIS-a sasvim dovoljne i da građani ne treba da prave zalihe.

“Znači da će goriva na pumpama biti i to je ono što je važno”, dodaje Vranjkovićeva.

Objašnjava da naftne kompanije imaju operativne rezerve, ali i obavezne rezerve.

“Kada se sve to skupi, uz redovan dovoz naftnih derivata, ne može stizati sirova nafta jadranskim naftovodom, zato što je Janaf prekinuo saradnju, ali mogu se uvoziti gotovi derivati”, objašnjava Vranjkovićeva.

Kako će se sada uvoziti sirova nafta

Kada je reč o sirovoj nafti, NIS četiri petine mora da uveze. To je, ako računamo podatke od prethodne godine, 2,8 miliona tona. Predsednik Vučić je rekao da mora da se održi vanredna skupština akcionara NIS-a da bi se dogovorilo da li će se uvoziti sirova nafta ili derivati.

Na pitanje kako da sada NIS uvozi sirovu naftu, kada znamo da je većina te sirove nafte dolazila preko naftovoda Janaf, Lukić kaže da se sve zemlje koje se nalaze na Balkanu snavdevaju preko nekog naftovoda.

“Svi se orijentišu na naftovode. To je najjeftiniji i najpovoljniji način da se dopremi nafta do krajnje destinacije. One zemlje koje imaju rafinerije, koriste rafinerije. Hrvatska ima Rijeku, Bosna i Hercegovina i Crna Gora nemaju ništa, Severna Makedonija ima Skoplje, mi imamo Pančevo. I obično, kada treba da pokrenete rafineriju, važan je obim proizvodnje, koliko je nešto ekonomično i važno je koliko tržište pokrivate. Mi prelazimo taj prag ekonomičnosti rafinerije i naša rafinerija snabdeva pored Srbije još i tržište Bosne i Hercegovine”, navodi Lukić.

Govoreći kako da se NIS sada snabdeva sirovom naftom – baržama, autocisternama, vozom, Lukić kaže da je nafotovod ubedljivo najjeftiniji.

“Tu negde idete na jedan barel 169 litara, oko pet dolara po jednom barelu. Barže su povoljnije nego što je železnica. Jedna barža preveze, recimo, 45 vagona. I, naravno, cisterne su najnepovoljnije varijante i najskuplje”, dodaje Lukić.

Vranjkovićeva kaže da nije predviđeno da sirova nafta stiže ni baržama, ni vagonima, ni cisternama, već derivati.

“Koristićemo te rezerve do 1. novembra, pa ćemo pregovarati i očekuje se nastavak pregovora. Derivati će se uvoziti”, ističe Vranjkovićeva i dodaje da je neophodno da se što pre nađe neko rešenje kako bi rafinerija funkcionisala.

Pavlović smatra da će moguće rešenje biti da se sirova nafta uvozi iz Mađarske baržama.

“Ovo što NIS proizvodi sam je nedovoljno, to je nekih 800.000 tona godišnje. Dakle, rafinerija neće biti ni na 20 odsto kapaciteta. To su automatski ogromni gubici. On već sad ima gubitak u rafineriji. Sirova nafta stiže preko Janafa i drugog puta nema. Mislim da će se uzimati deo iz Družbe i da će stizati baržama. Sada pitanje je ko će transportovati”, dodaje Pavlović.

Ko će uvoziti derivate – NIS ili neka druga kompanija

Govoreći o tome ko će da uvozi derivate, Vranjkovićeva kaže da se tu računa i na druge naftne kompanije koje posluju u našoj zemlji koje su već povećale uvoz.

Takić kaže da on kao predstavnik sindikata ima povećanu komunikaciju sa rukovodstvom NIS-a od najave sankcija i, kako kaže, očekuje da odgovorni akcionari sednu, da se dogovore i da nađu rešenje problema.

“Ovo zaista su izazovna vremena i sad već nema više vremena. Mora se naći rešenje malo brže nego što smo do sada tražili”, dodaje Takić.

Svojevremeno se u javnosti se pojavila priča da bi naftu mogla da uveze i neka treća kompanija, pa se pominjala i Transnafta. Da li bi, u stvari, Janaf pristao da doprema naftu nekom drugom, ko se ne zove NIS?

“To jeste sada otvoreno pitanje. Koji god transport i prevoz pokušavate da analizirate, postavlja se pitanje da li NIS po bilo kom osnovu može direktno da bude kupac toga. Da li može da dođe do neke opstrukcije, bilo da se radi o naftovodu, baržama, cisternama ili železničkom transportu. Postoje rešenja koja podrazumevaju da vi pokušate da malo dublje napravite zahvat i da zakopate i da vidite ko bi to bio prihvatljiv partner sa stanovišta OFAC-a, a ko bi mogao da bude kupac”, objašnjava Lukić.

Ističe da su prihvatljivi partneri oni koji dolaze iz zemalja koje odgovorno primenjuju OFAC-ove sankcije.

“OFAC-ovim sankcijama moraju da budu obavezani samo američki entiteti. Evropski entiteti primenjuju te sankcije samo ako dobrovoljno pristanu na tako nešto. Mi smo danas mogli da vidimo da su već iz Hrvatske došli određeni talasi koji daju predlog da oni budu ti koji mogu da budu novi vlasnici NIS-a, i po toj logici stvari preko Janafa bi išla, naravno, nafta i završavala u njihovoj kompaniji. To bi bilo prihvatljivo i dalje bi se razvijalo”, dodaje Lukić.

Ipak, napominje, to apsolutno nije prihvatljivo za nas, kao i da neki reciprocitet mora da postoji.

“Janaf je značajan. Ako pogledate Janaf i isključite ono što ide za Srbiju preko Janafa, taj Janaf gubi smisao svog postojanja. Dakle, ono što Mađarska nabavlja preko Janafa je toliko minorno da to služi samo kao rezervna varijanta u slučaju da Družba iz nekog razloga ne bude u mogućnosti da funkcioniše. A na našem području, ja bih rekao da sa Mađarskom imamo najbolje odnose. Ne treba ni Rumuniju prevazići, jer Rumunija je zemlja koja ima više prerađivačkih kapaciteta nego što su joj potrebni i ona plasira takođe naftne derivate na okolnom tržištu”, navodi Lukić.

Stručnjaci kažu da te rafinerije u susednim zemljama rade na maksimumu ili gotovo na maksimumu, pa odakle bi se onda dopremala sirova nafta? Lukić kaže da uvek postoje neke rezerve koje mogu da se iskoriste.

“Postoje neki kapaciteti koji mogu u ovom trenutku da se pokrenu, a koji su za sad na nekom niskom nivou korišćenja. Ono što mi želimo da vidimo, jeste da naša Rafinerija nafte Pančevo prerađuje i da se nađe neki modalitet da se nabavlja ta nafta i dalje preko Janafa, da dođe do nekog entiteta i da taj entitet na neki način vrši uslužnu preradu nafte, odnosno da NIS omogući da se ta nafta i dalje prerađuje, da obezbedi sigurnost domaćeg snabdevanja”, objašnjava Lukić.

Da li smo se previše oslonili na Janaf

Vranjkovićeva kaže da je Janafu veoma stalo da ubrza rešavanje problema.

“Takvi signali stižu i iz hrvatske vlade, jer Janaf trećinu i više od trećine svog poslovanja zasniva upravo na saradnji sa NIS-om”, kaže Vranjkovićeva.

Na pitanje da li smo se previše oslonili na Janaf, Vranjkovićeva kaže da smo se oslonili zato što je za nas to bilo prirodno.

“To je jedini naftovod koji smo imali i jedini koji povezuje rafineriju. Najlakše je kada odvrnete slavine i poteče nafta. Nemate nikakve probleme. Najkomfornije i najjeftinije”, kaže Vranjkovićeva.

I Pavlović kaže da se jesmo oslonili na Janaf, jer alternativu i nismo imali.

“Ali je možda greška što nismo iskoristili neki protok vremena da se alternativa neka nađe. Mi smo tek sada pokrenuli proces izgradnje tog naftovoda prema Mađarskoj, ali to je sad sve upitno. Izgradnja nije počela. Mađarska je pod pritiskom da se odrekne Družbe i onda se postavlja pitanje kako ćemo mi da se konektujemo na našto što možda neće da radi. Trebalo je još 2022. razmišljati o toj opciji da se gradi naftovod ili prema Mađarskoj ili prema Grčkoj. Međutim, lako je biti pametan posle bitke. Ali pošto smo bez alternative, Janaf je jedini, onda smo tu gde smo. Janaf naravno ima interes da radi i sa NIS-om i sa MOL-om”, dodaje Pavlović.

Kako naći dugoročno rešenje za NIS

Od predsednika Srbije smo pre nekoliko dana čuli da ćemo razgovarati sa Rusima, da nemamo šta da razgovaramo s Amerikancima. Danas, pak, čujemo da moramo da razgovaramo i sa Amerikancima. Pa, sa kim sve treba da se razgovara ovih dana, da bi se našlo neko dugoročno rešenje za NIS? Lukić kaže da sve strane imaju svoju težinu.

“Najveću težinu imaju naravno oni koji su akcionari, koji su vlasnici. Bez ruskog prihvatanja nijedno rešenje ne može da prođe. Sva druga rešenja na kojima se na nas utiče nisu na taj način obavezujuća da mi možemo nešto da postupimo. Mi smo akcionar, 30 odsto se nalazi u vlasništvu Republike Srbije, tu su još i manjinski akcionari. Dakle, mi zajedno nismo beznačajna grupa, ali smo manjinska grupa. Gasprom je pokušavao kroz neke, rekao bih, kozmetičke promene vlasništva da proba da uveri OFAC da su te promene u smeru da on ima ispod 50 odsto vlasništvo, ali OFAC-u to nije bilo dovoljno”, objašnjava Lukić.

Ukazuje i da kada bi se uključio neki entitet koji se nalazi u nekoj od zemalja Evropske unije ili zemalja koje pripadaju zapadnom svetu, verovatno bi stvari bile pokrenute sa mrtve tačke.

“Onako kako ja vidim, rusko vlasništvo je tu. I ako ste vi akcionar, tu ste već veliki niz godina, napravili ste jednu naprednu, modernu kompaniju u Srbiji, ako biste pristali na to da u ovom trenutku, kada su sankcije stupile na snagu, da se povučete, to bi bila kapitulacija, odnosno priznavanje poraza bez borbe za preživljavanje. Ono što ruska strana želi da vidi, jeste da li možemo da nađemo neki modus za opstanak funkcionisanja NIS-a u ruskom vlasništvu, a da ne bude prodaja stranom kapitalu”, napominje Lukić.

Napominje i da je za nas jedino prihvatljivo ono rešenje koje nam obezbeđuje energetsku sigurnost.

“Meni se čini da će ovo verovatno biti neka borba natazanja, odnosno borba iscrpljivanja, u kojoj ćemo videti koliko će NIS uspeti da se adaptira na ove sankcije, da li će uspeti da nastavi svoje poslovanje, da održi i na koji način i koliko će biti finansijski iscrpljen da sve to može da uradi”, napiminje Lukić.

Pavlović objašnjava da nacionalizacija nije moguća zato što mi nemamo zakon kojim bi se to sprovelo, tako da to ne bi ni bilo legalno.

“Mislim da nešto što se ne pominje je mogućnost da se izdvoji maloprodaja u posebnu kompaniju i da se samo ona proda. Tu bi sigurno bilo zainteresovanih kupaca i bar bi se na taj način rasteretio ovaj deo vezan za infrastrukturu i za mogućnost da se mi snabdevamo neometano spolja derivativima. Naravno, i za to je potreban pristanak većinskog akcionara”, kaže Pavlović.

Otpravnik poslova američke ambasade u Beogradu kaže da bi Srbija trebalo da preduzme korake da ukloni rusko vlasništvo nad kompanijom NIS, a Pavlović napominje da i Amerika i Rusija mogu da priušte sebi ove pozicije, da insistiraju i jedni i drugi na svojim zahtevima.

“Americi ne znači ništa da li će NIS da posluje, da li će postojati. Ne znači ni Rusiji ništa, zato što Rusija sada ima problem udara dronova i moguće i ovih krstarećih raketa na rafinerije koje su duboko u Rusiji. To će biti problem broj jedan, NIS im neće značiti ništa, ali prosto prodaja i povlačenje njihovo iz NIS-a bi bio strateški udarac i pokazala bi se slabost. I oni su isto velesila i ne žele prosto tako da predstave sebe u spoljnom svetu kao nekog slabijeg koji se povlači sada. A mogu to sebi da priušte, njima ne znači ništa propast NIS-a. Nažalost, nama znači”, kaže Pavlović.

Vranjkovićeva kaže da je na potezu Gasprom kao većinski vlasnik.

"Svi razgovori su važni. Važni su i razgovori sa Gaspromom. Najvažniji su razgovori na relaciji Amerika–Rusija, važni su i razgovori sa Janafom", dodaje Vranjkovićeva.

Celu emisiju "Četvrtkom u 9" možete pogledati u videu na početku teksta.