Oko: Da li se posle NIS-a rampa spušta i za Železaru

Predavač na univerzitetu u Londonu i ekonomista Uroš Delević kaže da je NIS sada pod lupom, jer je Rusija geopolitički u problemu, pa posredno i Srbija.

“Što znači da kada zarate Evropska unija i Kina, na primer, onda će neke kineske kompanije biti pod sankcijama, pa ćemo opet mi stradati i sve tako u krug zato što nismo uspostavili domaću privredu dovoljno jaku da bude globalno konkurentna, već se i dalje te velike izvozne kompanije nalaze u stranom vlasništvu i te kompanije koje su od egzistencijalnog značaja su i dalje u stranom vlasništvu”, naveo je Delević.

Ukazao je da “suverena država sebi ne bi smela da dozvoli”.

Na pitanje da li su te velike kompanije bolje poslovale dok su bile u državnom vlasništvu, Delević kaže da ako se postavlja pitanje izbora između suverenosti i egzistencije, onda možemo izabrati egzistenciju, ali da jedno ne isključuje drugo.

“Zapravo, ne može postojati dugoročna egzistencija bez suverenosti i ne možemo se oslanjati na strani faktor da upravlja ključnim državnim resursima i to se najbolje vidi u ovakvim kriznim situacijama”, poručuje Delević.

Direktor Instituta za pojas i put Bojan Lalić kaže da je saglasan da je suverenost u stvari nešto čemu se mora težiti.

“Iskreno se nadam da je taj transfer od egzistencije prema suverenosti nešto gde se mi trenutno nalazimo. Međutim, što bi rekla deca, nije nas baš htelo u ovom momentu, dešavaju se ti globalni poremećaji koji su taj naš put prema suštinskoj suverenosti malo odužili, ali iskreno verujem da strategija postoji i da nas ona vodi prema tom cilju”, rekao je Lalić.

Hoće li Rusi pristati na kompromis

Zamenik direktora Sektora za strateške analize i statistiku PKS-a Bojan Stanić kaže da dodatni rok od sedam dana koji je dat NIS-u može biti dokaz da su u toku neki pregovori.

“Sigurno da se pregovara, ali činjenica je da ti rokovi sada postaju sve kraći. Međutim, nije jednostavno potpuno promeniti vlasništvo, izvršiti određene promene koje bi omogućile da NIS funkcioniše u skladu sa uslovima koje nameće Zapad, u ovom konkretnom slučaju Sjedinjene Države”, rekao je Stanić.

Ukazao je da su se ministri spoljnih poslova EU dogovorili da zabrane uvoz ruske nafte i gasa do 2028. godine.

“Mi uopšte ne uvozimo rusku naftu, ali imamo rusko vlasništvo u našoj rafineriji. Međutim, to nije dovoljno i moramo da ga 'svedemo na nulu', kako bismo mogli da dalje nastavimo da funkcionišemo, da imamo svoju rafineriju. Dakle, to vam je apsolutno primer kako se pregovara sa pozicije sile, ali opet ovo odlaganje govori o nekom razumu koji i dalje postoji, koji je verovatno posledica diplomatskih napora ove zemlje”, dodao je Stanić.

I to, kako kaže, reč je o razumu sa američke strane, imajući u vidu da ona odlučuje da li će se taj rok produžiti ili ne.

A na pitanje da li će Rusi pristati na bilo kakav kompromis, Stanić kaže da to ne možemo da znamo, ali možemo očekivati, jer je razuma bilo i u slučaju sa bankama koje su poslovale u Srbiji.

“Ali definitivno imajući u vidu da Srbija nije doprinela ovome da se prvo desi rat u Ukrajini, drugo da se dese ove sankcije prema Rusiji, treće da se dese ove sankcije za NIS koje se samo odlažu i koje su već napravile ozbiljnu štetu NIS-u, apsolutno se vidi da Srbija za to nije kriva i samim tim računam na razumevanje i jedne i druge strane u ovom geopolitičkom sukobu”, istakao je Stanić.

Lalić: Odluka o kvotama nije dobra za Železaru, ali tržište će sve diktirati

EK predlaže obim uvoza bez carina od 18,3 tone godišnje, što je 47 odsto manje u odnosu na kvote iz 2024. godine. Železara Smederevo već izvozi uz neka ograničenja. Ove godine, na primer, za sve kategorije čelika bez carina u EU Železara HBIS iz Srbije može da izveze ukupno oko 820.000 metričkih tona čelika, svaka sledeća tona carini se sa 25 odsto. Sada će ova kvota biti prepolovljena, što znači da bismo mogli da izvezemo oko 410.000 tona, a svaka nova cariniće se sa 50 odsto.

Kada je reč o kvotama na uvoz čelika, Lalić kaže da su one uvedene davno.

"Koliko su one bile dobre za male zemlje i male proizvođače, jer su dodeljivale svakoj zemlji priliku da izveze na tržište EU, da ne izveze one koji su najbrži, pa popuni kvotu u potpunosti. S druge strane, za nas su sada veliki izazov, jer s obzirom na inicijativu iz Amerike, EU sada pokušava da podigne svoju proizvodnju koja je dramatično pala i da sa tih 67 odsto dođe na nekih 80 odsto kapaciteta  koje tu može da ima i zbog toga hoće da se zaštiti od uvoza čelika”, rekao je Lalić.

Ipak, napominje da će tržište sve diktirati.

“Ukoliko bude deficit, ukoliko bude potražnje, to će se posmatrati nešto blaže. Tako da, pretpostavljam da ćemo imati prilike da nastavimo sa tim izvozom, jer tih 47 odsto smanjenja uvoznih kvota generalno, ako se primeni i na nas, nije dobro”, poručuje Lalić.

Stanić: Ima vremena da se još pregovara kada je reč o kvotama

Stanić naglašava da je ovo predlog Evropske komisije, sada to treba da usvaja Evropski savet, posle toga da usvoji Evropski parlament.

“Hoću da kažem, ima vremena da se još pregovara do 1. jula 2026. godine, bar kada su kvote u pitanju. Što se tiče carina, one će postojati uvećane, verovatno i za Srbiju. Ali, na primer, Island, Norveška i Lihtenštajn neće biti opterećeni ni carinama, ni kvotama, bez obzira što nisu članovi Evropske unije, ali zato jesu članovi Evropskog ekonomskog prostora, koji im daje to jedinstveno tržište, pa zbog toga ih bolje tretiraju”, objasnio je Stanić.

Ističe da je EK u svom saopštenju napomenula i da će Ukrajina imati poseban status.

“Da se tu može pregovarati o kvoti, pa samim tim možda i za zemlje kandidate, što uključuje i Srbiju, ali svakako da će se i tu pregovarati sa određene pozicije sile, konkretno strana u Briselu, i da će se verovatno tražiti određene druge geopolitičke koncesije”, dodaje Stanić.

Privredna komora Srbije zatražila je zvanično od administracije u Briselu da se Srbija izuzme od primene tih kvota, odnosno ograničenja, a Stanić kaže da odgovor nisu dobili.

“Odgovor nije dobijen, ali praktično kao da jeste, imajući u vidu da nismo u toj grupi onih koji su izuzeti od carina i od kvota, kao što smo nabrojali ove članice koje ulaze sa EU u Evropski ekonomski prostor. Dakle, to nije bilo prihvaćeno”, dodaje Stanić.

"Imajući u vidu efekte ranije uvedenih kvota iz 2019. godine, naš izvoz na tržište EU je i količinski i vrednosno opao. Sa druge strane, ako pogledate izvoz Kine količinski, pa i vrednosno, na tržište EU, on je porastao. Dakle, ove kvote nisu značajnije oštetile kinesku industriju čelika, ali jesu oštetile Železaru Smederevo, koja je ipak značajna za privredu Srbije, a mi smo zemlja kandidat, imamo slobodnu trgovinu i proevropski put”, naglasio je Stanić.

Delević: Nikome se neće isplatiti da plaća toliku carinu

Delević ipak napominje da integracije u Evropsku uniju nemaju nikakve veze sa ekonomskim razvojem. Ističe i da su ovo trgovinske restrikcije.

"Ovo su trgovinske restrikcije koje u suštini znače da EU želi da se proizvodnja u Srbiji smanji, da se izvoz smanji, EU želi da se BDP u Srbiji smanji i da se nezaposlenost poveća, to je sve indirektno iz ovoga", smatra Delević.

Ipak, evropska administracija kao razlog odluke o smanjenju kvota na uvoz čelika spominje nefer konkurenciju, kao i da je evropsko tržište čelika preplavljeno u ogromnim količinama jeftinog čelika.

“Znate šta, ne bih rekao ni da bi se naši proizvođači mleka složili da je ovde fer konkurencija i mi smo preplavljeni njihovim jeftinim subvencionisanim mlekom, pa ne vidim da je ova država uvela neke restrikcije na mleko. To je veoma slična situacija. Znači, nije im to dobar izgovor, pogotovo ne za jednu relativno ekonomski nejaku zemlju kao što je Srbija”, napomnjenuo je Delević.

Ističe da kada se ove kvote prevedu u novac, nikome se neće isplatiti da plaća toliko carinu.

Koliko znači što je Železara u Smederevu deo velike HBIS korporacije

Železara je i pre ovih kvota imala problema u poslovanju, a Stanić kaže da će je ovo dodatno opteretiti.

“Problem je što proizvodnja u Železari zavisi od toga da li postoji tražnja na evropskom tržištu. Čak 80 odsto ukupnog toga što izveze Železara u Smederevu na svetsko tržište završi na tržištu EU, količinski i vrednosno”, dodao je Stanić.

Podvlači da ukoliko to tržište bude zatvoreno za ovu kompaniju, postavlja se pitanje održivosti, čak i u srednjem roku te kompanije.

“Međutim, naravno, pošto je to deo jedne veće grupe koja se zove HBIS, postoji mogućnost da se ona sufinansira od strane majke, tj. iz Kine, koja je vrlo profitabilna”, naglasio je Stanić.

Kineski HBIS je peta najveća čeličana na svetu po obimu proizvodnje. Na pitanje da li je to jedan od problema iz briselske perspektive, to što je u kineskom vlasništvu, Lalić kaže da na neki način to provejava kroz informacije koje se daju, ali da se javno to sigurno neće komunicirati.

“U svakom slučaju mislim da da, ali sa druge strane tu su sirovine, tu su repromaterijali koji EU sigurno neće napraviti jeftinijim sa ovim merama koje postavljaju, tako da je to veliko pitanje. U svakom slučaju, nekako uliva poverenje i to što je Železara deo te velike grupe koja je zapravo iz zemlje koja kontroliše dominantno proizvodnju čelika jeste nešto što može sebi da dozvoli i određeni period u kome će funkcionisati sa većom ili manjom profitabilnošću”, poručuje Lalić.

Celu emisiju "Oko" možete pogledati u videu na početku teksta.