Takovska 10: Srbija u makazama Putina i Trampa

Još nismo čuli da odlaganja sankcija NIS-u više nema, poručuje Jelica Putniković iz Energije Balkana.

Ona je u emisji Takovska 10 podsetila da još nemamo zvaničan papir iz Vašingtona, i da veruje da se još pregovara.

"Koliko god se Srbija trudi da izboksuju dugoročnije odlagae sankcija, mi smo tu kolateralna šteta. Mislim da još ima šanse da dođe do odlaganja" kaže Putniković.

Smatra da NIS nije trebao da se prodaje, ali smatra da ta prodaja i nije bila iz ekonomskih razloga.

"Nisu Rusi došli u NIS da bi zaradili bez obzira na naše izvore. NIS jeste prodat ispod cene, ali on je tada bio u dubiozi i bio je partijska prćija. Mi sada ne smemo da se zamerimo Rusima upravo zbog isporuka gasa. Mi Rusima ne možemo da kažemo da nacionalizujemo NIS upravo zbog isporuka gasa. Mi još memamo novi sporazum o isporukama gasa, Azerbejdžan nema dovoljno gasa za isporuku ni nama ni Evropi, nemamo još gasovod od Grčke do Severne Makedonije i dalje prema Srbiji. Mi smo zakasnili da nešto konkretizujemo i za naftni i gasni sektor", kaže Putniković.

Kada je reč o pozicijama drugih zemalja pre svega Mađarske, kaže da su oni i povećali isporuke ruskog gasa, a Orban je rekao Trampu da neće odustati od njega.

"Mađari tvrde da je nemoguće da se drugim tokovima dopremi dovoljna količina gasa, pa i nafte. Sama priča Evrope da neće više koristiti ruski gas još ne stoji. Pre rata je koristila 42 odsto, a sada je na oko 20 odsto što je i dalje dosta. Znamo za tankere koji putuju, ali mi ne znamo odakle taj gas dolazi u Evropu", ističe.

Kaže da za ovu zimu imamo energenata jer smo pravili zalihe, ali za ubuduće moramo znatno šire da gledamo i da jasno postavimo strategiju u kom pravcu se ide.

"Najgori scenario za NIS je da bankrotira, a najbolji da se sankcije isprolongiraju do rešea na relaciji Moskva-Vašington", istakla je Jelica Putniković.

Vuk Velebit iz Pupin inicijative kaže da se pitanje sankcija NIS-u našoj javnosti predstavlja kao kolaterlna šteta, ali i da građani moraju da znaju da je NIS 2008. godine prodat Rusima i to ispod cene suprotno nacionalnim interesama.

"I zato Srbija treba da reši vlasništvo NIS-a u svoju korist. Nije cilj da se jedan partner zameni drugim već da imamo kontrolu nad NIS-om. I to je put ka našoj energetskoj nezavisnosti", smatra Velebit.

Kada je reč o naklonosti srpskog naroda prema Trampu ili Putinu, kaže da mi treba pre svega kao država da gleda svoje interese i da se opredeli kojem svetu želimo da pripada.

"Mislim da treba da sarađujemo i sa Istokom i sa Zapadom, ali da ako govorimo o boljitku građana da je naš interes da više sarađujemo sa Zapadom. Rusi kontrolom NIS-a imaju značajan uticaj na Srbiju. Mi ne znamo kakvi su pregovori bili i zašto su odbili sve naše ponude. Zato je važno da čujemo od predstvnika vlasti kako su ti pregovori tekli", kaže Velebit.

Ističe da imamo veliku priliku da redefinišemo odnose sa SAD-om, i da treba da jačamo svoju poziciju u Vašingtonu, da ne bi dolazili u poziciju u kakvima smo bili. 

Da Srbija treba pre svega da gleda svoje interese smatra i Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije.

"Mi treba da lobiramo i u Vašingtonu i u Moskvi, kako bi došli do neke izlazne strategije koju trenutno bojim se nemamo. Mi iz ove pozicije više čekamo na rasplet na svetskoj sceni, nego što aktivno učestvujemo i lobiramo za naše interese", kaže Ilić i dodaje da je teško govoriti o bratstvu u politici, ali da se mora uračunati i raspoloženje građana.

Retorika Trampa, odnos prema Putinu i ratu u Ukrajini

Pre samo mesec i po dana činilo se da su odnosi SAD i Rusije krenuli naglo nabolje, susretom predsednika Trampa i Putina na Aljasci.

Samo nekoliko nedelja kasnije američki predsednik izrazio je razočarenje u svog ruskog pandana tvrdeći da se ne drži dogovora.

Poslednjih dana čini se da je retorika dve strane na najnižoj tački od kako je Tramp u januaru započeo drugi mandat u Beloj kući.

"Ako poznajete ličnost predsednika SAD ovo je prilično očekivano, jer je Tramp i pre nego što je  ušao u Belu kuću najavljivao brzo okončae rata u Ukrajini, On je i pokazao dobru volju susretom na Aljasci, ali se ruska strana nije pokazala kooperativnom zbog čega je promenio retoriku. Trampov pristup je što brže postizanje dilova nekonvecionalnim metodama. U američkoj spoljnoj politici to je veliki zaokret, a sada vidimo da sve više lidera koristi taj transakcioni pristup, a ne neku strategiju", rekao je u emisiji Takovska 10 Vuk Velebit iz Pupin inicijative.

Dušan Ilić iz Instituta za evropske studije kaže da niko ne odlučuje o svemu.

"Tramp je u politiku ušao iz biznisa, i on se tako ponaša. Ja ovo vidim kao neku vrstu Trampovog manevra, ali sama odluka da krene na put rešavanja konflikta pokazuje njegovu opredeljenost. Ruska strana sa druge strane, koja se oseća izigranom od zapadnih partnera u  više navrata, sada traži grancije i želi dugotrajno rešenje, a ne neko privremeno. Mi ni ne znamo da li je i kakavog dogovora bilo između Putina i Trampa, ali pored SAD-a ovde se pitaju i ruska ali i posredno kineska strana", smatra Ilić.

Situacija na frontu

Posledih nedelja nema značajnijih pomeraa na frontu u sukobima u Ukrajini kaže vpjni analitičar Vlade Radulović, ali ako bi posmatrali u dužem periodu vidi se da ruske snage napreduju.

"Borbe su se intezivirale u Donjeckoj oblasti i kod Krupljanska, otvaralo se i pitanje Zaporožja, ali trenutno nema većih odstupanja. Što se tiče mobilizacije novih ruskih vojnika koje je potpisao Putin, oni će se mahom tražiti iz uralske oblasti. Nedostaje resursa i u ljudstvu i u sredstvima ratne tehnike. Resursi jesu na ruskoj strani, ali to ne znači da joj oni ne nedostaju. U mnogo nezavidnijem položaju se nalazi Ukrajina, i to se vidi čim kasni neka odluka Kongresa i stopira dostava oružja", objašnjava Radulović.

Naglašava da čak i ako bi Kijevu bile isporučene rakete "tomahavk" pitanje je da li Ukrajinci imaju sisteme i ljudstvo koji može da ih opslužuje.

"Pitanje je i kako bi ruska strana reagovala na to, jer 'tomahavk' rakete su nešto drugo. Imali bi mogućnost da dejstvuju po dubini ruske teritorije, i nisam siguran da bi Moskva na to reagovala nonšalantno", ističe Radulović.