Vladan Pavlović: Izlazak Gasproma je kozmetička promena bez uticaja na vlasničku strukturu u NIS-u

Ruska kompanija "Gasprom", izašla je iz vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) – svoj udeo od 11,3 odsto prenela je na kompaniju "Intelidžens" iz Sankt Peterburga, nedelju dana uoči isteka roka za stupanje na snagu američkih sankcija protiv NIS-a.

U NIS-u sada najveći udeo ima "Gaspromnjeft" sa 44,85 odsto, drugi akcionar je država Srbija sa 29,87, a treći je "Intelidžens" sa udelom 11,3 odsto. Ostalo su mali akcionari.

Prenos akcija "Gasproma" na kćerku-firmu samo je kozmetička promena koja neće promeniti suštinu vlasničke strukture u NIS-u, kaže finansijski analitičar Vladan Pavlović.

"Ruski 'Gasprom' formalno više nije vlasnik dela akcija NIS-a, ali suštinska kontrola nad udelom od 11,3 odsto i dalje je u njihovim rukama. Sve ukazuje da je reč o tehničkom manevru. Iako je prenos izvršen na firmu 'Intelidžens' iz Sankt Peterburga, ona je u potpunosti u vlasništvu 'Gasproma'. To znači da Rusi i dalje suštinski upravljaju tim paketom akcija", ističe Pavlović.

Cilj — izbegavanje sankcija

Prenos akcija dogodio se u osetljivom trenutku — samo nekoliko dana pre 26. septembra, kada ističe rok za stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u. Međutim, finansijski analitičar Vladan Pavlović ne veruje da je ovaj potez direktno povezan sa odlukama američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).

Prema njegovim rečima, Srbija je već uključena u neku vrstu dogovora ili pregovaračkog procesa, te je realnije očekivati da će sankcije ponovo biti odložene, kao što je to bilo više puta ranije.

"Mislim da smo već u nekoj vrsti pregovora ili transakcija. Najverovatnije će doći do novog odlaganja sankcija, kao i do sada", ocenjuje Pavlović.

Šta ako sankcije ipak stupe na snagu

U slučaju uvođenja sankcija NIS-u, Pavlović smatra da Srbija ne bi odmah ostala bez goriva.

"Verujem da smo se do sada, ili bi trebalo da smo se do sada, spremili kroz zalihe, tako da imamo prelazni period od dva do tri meseca. Taj period može da se iskoristi za prelazna rešenja — bilo kroz privremenu upravu, bilo kroz neki novi dogovor sa ruskim partnerima“, navodi Pavlović.

Potpuni izlazak Rusije iz vlasništva nije verovatan, jer, kako dodaje, Moskva trenutno nema nameru da proda svoj udeo u NIS-u.

Da li NIS može da radi pod sankcijama

Pavlović smatra da bi NIS teško mogao da nastavi poslovanje ukoliko bude pod američkim sankcijama.

"Vrlo teško. Teoretski, funkcionisanje bi bilo moguće preko više posrednika, ali bi ti posrednici sami rizikovali da budu sankcionisani", ocenjuje gost Jutarnjeg programa.

Kao jedan od mogućih modela, Pavlović navodi scenario u kojem bi državna kompanija poput Transnafte preuzela uvoz nafte, a zatim je preprodavala NIS-u – ali bi i ta kompanija samim tim mogla postati meta sankcija.

Pavlović ponavlja da potpuni izlazak Rusije iz vlasništva nije verovatan, jer Moskva trenutno nema nameru da proda svoj udeo u NIS-u.

Gas i sankcije nisu direktno povezani

Pavlović smatra da gasni ugovor sa Rusijom, koji Srbija tek treba da zaključi, nije direktno vezan za NIS.

"Gas se koristi u rafineriji, ali je pitanje snabdevanja gasom druga tema. Ne bih ih povezivao u ovom kontekstu", kaže on.

Srbija između interesa velikih sila

Na pitanje kako će se situacija dalje razvijati, Pavlović kaže da očekuje još jedno odlaganje sankcija.

"Mislim da će se nastaviti ovaj model u kojem Srbija daje neku kompenzaciju, a Amerika odlaže odluku. Za OFAC je verovatno logičnije da dobija nešto, prihoduje neku sumu, nego da stave sankcije nekoj kompaniji koja je potpuno bez značaja na naftnom polju", zaključio je Pavlović.