Rabrenović o ekonomskim merama: Ima prostora da se "zasvira i za pojas zadene"; Gavrilović: Gađaju se svi u lancu

Cene za 3.000 proizvoda, mahom prehrambenih, kao i kućne hemije, biće snižene za oko 15 odsto. To će se postići ograničavanjem trgovačkih marži na 20 procenata, najavio je juče predsednik Aleksandar Vučić.

Među merama za poboljšanje životnog standarda je i postavljanje granice za kamate na kredite, popusti na račune za struju, kao i smanjenje cena koje će socijalno ugroženi plaćati za drvo za ogrev.

Stručnjak za menadžment državne uprave Mihajlo Rabrenović kaže da je ovo zaokružen, celovit paket mera i ukoliko se bude primenio na odgovarajući način može da pomogne.

"Građani bi trebalo da osete boljitak"

"Reč je o okolnosti da i kod nas i u svetu tržište ima neke nedostatke. Došlo je do jedne vrste kartela, monopolskog položaja nekoliko trgovinskih lanaca, koji su od korone podigli svoje marže, njihovi računovodstveni izveštaji su impresivni, i to pokazuje da ima prostora da se nađe načina da se zasvira i za pojas zadene“, naveo je Rabrenović.

Građani bi od ovih mera trebalo da osete boljitak, time što će marže prvo uredbom a zatim i izmenama zakona biti ograničene na 20 odsto, gde se procenjuje da je to dovoljno da oni imaju interes da opstanu na ovom tržištu, a sa druge strane da građani od 1. septembra osete boljitak, ukazuje Rabrenović.

"Država je rešila da uzme stvar u svoje ruke"

Govoreći o konkurenciji među trgovinskim lancima, Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača "Efektiva“ podseća da je Komisija za zaštitu konkurencije protiv četiri najveća trgovinska lanca pokrenula postupak prošle godine zbog sumnje da dogovaraju cene.

"Konkurencija se izgleda dogovara oko cena i to je obesmislilo pitanje konkurencije, Dolazak novog trgovinskog lanca mogao bi da napravi pometnju. Bilo je najava da će doći dva velika trgovinska lanca, koji bi se borili nižim cenama, možda bi to poguralo ostale, to se nije desilo, država je rešila da uzme stvar u svoje ruke i da na ovaj način utiče na cene“, objasnio je Gavrilović.

"Nemamo dobovoljan broj trgovinskih lanaca"

Cene hrane u Srbiji su 95 odsto proseka u Evropskoj uniji.

Rabrenović kaže da "izgleda" da nemamo dobovoljan broj trgovinskih lanaca.

Kada ih je samo nekoliko, a pri tome četiri trgovinska lanca imaju preko 51 odsto tržišta, relativno lako dolazi do dogovora. Vreme je da se ovim kratkoročnim merama ograniče marže, a da se u vremenu koje dolazi olakša dolazak trgovinskih lanaca, da se omogući finim merama ekonomske politike, da manje zavisimo od inostranih dobavljača poljoprivredne proizvodnje gde ima prostora da svi zajedno radimo – to je uloga savremene države, napominje Rabrenović.

Kako ističe, to bi građani trebalo da osete u vremenu koje dolazi.

Cena sardine u maloj radnji i trgovinskom lancu

Odgovarajući na pitanje zašto trgovinski lanac koji ima maržu od 45 odsto uspeva da opstane, Gavrilović kaže da je Udruženje "Efektiva" pozvalo na bojkot krajem janara.

"Bojkot je pokazao da veliki deo potrošača nije bio svestan razlike u ceni. Mislili su - to je tako. Počeli smo malo aktivnije kroz bojkot i poređenjem cena u radnjama i u zemljama regiona, gde su neki proizvodi jeftiniji. Onda su ljudi su shvatili da nešto ne štima“, kaže Gavrilović.

Naveo je primer da jedna mala radnja sardinu prodaje za 150 dinara, a veliki trgovinski lanac za 350, pa je očigledno da nešto nije u redu sa maržama, dobavljačima, krajnjom cenom.

"Merama se gađaju svi u lancu"

Kaže da prethodne dve akcije države u oblasti cena nisu urodile plodom. "Ovo juče što smo čuli deluje konkretnije i urađena je bolja analiza", dodaje Gavrilović. 

"Doboro je što se merama gađaju svi u lancu, krajnji prodavci i dobavljači - tu se ograničavaju marže, ograničavaju se i of rabati. Verujem da će u lancu svi biti targetirani, što će uticati da se spuste cene, a to će se osetiti u prodavnicama“, zaključuje Gavrilović.