Kako Vašington i Brisel istiskuju NIS sa evropskog naftnog tržišta — otkriva profesor Velimir Lukić

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić navodi za RTS da odluka NIS-a da napusti Bugarsku nije izolovan potez, već deo šireg restrukturiranja poslovanja u svetlu sankcija i geopolitičkih pritisaka. Iako kompanija beleži gubitke i preispituje prisustvo u EU, snabdevanje u Srbiji ostaje stabilno, dok je budućnost ruskog kapitala u regionu sve neizvesnija.

Upravni odbor "Naftne industrije Srbije" odobrio je prodaju svoje ćerke kompanije u Bugarskoj - "NIS Petrol Bugarska" u kojoj ima 100 odsto vlasništva. U Bugarskoj, NIS ima 22 benzinske pumpe, a odluka je doneta zbog finansijskih problema u poslovanju.

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić navodi za RTS da velike međunarodne kompanije, poput "Gasproma", prilikom izbora zemalja za poslovanje biraju one lokacije sa kojih mogu da se šire na okolna tržišta. U tom kontekstu, Srbija je za "Gasprom" predstavljala polaznu tačku za regionalnu ekspanziju.

Međutim, kada poslovanje u nekim zemljama naiđe na ozbiljne prepreke, kompanije preispituju svoju strategiju.

"Očigledno je da je preispitivanje u kompanijama u ovom trenutku značilo da nastavak poslovanja u Bugarskoj nije najbolja ideja. Kada je reč o NIS-u, njegovo učešće na bugarskom tržištu naftnih derivata iznosi oko dva odsto, što nije značajno, ali ipak predstavlja osnovu za budući rast", ukazuje Lukić.

Indirektni uticaj američkih sankcija i Brisel kao ključni izvor pritiska

Profesor Velimir Lukić za RTS objašnjava da iako SAD igraju ključnu ulogu u usmeravanju i pooštravanju sankcija prema Rusiji, i taj pritisak postaje sve veći, odluka NIS-a o povlačenju iz Bugarske nije direktno izazvana američkim sankcijama. Američki uticaj postoji, ali deluje indirektno, kroz tzv. kapilarne efekte.

Naglašava da su sankcije SAD imale kapilarni efekat, ali ključnu ulogu ipak imaju pritisci koji dolaze iz Brisela. On podseća da je Evropska unija poslednjim, 18. paketom sankcija posebno pojačala mere protiv ruskih energetskih interesa.

Ukazuje da Evropska unija već nekoliko godina sistematski pojačava pritisak na ruske kompanije, a da se taj trend nastavlja i danas.

Poslednji, osamnaesti paket mera protiv Rusije, usvojen 18. jula, sadrži dva ključna pravca delovanja: prvi je dodatni pritisak da se gasovod "Severni tok" potpuno ugasi, a drugi je usmeren na otežavanje poslovanja filijali kompanije "Rosnjeft" u Indiji – kako u pogledu isporuke ruske nafte morskim putem, tako i u distribuciji proizvoda iz njenih rafinerija širom sveta.

Tržišna vrednost i potencijal prodaje

Uprkos trenutnoj umerenoj ceni nafte i slabijem profitu u sektoru, Lukić smatra da bi NIS mogao relativno lako da nađe kupca za poslovanje u Bugarskoj, s obzirom na broj benzinskih stanica i karakter tržišta.

"Trenutno stanje u naftnom sektoru nije povoljno. Cene nafte su na umerenom nivou i daleko od svojih maksimuma, a naftne kompanije više ne ostvaruju profite kakve su imale ranije. To znači da bi u današnjim uslovima prodaja jedne kompanije mogla da se obavi po nižoj vrednosti nego, recimo, prošle godine, što potencijalno olakšava pronalaženje kupaca. S obzirom na obim poslovanja i broj benzinskih stanica koje NIS ima u Bugarskoj, verujem da bi ova transakcija ipak mogla lakše da nađe put do zainteresovanih kupaca", ističe Lukić.

Povlačenje i iz Rumunije?

NIS je ranije saopštio da razmatra i izlazak sa tržišta u Rumuniji, gde je vlasnik 19 benzinskih stanica.

Pošto i Rumunija, kao i Bugarska, pripada EU, Lukić tu takođe vidi pritisak Brisela kao ključan razlog. Najavljeno povlačenje iz Rumunije, gde NIS poseduje 19 pumpi, potvrđuje šire strateško povlačenje sa tržišta EU.

Finansijski rezultati NIS-a

Najnoviji finansijski izveštaj NIS-a pokazuje najlošiji rezultat u poslednjih pet godina. Najveći gubici došli su u drugom kvartalu ove godine, a ključni faktori su: pad cene nafte, rast troškova, zalihe blizu maksimuma i gubitak velikih kupaca zbog sankcija.

Profesor Velimir Lukić objašnjava da su kolebanja u poslovanju uobičajena za energetski sektor zbog nestabilnosti cena nafte.

Iako je NIS u prvom kvartalu poslovao pozitivno, najveći gubici zabeleženi su u drugom kvartalu. Na te rezultate uticali su globalni faktori, kao što je pad cene nafte, ali i lokalni – pre svega rast operativnih troškova. Dodatan teret predstavljaju velike zalihe nafte i derivata koje kompanija drži, što značajno povećava troškove.

Održivo rešenje za Srbiju

I pored svih ovih teškoća, NIS je uspeo da očuva stabilnost snabdevanja tržišta u Srbiji.

Profesor Lukić ističe da bi održivo rešenje za naftnu industriju u Srbiji moglo da bude slično onoj strategiji koju je primenila Nemačka u odnosu na ruski kapital u energetskom sektoru.

Nemačka nije direktno dirala u vlasništvo ruskih kompanija, već je nastojala da promeni kontrolu i način upravljanja tim kapitalom. To bi, po mišljenju Lukića, mogao biti pravi put i za Srbiju.

Celo gostovanje Velimira Lukića možete pogledati u videu na početku teksta.