Francuzi uradili analizu primene nuklearne energije u Srbiji, šta kažu stručnjaci

Preliminarna studija,kojuje radila francuska Elktroprivreda je uvod u fazu pripreme razvoja nuklearnog programa po smernicama "Međunarodne Agencije za atomsku energiju".

Resorna ministarka kaže da Srbija radi i na formiranju "Međuresorne ekspertske grupe", koja će biti nadležna za taj program.

"To je pre svega uspostavljanje institucionalnog, regulatornog okvira koje će na kraju dovesti do momenta donošenja odluke da se uđe u nuklearni program. Očekivanja su da prve dve faze traju između 5 i 7 godina. Prema procenama francuskih eksperata, potrebno je ulaganja oko 30 miliona evra za njihovu pripremu, nakon toga sledi odluka i ulazak u proces izgradnje nuklearnog postrojenja", rekla je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva ienergetike.

Koje nuklearno postrojenje će se graditi zavisiće, kako kaže, od tehnologije, vremena i sredstava koliko će biti potrebno.

Studija obuhvata i analizu nuklearnog tržišta, dostupnost nukleranih tehnologija, njihovih prednosti i mana, kao i analizu konvencionalnih nuklearki i malih modularnih reaktora.  A sa Institutom Vinča dogovara se školovanje kadrova.

Marković: Francuzi imaju veliko iskustvo u nuklernom programu

"U svakom slučaju pruža nam mogućnost da krenemo da radimo na tom razvoju, da vidimo šta su novi svetski trendovi, šta je bolje za Srbiju, kakva nuklearna energija nama odgovara, koje su to naše potrebe. Dakle, svako istraživanje može sada da se radi", kaže Željko Marković, stručnjak za energetiku

Prema njegovim rečima, Francuzi imaju veliko iskustvo u nuklernom programu.

"Svakako ćemo tu imati jedan transfer iskustva, utrćemo put kojim treba da ide Srbija ukoliko razmišlja o razvoju nuklearne energije", kaže Marković.

Analiza se pozabavila i prenosnom mrežom

Kako bi se pokrile sve veće potrebe za strujom, u svetu je ekspanzija gradnje nuklearki. I većina evropskih zemlja vraća se nuklernoj energiji - kao čistom, sigurnom i baznom izvoru koji ne zavisi od vremenskih uslova. A to sve je neophodno i Srbiji koja zavisi od rada termoelektrana.

“Analiza se, takođe, pozabavila i prenosnom mrežom, odnosno uključivanjem potencijalnih nuklearnih elektrana određenih kapaciteta u naš prenosni sistem i koji su to koraci koji treba da budu ispunjeni.

Pozitivne analize su, kako je rekla, da bi Srbiju u slučaju izgradnje nukleranih postrojenja od 2045. dovelo u poziciju neto izvoznika električne energije, a pre svega smanjilo udeo termosektora.

U svetu je aktivno oko 430 nuklearki i računa se - ove godine proizvodnja nuklearne energije biće rekordna a samo do kraja decenije nuklerne investicije biće duplirane.